petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:37

Priznanje sugrađana Goranu Petroviću

Može književnik da bude ovenčan brojnim svetskim i domaćim zvaničnim nagradama, ali kad svojevrsno priznanje dobije u svom gradu – to je najveći uspeh
Autor: Miroljub Dugalićutorak, 12.02.2019. u 11:39
Горан Петровић у Краљеву (Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Nije Kraljevo bez tradicije što se književnih zbivanja tiče, i nisu prazne sale u kojima se održavaju večeri promocija novih knjiga ili druženje čitalaca sa autorima pesama i proze. Ali, poslednja je bila izuzetak, jer je prostrana svečana sala u zgradi gradske uprave bila prepuna. Stajali su čak i stariji, poput potpisnika ovih redova, i nije to bilo teško jer je, u okviru programa Kulturnog centra ,,Ribnica“ nazvanog ,,Knjiga u centru“, gostovao Goran Petrović. Pisac ,,domaći“, tu iz naše ulice, kraja i grada, a ovenčan svim domaćim nagradama i priznanjima pa i poslednjom Andrićevom i nedavnom titulom redovnog člana SANU. Nije ovaj pisac, čija su dela objavljena u 119 izdanja na više jezika, ni stigao da sedne, ni da ijednu izusti a salom se razlegao aplauz. Posle su ga prisutni pomno pratili dok je čitao svoje priče i, takođe na pomenuti način, reagovali, a nisu se uzdržavali da gosta o mnogo čemu i pitaju.

Trajao je taj susret pisca i čitalaca više od jednog sata, a bio je baš neobično otvoren u kome je i Petrović priznao da mu je rodno Kraljevo u stvaralaštvu često izvorište i nadahnuće i da se to čak u njegovim knjigama može i prepoznati.

Pitao ga je voditelj programa, pesnik Miloš Milišić o davnom radu u ovdašnjoj fabrici ,,Magnohrom“, u gradskoj biblioteci, o prvim književnim tekstovima, o tegobama stvaralačkog rada, o savršenosti njegovog jezika... A, naš Kraljevčanin, a klasik srpske književnosti govorio je otvoreno i iskreno čak i o ličnim osećanjima, dilemama...

– Ja sam najpre jednu ili dve priče napisao i objavio u kraljevačkom „Oktobru”, a onda nekoliko pesama. Dve, tri te pesme sam poslao časopisu ,,Bagdala“ koji je tada bio ugledniji. Oni su mi poslali časopis, ali pesme nisu objavili. Mislio sam, ipak, kako smatraju da kod mene ,,ima to nešto“, jer što bi mi slali časopis. Posle nekoliko meseci ja sam pismom zahvalio uredniku i uz to mu uputio još četiri, pet pesama. Nisu ih objavili, a i prestali su da mi šalju časopis. Ja sam, onda, svoje pesme pocepao i tako se to, nekako, prelilo u prozu – objasnio je, šaljivo, Petrović.

Inače, govorio je iskreno i o tome da ni posle prve knjige nije sebe računao kao pisca, misleći i dalje da je to nešto više od njega.

– Eto, donedavno sam smatrao da u životu pisaca postoje tri faze. Prva kad vaše rukopise čitaju najbliži i najdraži pa, pošto te oni vole, nemaju snage da i kad im se nešto ne sviđa kažu. Druga je kad počnu da vas čitaju ljudi koje ne poznajete, u ovom gradu ili drugom u Srbiji. I treća kad vaše knjige počnu da prevode i da ih čitaju ljudi deset hiljada kilometara daleko odavde, drugog jezika, druge religije. Međutim, ispostavilo se, eto, da postoji i četvrta stepenica, a to je neko svojevrsno priznanje poput ovog u svom gradu – rekao je Petrović.

Što se čitalaštva u inostranstvu tiče, njegove knjige se, kako i sam tvrdi, najviše čitaju u zemljama čiji su književni korpusi na njega kao pisca najviše uticali i formirali, a to je ruska, francuska i hispanoamerička književnost.

– Ja sam uvek pisao kad želim i sada tako pišem. Pritom, pokušavam da menjam ugao pripovedanja pa tako i jezik, volim sve da osetim i doživim ono o čemu u detaljima pišem – dodaje Petrović, a na pitanje jednog od prisutnih koliko su na njega imala uticaja dela Pavića on je odgovorio:

– Veliki, naročito u prvoj knjizi, tu možda i prevelik. Znate, ne možete da prođete kroz kišu, a da ne pokisnete, ne možete pregaziti reku, a da vam noge budu suve... Ja to tako posmatram i sve što sam čitao imalo je uticaja i moglo je ostaviti traga zato sada kad pišem izvesno vreme izbegavam da čitam beletristiku – kaže Petrović.

Među brojnim pitanjima iz publike bilo je i ono, uobičajeno, šta sada radi a on je ukratko rekao:

– Već dugi niz godina, naravno sa pauzama, radim na obimnom rukopisu, nekoj vrsti venca svih mojih romana, koji će moći da se čita redosledom, a i pojedinačno. Ne bih više o tome, a možda je to ono što nemam ili što sam izgubio... – otkrio je Goran Petrović svojim prijateljima i sugrađanima. 


Komentari1
51748
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lazar Peric
Eto vam ga. Ne mora sve da ode u Beograd. Pravi covek na pravom mestu - da bude.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja