sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Bečka ofanziva protiv došljaka

Objavljivanje podataka da se iz Austrije najviše proteruju Evropljani, u prvom redu Slovaci i Srbi, verovatno je signal tamošnje vlade da bi trebalo pooštriti tretman prema pridošlicama s drugih kontinenata
Autor: Miloš Kazimirovićutorak, 12.02.2019. u 23:30
Аустријски полицајци на граници траже мигранте (Фото: EPA/SZLIARD KOSZTICSAK)

Među prioritetima austrijske unutrašnje politike za ovu godinu dominira onaj koji se, praktično, svodi na radikalno srezavanje prava svih došljaka – i građana EU i onih koji su svojevremeno prihvatili austrijsko državljanstvo.

To potvrđuju statistički podaci o proterivanju nepoželjnih stranaca u 2018. godini. Dve trećine od ukupno 4.660 proteranih osoba – „vraćenih u domovinu”, kaže se u Beču – građani su EU (45 odsto) ili državljani istočnih zemalja Evrope i s Balkana (18 odsto). Slovaci, Srbi, Mađari i Rumuni su na čelu tužne statistike. Razlozi njihovog proterivanja uglavnom nisu bili nepoštovanje zakona, kako se u javnosti neumorno apostrofira, Boravak u Austriji duži od tri meseca bez zaposlenja i odgovarajućeg zdravstvenog osiguranja, ili bez dokaza o sredstvima koja omogućavaju finansiranje životnih potreba u dužem roku, dovoljan je razlog za uskraćivanje „gostoprimstva” čak i ako je o građanima EU reč.

Austrijski stručnjak za evropsko pravo, profesor Univerziteta Inzbruk Valter Obvekser objasnio je: „Građani EU mogu se zadržati duže od tri meseca u nekoj drugoj državi članici ako raspolažu s dovoljno novca, imaju polisu zdravstvenog osiguranja i mogu sve to da dokažu.” U suprotnom je nedostatak finansijskih sredstava i socijalnog osiguranja opravdan razlog za njihovo proterivanje – koje se, istini za volju, nešto drugačije definiše. Kaže se da je reč o pomoći prilikom vraćanja u domovinu.

Premda Austrija svake godine objavljuje odgovarajuće statistike krajem januara, ili početkom februara, opšti je utisak da je ovogodišnji termin odabran s naumom – uoči početka informativnog sastanka EU u Bukureštu – konsultacija o budućem tretmanu migranata i azilanata, ali i usred žučnih rasprava o (ne)opravdanosti proterivanja migranata.

Stiče se utisak da je neizrečena argumentacija Austrijanaca uoči evropskog sastanka na vrhu da Beč ne primenjuje u praksi rigorozne mere proterivanja azilanata, bar ne u istom obimu kao prema građanima EU. Istovremeno se nameće zaključak da je neophodno pooštriti regulative o tretmanu došljaka iz drugih kulturnih okruženja na evropskom i na nacionalnom nivou. Kako bi takvo pooštravanje zakonskih regulativa trebalo da izgleda u Austriji, moglo bi se zaključiti na osnovu „razmišljanja” ministra unutrašnjih poslova, slobodara Herberta Kikla: zalaže se za uvođenje regulativa koje bi omogućile proterivanje potencijalno nepoželjnih osoba – bez konkretnog povoda – koji bi eventualno mogli da se ogreše o zakone Alpske republike.

„Obreli smo se u perverznoj situaciji da sedimo (skrštenih ruku) i čekamo da nas neko ugrozi”, izjavio je Kikl uoči evropskog sastanka u Bukureštu i dodao da je kucnuo čas da Evropa olakša postupak proterivanja nepoželjnih došljaka. A da bi se razdvojio kukolj od pšenice, ministar Kikl predlaže (na nacionalnom nivou) zavođenje propisa po kome bi migranti, pre svega azilanti, morali pisano da se obavežu na prisustvo u kontrolisanom prostoru – u nekoj vrsti logora.

Ako se opisanim, restriktivnim merama protiv došljaka pridoda kampanja oduzimanja pasoša Turcima koji su prihvatili austrijsko državljanstvo, a nisu dobili ispis iz turskog državljanstva, ili se pretpostavlja – bez konkretnih dokaza – da su ponovo primili tursko državljanstvo, postaje jasnije da Austrija namerava da radikalno redefiniše mogućnosti stranaca koji nisu spremni na potpunu integraciju, odričući se svog porekla, korena i tradicije.

Ovakvo istupanje sadašnjih odgovornih političara Alpske republike podseća na doba kada su u Dvojnoj monarhiji „podanici drugog reda”, prevashodno Česi, Poljaci i Južni Sloveni, morali da vode život parija na teritoriji „nemačke Austrije”, a da su tek njihovi potomci postajali ravnopravni građani. Istini za volju, podanici nekadašnjih parija monarhije danas su najžešći kritičari novodošlih sugrađana. I to ne tek od juče. O tome svedoči i kampanja koju je sedamdesetih godina prošlog veka vodila tadašnja socijalistička vlada: „Zovem se Kolarić, a ti si Kolarits. Zašto mi onda kažeš da sam Ćuš?” (Ćuš je pogrdni naziv za Balkance, kao „Švaba” za Nemce na našim prostorima.)

Valjalo bi, za kraj, pomenuti (umerene) proteste leve opozicije i zelenih u Austriji protiv novih restriktivnih mera desno-desne vlade. Kritikuju da nisu u skladu sa važećim zakonima i sa Ustavom. Slobodarskom ministru Herbertu Kiklu to nije zasmetalo. Naprotiv, izjavio je: „Pravo je instrument politike, nikako obrnuto.”


Komentari8
55bc7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aca
A, gde ćemo da proteramo ove iz Srbije što drže radnike na crno, ne plaćaju porez, varaju državu i narod? U politiku?
Vladimir Ninic
Pokusajte u Srbiji da se upisete naknadno u Knjigu Drzavljanja ako to vasi roditelji nisu ucicnili kada ste se rodili za vreme Jugoslavije.Sluzili ste Vojni rok-niste kaznjavani-imate maticni broj.......Sve badava-nikle Agencije koje to rade za debelu lovu.Zato nemojte molim vas da kritikujemo Austrijance i koje kakve druge Zemlje.Ja sam na kraju uzeo Nemacki Pasos posto nakon Avanture u Beogradu i Supovima -Salterima nisam postigao nista.Sredimo Drzavu pa u Austriju na godisnji odmor a da zivimo i radimo u svojoj Zemlji.
Ivan Tomic
Tekst ne oslikava bas najbolje realnost. Austrija nema nikakav problem sa ljudima koji dodju, rade legalno, placaju poreze i sve doprinose i ucestvuju u drustvu. "Integracija" je vrlo zanimljiv pojam koji moze svakojako da se tretira. Zapravo niko ne kaze da svi dosljaci treba da postanu austrijanci, ali da znaju nemacki jezik, postoju zemlju u koju su dosli, obicaje i kulturu. Niko nikome ne brani da pri tome zadrzi svoju veru i obicaje, dokle god se to ne kosi sa lokalnim pravom i zakonima. Drugi je problem sto mnogi vide sansu da rade sta hoce i kako hoce i onda su puni pogrdnih reci za Austriju. Ne, ne mozes da radis na crno kod rodjaka, a da u isto vreme trazis da ti drzava daje zdravstvenu i socijalnu pomoc besoplatno. Ne, ne mozes da se ponasas bahato i nasilno i bavis polu-legalnim poslovima i cudis se zasto su te proterali iz zemlje. Bas me zanima kakva bi u Srbiji bila reakcija da masovno pocnu da dolaze kojekakvi i slicno se ponasaju...
Milos
Austrijanci jesu onakvi kakvi uglavnom budu oni koji su izbegli zasluzenu denacifikaciju...ali donekle ih shvatam. Bio sam nedavno u Beču i šokiran sam bio brojem stranaca koji očigledno nisu Austrijanci. To se odnosilo na one koje je već na prvu lako prepoznati kao strance - zabrađeni, sa previše pigmenta itd. Ali to što rade, pogrešno rade. Balknaci se lako asimiluju i odreknu korena. Oni drugi su problem a njih koliko vidim ne diraju
Petar Ilic
Kako je razumem tekst prisustvo tih proteranih iz Austrijie je ranije tolerisano ali to ne znaci da su oni imali neka prava da tamo budu. Zato mislim da izraz "srozavnje prava" nije tacan, jer nikakvog prava nije ni bilo. Bilo je samo srozavanje stepena tolerancije njihovog prisustva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja