sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:03

Zbornik „Stazama slavistike”

Punih šest meseci prošle godine „Politika” je objavljivala tekstove o kongresu, slavistici i slavistima, a sada su ti radovi sabrani u jednu knjigu
Autor: K.R.utorak, 12.02.2019. u 14:29

Objavljen je knjiga „Stazama slavistike” urednice Rajne Dragićević, koja je sačinjena od tekstova štampanih u listu „Politika”, povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista, održanog od 20. do 27. avgusta 2018. godine u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije. Ovo izdanje objavili su Savez slavističkih društava Srbije i „Čigoja štampa”.

Kongres je dobio najveću i nesvakidašnju medijsku podršku upravo od našeg lista. Naime, punih šest meseci, od februara do avgusta 2018. godine, „Politika” je objavljivala tekstove o kongresu, slavistici i slavistima. Pisali su ih ugledni domaći i strani slavisti, a važan doprinos u toj saradnji imao je Gradimir Aničić, lektor „Politike”. Skoro svi ti tekstovi se, uz saglasnost autora, objavljuju u ovoj knjizi. Radove stranih autora preveli su na srpski jezik studenti Filološkog fakulteta.

Prilozi su pisani za širu publiku, ali njihov značaj daleko nadilazi potrebu za informisanjem laika iz oblasti slavistike i predstavljaju dragoceni doprinos istoriji Međunarodnog komiteta slavista, međunarodnih slavističkih kongresa i, uopšte, istoriji slovenske filologije. U nekim od ovih tekstova, prvi put na srpskom jeziku, imaćemo prilike da od samih protagonista saznamo nešto o organizaciji slavističkih delatnosti širom sveta. Akademik Aleksandar Lukašanec (Belorusija) obaveštava nas o problemima organizacije XV međunarodnog kongresa slavista u Minsku.

Prof. dr Zbignjev Grenj (Poljska) iznosi podatke o međunarodnim kongresima slavista koji su do sada održani u Poljskoj. Prof. dr Vaclav Čermak (Češka) naročito se zadržava na prvom kongresu slavista koji je davne 1929. godine održan u Pragu. Prof. dr Petar Ženjuh (Slovačka), koordinator približno 40 komisija Međunarodnog komiteta slavista, izveštava o načinu njihovog delovanja i o njihovom uticaju na svetsku slavistiku.

Prof. dr Elena Korjakovceva (Poljska) predstavlja tematski blok jedne od komisija, a to je Komisija za tvorbu reči MKS-a. Dr Ana Plotnjikova (Rusija) konstatuje sve veću zastupljenost etnolingvistike na kongresima slavista. Prof. dr Svetlana Mengel (Nemačka) opisuje razvoj slavistike u Nemačkoj, jednom od najvažnijih slavističkih središta izvan slovenskih zemalja. Prof. dr Leonid Moskovkin (Rusija), na primeru jedne rusko-francuske gramatike s početka 18. veka, izveštava o tome kako je otpočeo rad na predstavljanju slovenskih jezika strancima čiji maternji jezik nije slovenski….

I srpski autori potrudili su se da osvetle pojedine aspekte Kongresa u Beogradu i drugih do sada održanih međunarodnih slavističkih kongresa. Ciklus je počeo prof. dr Boško Suvajdžić koji je u prigodnom tekstu o kongresima slavista i o značaju beogradskog Kongresa slavista probudio pažnju srpske čitalačke publike i zainteresovao je za ciklus. Prof. dr Petar Bunjak izneo je istoriju kongresâ u najkraćim crtama, a istorijatu kongresa posvećeni su i tekstovi prof. dr Rajne Dragićević i dr Nataše Milanov.

Akademik Predrag Piper opisao je istorijat Gramatičke komisije Međunarodnog slavističkog komiteta. Nekoliko autora najavilo je i predstavilo manifestacije koje su održane na beogradskom kongresu. Dr Vesna Matović i prof. dr Gordana Ilić Marković pisale su o vrlo zapaženom okruglom stolu „Kraj Prvog svetskog rata i slovenski svet”, Rajna Dragićević i Nenad Ivanović predstavili su izložbu „Srpska leksikografija od Vuka do danas”, a prof. dr Miloš Kovačević ukazao je široj javnosti na jednu od najvažnijih zaostavština srpskog rukovođenja međunarodnim slavističkim pokretom, a to je novoosnovana međunarodna lista slovenskih časopisa.


Komentari2
c4cce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ostroilo
Srpski jezik je jedan od najstarijih u svetu a Vincansko pismo je staro 7000 godina. Sadasnja azbuka ima 27 slova iz tog pisma. Iz srpskog stabla su se razvile ostale slovenske nacije i njegovi jezici - Rusi, Poljaci, Cesi, Slovaci, Rumuni, Bugari (70%), itd. Npr. Rusi se pominju tek od 8.v.n.e. Pre toga su bili Srbi koji su pre 4500 godina presli Karpate. Termin Sloveni se pominje tek od 7.v.n.e. od tzv. seobe Srba na Balkan za koju nema ni jednog jedinog dokaza u istoriji.
Deda Dusan
Sloveni svih zemalja ujedinite se!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja