nedelja, 24.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:41
IZ STARIH RIZNICA

Urošu Prediću su pisali sve sami velikani

U bogatoj zaostavštini slavnog slikara su dopisnice i razglednice koje su mu upućivali i želeli dobro zdravlje Laza Kostić, Paja Jovanović, Bogdan Dunđerski, Stevan Sremac, Bogdan Popović
Autor: Miroslav Stefanovićutorak, 12.02.2019. u 12:26
(Фотографије из Музеја књиге и путовања)

Dovoljno je samo reći Uroš Predić. Naš velikan, bard slikarstva, jedan od najvećih srpskih slikara realizma. Iz rodnog Orlovata, u Banatu, dospeo je do neslućenih visina u slikarstvu, ostavljajući na platnima stvarni život običnih ljudi, mada je dao i veliki doprinos crkvenom slikarstvu i portretima.

O njegovom životu, stvaralaštvu, studijama u Beču, u klasi profesora Gripenkerla, uglavnom se sve zna. Ovoga puta otkrivamo nešto manje poznato: prepisku slavnog slikara sa mnogobrojnim prijateljima, poznatim i umnim ljudima iz vremena u kojem je stvarao. Da su pojedini naši velikani voleli da mu pišu, posebno dopisnice – razglednice, vidi se i po građi koja se čuva u Muzeju knjige i putovanja, a koja obuhvata oko 1.700 dokumenata.

Porodica u Orlovatu

Arhiva Uroša Predića ima 1.700 dokumenata

Boraveći u mnogim mestima, od Novog Sada, Splita, Vukovara, Pize, Beča, nemačkih gradova redovno se javljao svojima i brinuo o njihovom zdravlju i svakidašnjici. Više od 80 dopisnica uputio je svojim najbližim u Orlovatu. Njegova zaostavština sačuvana je u zrenjaninskom Muzeju, gde je u legatu oko 900 crteža, zapisa i ličnih stvari. Deo prepiske je u pančevačkom Arhivu, kao i u Muzeju knjige i putovanja u kojem se čuvaju izuzetno dragocene dopisnice, upućene umetniku od Laze Kostića, Paje Jovanovića, Bogdana Dunđerskog, Stevana Sremca, Bogdana Popovića...

Lazi nacrtao slavsku ikonu

Poznati veleposednik Bogdan Dunđerski, onaj kome je pripadao i dvorac „Fantast”, u blizini Bečeja, bio je slikareva mecena. Januara 1926. godine on se odmarao u nemačkoj banji Bad Nauheim, odakle je Prediću čestitao božićne praznike i Novu godinu, uputivši mu najlepše želje i srdačne pozdrave. Godinu dana kasnije dopisnicom mu se javlja iz Napulja: „Dragi Uroše, danas polazim odavde, još nisam opredeljen kuda. Vreme je divno, uživao sam ovde...”

Laza Kostić piše Urošu Prediću iz Beča

Laza Kostić slavnom slikaru piše iz Beča 19. februara 1908. godine, a dopisnica je adresirana na Orlovat. Najsrdačnije ga pozdravlja, u nadi da će se videti te iste godine, jer je pesnik planirao boravak u otadžbini od 20. do 31. maja. U tekstu pominje i svoju slavsku ikonu koju mu je Predić naslikao.

Iz beogradske Ulice Vase Čarapića slikaru, koji je tog jula 1927. godine boravio u Drezdenu, dopisnicu šalje Bogdan Popović, pisac i jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara: „Milo mi je što Vam je mesto, u kojem ste, po volji... U Beogradu je strašna vrućina. Putujem 10. jula u Minhen, pa bih voleo da dođem i u Drezden... Čisto je u svemu ovome najbolje, to je ime Vase Čarapića...” Zahvaljujući toj dopisnici, današnje generacije mogu da vide kako je beogradska Ulica Vase Čarapića izgledala pre 91 godinu.

Pozdrav iz Ljubljane

Red po red, dopisnica po dopisnica, i eto bogate zaostavštine slavnog umetnika. U njoj je i dopisnica sa žigom od 20. marta 1938. U Ljubljani se tada okupio veliki broj slikara na Kongresu likovnih umetnika. Zbog bolesti Predić nije mogao da prisustvuje, pa su slikari odlučili da se svi potpišu na dopisnici, tačnije razglednici sa motivom Ljubljane, i da mu je pošalju u Beograd, u Ulicu Žorža Klemansoa. Na njoj su potpisi 22 slikara, u to doba najpoznatijih umetnika centralne i istočne Evrope.

Bogdan Dunđerski piše Urošu Prediću najpre iz nemačke banje, a onda iz Napulja

Više od 20 dopisnica je sačuvano kao dokaz prepiske Stevana Mokranjca i njegove porodice sa Urošem Predićem, sa kojim su bili i u rodbinskim odnosima. Slavni slikar je svu tu prepisku brižno čuvao. Sad je ona deo njegove bogate zaostavštine i putokaz vremena kako se tada živelo, kuda se putovalo, a pre svega kako su rodbina, prijatelji i kolege uvažavali jedni druge.

 

Hercegovački begunci

Jedno od najpoznatijih Predićevih dela je, svakako, „Kosovka devojka” iz 1919. godine. Tu su i slike „Hercegovački begunci” i „Siroče na majčinom grobu” koje je na izložbi u Parizu 1889. otkupio i poklonio Narodnom muzeju u Beogradu naš takođe slavni Mihajlo Pupin. Ikonostasi crkava u Bečeju i u rodnom Orlovatu su njegovo delo, baš kao i ikonostas u kapeli bečejskog veleposednika Bogdana Dunđerskog, koji je bio slikareva mecena.

Čuveni su Predićevi portreti predsednika Akademije nauka, poput Sime Lozanića, Stojana Novakovića, Jovana Žujovića, Jovana Cvijića, Đorđa Vajferta, Slobodana Jovanovića, Bogdana Gavrilovića i Aleksandra Belića. Slikao je Predić i putovao po svetskim metropolama. Po uputstvu svog bečkog profesora, ali i arhitekte Hanzena, uradio je 13 slika mitološke sadržine za friz Parlamenta u Beču. Porodične prilike su uticale da se 1885. vrati u domovinu i da nastavi da stvara sa još većim elanom. Tako su nastala mnoga njegova dela, od „Sveti Sava blagosilja Srpčad” do portreta Mihaila Petrovića, Ksenije Atanasijević, Brane Petronijevića i drugih.


Komentari5
f12ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nenad zivkovic
veliki slikar jedan od nasih najboljih i meni omiljen ,preporucujem da procitate ovaj tekst.
Slika Dorijana Greja
U tim vremenima je modernizam vec daleko dogurao.
Vicentije
U kakvu je to otadzbinu planirao Laza da dodje iz Beca? To je tad sve bila jedna drzava.
Miki Cekic
Ne znam na koju je otadzbinu mislio Laza Kostic. Ali, na dopisnici pise otadzbina...
Preporučujem 2
Брано
Е,то су били великани.Родио сам се у Босни 30-тих година.Унутрашњост куће су уљепшавали радови Косовска дјевојка и Херцеговачки бјегунци,Уроша Предића,као и сеоба Срба и кичење невјесте Паје Јовановића.Ти радови су нестали,јер сам ја као насљедник лутао свијетом,али успомене на те слике нису ми дале мира,па сам уназад 10-15 година задужио познатог Београдског умјетника Драгољуба Замуровића да ми направи исте,које су фантастичне и са тим сам поносан.За поклон сам добио илустровану књигу истог умјетника"Србија".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja