petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:54
POGLEDI

Od kralja Aleksandra do Aleksandra Kralja

Autor: Muharem Bazduljnedelja, 17.02.2019. u 18:00

Vest od subote je brzinom munje obišla popularni „region”, kako se poslednjih godina eufemistično i glupavo opisuje prostor nekadašnje Jugoslavije. Četvorica vaterpolista Crvene zvezde napadnuta su u Splitu pred utakmicu sa Mornarom. Meč je otkazan, a igrači Zvezde su se vratili u Beograd. Sportisti su napadnuti dok su u klupskim obeležjima prolazili Rivom, šetalištem u centru Splita. Trojica su uspela da pobegnu, a četvrti je morao da potraži spas skokom u hladno more. Tom četvrtom ime je Aleksandro Kralj i njegov slučaj privukao je najveću pažnju javnosti. Na snimcima koji su se preko interneta gledali širom sveta vidi se i čuje kako on pokušava da umiri napadače govoreći im da je Crnogorac, a ne Srbin, no besni Dalmatinci mu poručuju da je, uprkos tome, „četnik”.

Među reakcijama u srpskim medijima bilo je i nekoliko onih koje su postavljale (retoričko) pitanje šta se desilo s nekim starim Splitom, Splitom kakav je bio u SFRJ (koji je na konferenciji za štampu prizivao, recimo, Nebojša Čović) odnosno Splitom „Miljenka Smoje i Igora Mandića”, koga se prisetio novinar RTS-a Stevan Kostić.

Možda je, međutim, bilo efektnije prisetiti se Splita od pre tačno stotinu godina, Splita u kojem je praktično čitav grad na toj istoj Rivi dočekao srpsku vojsku s potpunim oduševljenjem. Dominantno raspoloženje u Splitu i Dalmaciji nije bilo samo projugoslovensko, nego i otvoreno prosrpsko, pa se čak ondašnji splitski časopis „Život” ističe po tome što priloge štampa isključivo na ekavici. O činjenici da je splitska štampa u prvim godinama Kraljevine SHS iskazivala pravi „kult ličnosti” prema kralju Aleksandru Karađorđeviću danas se pišu i naučni radovi. Da i ne govorimo o načinu na koji su Splićani oplakali kralja Aleksandra nakon atentata u Marselju, odnosno o spomen-svetioniku od bračkog kamena posvećenom istom tom kralju Aleksandru, na mestu zapravo vrlo blizu onog na kojem je pre neki dan napadnut Aleksandro Kralj.

Cela priča o kralju Aleksandru (Karađorđeviću) i Aleksandru Kralju (vaterpolisti) teško da bi bila materijal za tekst, osim u ključu bizarne satire unutar koje bi bilo mesta i za potenciranje činjenice da je i kralj Aleksandar bio, na izvestan način, Crnogorac, odnosno da je govorio sa crnogorskim akcentom sličnim onom kojim govori i Aleksandro Kralj, da samo dan-dva kasnije, negde u okolini Trsta, Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta, nije izjavio: „Živeo Trst, živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija!”

U Hrvatskoj se (kao i u Sloveniji) digla ogromna frka. Visoki politički funkcioneri osudili su Tajanijevu izjavu, potencirajući kako iz nje provejavaju čak i teritorijalne pretenzije. Od Tajanija je zahtevano izvinjenje. Ovaj političar je poručio da je pogrešno interpretiran, ali je odbio da se izvini. Iz njegovog kabineta poručili su da je on govorio u istorijskom kontekstu: „To je prepoznavanje istorije i važno je da svi znaju istoriju kako ne bismo stare greške ponavljali u budućnosti.”

U svemu ovome je najironičniji momenat to što je Antonio Tajani predsednik Evropskog parlamenta. Da je on predsednik Italije, ili italijanske skupštine, da je ministar ili čak premijer, to bi na jednom nivou bilo verovatno ozbiljnije, ali ne bi sa sobom nosilo toliki prtljag ironije. Jer sama suština čitavog projekta Evropske unije, čiji je sastavni deo i Evropski parlament, svodi se na odbacivanje rata, na odustajanje od teritorijalnih pretenzija i promene granica, na insistiranju na miru kao osnovnoj vrednosti moderne Evrope. Kad iz vrha Evropskog parlamenta dolaze ovakve poruke, to zaista znači da je vrag odneo šalu.

Da se razumemo, nisu pradedovi današnjih Splićana voleli Srbe zato što su bili nekakvi bogomdani srbofili. Voleli su Srbe zato što su u jedinstvu Srba i Hrvata videli jedini način da se odupru višestruko brojnijim i višestruko jačim Italijanima. Uostalom, Vjekoslav Perica s razlogom podseća da je najveći dobitnik ranih međuetničkih tenzija u Kraljevini SHS bio „nadolazeći italijanski fašizam”, odnosno da nije slučajno da su posle ustaških zločina nad Srbima Italijani naoružavali četnike koji su se svetili ustašama ubijajući hrvatske civile, pošto je italijanski cilj bio guranje dvaju najvećih južnoslovenskih naroda u „uzajamno istrebljenje”.

Danas je, nažalost, Hrvatska praktično bez Srba, a uprkos činjenici da je Hrvatska u EU, nikad u prethodnih nekoliko vekova nije bilo generacije Hrvata poput one koja upravo sazreva, a kojoj bi se u većoj meri činilo da joj budućnosti nema ako domovinu ne napusti. Italija je velika nacija i „mare nostrum”, doživljaj Jadranskog mora, nije nešto što će olako biti zaboravljeno, uprkos Osinskim sporazumima. Nije valjda previše cinično pomisliti da bi se za koju deceniju u Hrvatskoj mogao posve ozbiljno varirati Filip Višnjić: da će Riva poželeti Srba, ali Srba više biti neće.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari17
ccbda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Castor Troy
Право у сриду, што би рекли стари Ривљани.
Dalmacija i Istra visevjekovne kolonije Venecije
@Marko N. : Pustite Vi Napoleona! Radi se o stotinama godina kada su Istra i Dalmacija bile kolonije Venecije, sto ce, italijanskog jezika. A zahvaljujuci njenim zdanjima Istra i Dalmacija su pune prekrasnih venecijanskih gradjevina, inace obala ne bila tako lijepa. A sto se tice Goldsteina to su ciste proizvoljnosti koje Vam odgovaraju. Pa cak i da je tako ( a nikako nije) Srbiji u tom slucaju pripada 28,6 posto dalmatinske obale i ostrva.
@Marko N. - Srbima ni "bokal mora"
@Marko N. - Slovenci i Hrvati su se zdusno uhvatili za ruke i razbucali Jugoslaviju. A, sad, Hrvati ne daju Slovencima ni "bokal mora" (Piranski zaljev). Nabasao, "egoista na egoistu" i "skrtac na skrtca"! Tito i njegovi partizani ogromnim ljudskim zrtvama platili su povratak Istre i 1200 dalmatinskih ostrva Jugoslaviji koji bjehu u rukama Musolinijeve fasisticke Italije. A prije toga nekoliko vijekova bjehu kolonije "République de Venise" koja se potom i sasvim logicki ujedinila s Italijom, jer im je i jezik i mentalitet i kultura - italijanska! Ono sto je jako vazno ovdje istaci je to da su veliku vecinu partizanskih boraca koji su povratili Istru i Dalmaciju cinili - SRBI. I sad dolazimo do toga da su masovno ginuli, e, da bi Hrvati "na tacni" i srpskom krvlju dobili more. A Srbima, ni "bokal mora" i niti jedno jadransko ostrvo.
Marko N.
(2) A veliki doprinos ujedinjenju Istre s Hrvatskom dali su i hrvatski katolički svećenici u Istri, recimo, Božo Milanović koji je odigrao veliku ulogu na mirovnoj konferenciji u Parizu 1948. kada je Istra konačno i de iure pripojena Hrvatskoj pa tako i Jugoslaviji koju je Hrvatska kao federalna jedinica činila.
Preporučujem 0
Marko N.
@Marko Jadranski; poštovani, u pravu ste kad kažete da su u prvim godinama rata u hrv. partizane pretežito odlazili Srbi (ili u partizane ili u četnike). No, za porast broja Hrvata u partizanima nije bila značajna Kurska bitka, nego kapitulacija Italije u 9. mjesecu 1943. godine. Drugo, kad je u pitanju WW2, treba razlikovati Srbe iz Hrvatske i BiH te Srbe iz Srbije. Točno je da su hrvatski Srbi velikim dijelom odlazli u partizane (ali i u četnike), ali točno je i da Srbi iz Srbije nisu previše favorizirali partizane pa je zato J. Broz nakon brzog sloma tzv. Užičke republike i otišao (poražen) u Bosnu tamo dalje razvijati partizanski pokret jer u Srbiji nije imao podršku. I na kraju ne zaboraviti da je dobar dio Srba u WW2 bio na strani Hitlera (četnici, nedićevci, ljotićevci itd.). Ali drago mi je da se polako razbija mit kako su Dalmaciju i istru mahom oslobađali partizani Srbi. Istru su dijelom oslobađali i američki i britanski vojnici također.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Marko N.
I ako mi dozvolite, gosp. Bazdulj, osvrnuo bi se još samo na Vašu zadnju rečenicu. Vidite, historija je dinamično tkivo, ne statično. Ona se mijenja, napreduje ili nazaduje, svejedno. Uglavnom, rijetko kada tapka na mjestu. Ako tapka, tapka vrlo kratko i ne čeka nikoga. Sto godina je jako, jako puno u historiji. U 100 godina znale su cijele kulture i države nestajati. Dakle, 1918. Hrvati su (i Slovenci) bili u poziciji kakvoj su bili, ali hvala Bogu, u međuvremenu se napredovalo. Danas je Hrvatska (i Slovenija) država (međunarodno priznata), članica UN-a, članica NATO-a i EU-a te ono najvažnije - država koja ima solidnu vojnu silu. Možda ćemo, ne daj Bože, jednom u budućnosati morati tražiti vojnu pomoć, ali to svakako neće biti od Srbije s obzirom da imamo jaču vojsku od srpske. Još jednom hvala.
Marko N.
@Раде89; ne bih se spuštao na ovu razinu. Hvala
Preporučujem 2
Раде89
Ништа ниси схватио, али објаснићу ти твојим језиком. Хрвата има 4,5 милиона, Италијана 60 милиона. Када националисти и популисти дођу на власт, Италија ће пожелети Јадран а Хрватска ће се бранити, у том случају НАТО неће стати на страну Хрватске, уосталом што би они ишли против Италије која је културолошки вишеструко значајнија од Хрватске и Словеније, нити ће га бити, тада ће Хрвати тражити помоћ, јер када падне Јадран, Немац и Мађар ће пожелети Војводину и зато ће Срби прискочити у помоћ Хрватима. Али ни тада Хрватска не би била захвална Србији, и по тој незахвалности види се да смо ми две стране једног истог новчића. Исти народ исти ген. И свакако имате војну силу да ратујете пуна 24 сата са Италијом, онда једно три милиона Хрвата иде у Јадран да плива до Драча и Скадра. Остали има да буду оно што су били и јесу подгузне муве бечким коњушарима.
Preporučujem 5
Marko N.
Poštovani gosp. Bazdulj, kaže jedan ugledni profesor talijanskog jezika i književnosti sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta kako trenutno nema bojazni od talijanskih pretenzija prema hrvatskom teritoriju, premda pomalo ironično dodaje kako ne zna hoće li se za 100-200 godina pojaviti kakva Islamska republika Italija kako bi poništila Osimski sporazum. Kaže da je danas situacija u Italiji tako loša, što se tiče talijanstva, da će se Italija idućih dekada morati boriti za očuvanje talijanstva u samom Rimu ili Firenci (svi pogađamo zbog čega), tako da je za njih (Talijane) deplasirano uopće pitanje talijanstva čak i u jednoj zapadnoj Istri (u kojoj se smjestio naveći broj pripadnika talijanske manjine i gdje su većina), a kamoli u Zadru i Splitu gdje Talijana u nekom većem broju nikada nije ni bilo. S poštovanjem

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja