petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
FORMULE ŽIVLjENjA

Psihološki diktatori

Tek kad osoba shvati dublje psihičke razloge zbog kojih se trudi da preterano kontroliše druge ljude i okolnosti oko sebe, tada može odustati od ovog nepoželjnog načina ponašanja
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 18.02.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Postoji jedna vrsta „teških osoba” čija je glavna osobina da se trude da kontrolišu sve oko njih. Kada je njihova preterana kontrola usmerena na fizičko okruženje u kojem se nalaze, oni sami su žrtve te svoje osobine. Kada preterano kontrolišu druge ljude, tada su drugi ljudi ti koji imaju problem zbog toga što trpe preteranu kontrolu. Jedna od definicija kontrolišućih osoba jeste da su to ljudi koji sprovode svoju volju nad drugima, ne obazirući se na volju i osećanja tih ljudi. Oni se u svom privatnom i poslovnom okruženju ponašaju kao diktatori kojih se drugi plaše ili ih izbegavaju.

Iako su ove osobe u žargonu poznate kao „kotrol frikovi” (engleski control freaks) ili kontrolišuće osobe, nije u pitanju neki određeni tip ličnosti, nego psihološki mehanizam i obrazac ponašanja s kojim se osoba poistovećuje. Kada osoba shvati i „proradi” svoje dublje psihičke razloge zbog kojih se trudi da preterano kontroliše, kao što su preterana odgovornost, zabrinutost, anksioznost, dokazivanje lične vrednosti, izbegavanje odbačenosti itd, tada može odustati od ovog načina ponašanja koji ne donosi korist ni njoj ni ljudima oko nje.

Nemoć i strepnja

Naša „ljudska situacija” u filozofskom smislu jeste da se nalazimo u svetu u kojem nad nekim stvarima imamo moć, bilo kao pojedinci bilo kao grupa i zajednica, a u nekim stvarima smo nemoćni jer one jednostavno ne zavise ni od naše pojedinačne ili zajedničke volje niti od naših postupaka. A kada se ljudi nađu u situaciji da su nemoćni i prepušteni „višim silama”, oni imaju vrlo neprijatno osećanje nemoći i strepe pred nepoznatom budućnošću.

Jedan način da se ljudi oslobode tog osećanja nemoći i strepnje, to jest anksioznosti, jeste da u mentalnom smislu beže iz velikog nesigurnog sveta u svoj mali ali sigurni svet. Zato oni počinju da strasno kontrolišu taj deo sveta koji ih okružuje, jer imaju doživljaj lične moći. To je kao kada neko oseća da bi trebalo da promeni nešto u svom životu, pa promeni – frizuru.

Jedan od čestih razloga za preteranu kontrolu drugih jeste da se osoba oseća odgovornom i za ono za šta zapravo nije odgovorna. Ona u odnosu na druge ljude zauzima poziciju onoga ko više zna, ko je inteligentniji, sposobniji i kome je više stalo. Drugim rečima, ona zauzima poziciju roditelja koji pokušava da upravlja i da menja druge odrasle ljude o čijim kvalitetima nema najbolje mišljenje.

Ponekad ona opravdava svoju poziciju izjavama kao što su: „Da mene nema, sve bi se raspalo”, „Neko mora da ovim nesposobnjakovićima govori šta da rade” i sličnim. Ponekad je to nasleđe iz detinjstva, kada je osoba kao najstarije dete bila prerano stavljena u ulogu roditelja i bila odgovorna i brinula o mlađim sestrama i braći.

„Dobronamerna” agresija

Kada osoba preterano kontroliše druge, oni pružaju otpor tome zato što gube svoju slobodu, odbijajući da budu u ulozi deteta. Smeta im što su u odnosu sa osobom koja ne samo da uvek sve zna najbolje nego zna šta je najbolje za druge, koja iz trenutka u trenutak tesno nadzire šta rade drugi, kritikuje kada nije tačno onako kako je zamislila itd.

Drugi je doživljavaju kao veoma agresivnu čak i kad je njena agresivnost prikrivena. Ona može drugima da „lepo objašnjava” šta treba i kako treba da se ponašaju, suptilno ih emocionalno ucenjujući i izazivajući kod njih osećanja krivice, dužnosti, zahvalnosti i straha. Nekada je to problem s nadređenima koji tesno nadziru baveći se „mikromenadžmentom”.

U pokušaju da kontroliše druge koji pružaju otpor, ovakva osoba može biti i otvoreno agresivna, grubo vređati, ponižavati, ismevati, pretiti fizičkim nasiljem, ali i biti fizički nasilna. To je najčešće kod onih koji preterano kontrolišu zbog svoje ljubomore. Ljubomorna osoba ne vidi problem u svojoj reakciji, već u prethodnoj partnerovoj akciji. Da bi smanjila svoje osećanje ljubomore, ona zahteva od partnera da se ne ponaša na određeni, već na neki drugi način. Tada vrši psihički pritisak na partnera, ograničava ga, pojačavajući svoje kontrolisanje partnerovog ponašanja sve do pravog psihičkog i fizičkog nasilja.

Iza psihološke diktature može se kriti teža psihopatologija, uključujući psihopatiju. Kada je kontrolišuća osoba veoma spretna i manipulativna, njena žrtva joj se potpuno prepustiti, ne shvatajući da se odrekla svoje slobodne volje.


Komentari14
5a01e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
Jedno je kad covek ima svoju volju. To znaci da je dovoljno zreo i svestan da preuzme odgovornost za svoj zivot, za svoja akta, kao i za obrazac po kojem se ponasa, to jest nacin na koji ispoljava svoje karakterne osobine kao licnost. Drugo je kad je osoba samovoljna. Takav nacin ponasanja ukazuje da je covek, bilo da je muskog, zenskog, ili pak srednjeg roda, suvise autoritativan, i da skoro u svakom trenutku zeli da manipulise ljudima, delima, svojim recima, tudjim emocijama, kao i da skoro svaku zivotnu situaciju zeli da ima pod kontrolom. Ti i takvi ljudi mogu, a ne moraju, da poseduju psihopatske karakternr crte, jer lako moze da se dogodi, da kad nisu u pravu, a znaju da nisu u pravu a hoce po svaku cenu da budu i u pravu i u centru paznje, da postanu verbalno i fizicki agresivni, kad vide da nije po njihovom.
ерфгерг
Опростите ми на смелости, али ко је вас прогласио арбитром пожељног/непожељног начина понашања? Откуд било ко може знати животне околности а камоли разумети све релације и сударе тих околности у контексту живота једне особе? У друштву неспособњаковића, бескичмењака и ленштина контрола је уз разумну аргументацију и прецизан морални компас једини пут ка успостављању цивилизованог поретка. Хоћете ред и културу, уређеност, стандард? Пуна су вам уста слободне воље а нико да спомене велику одговорност коју ово тешко бреме подразумева? Психологија као наука у покушају одувек је каскала за другим наукама а данас је потпуно потонула као и све остало у поп и кеш културу где се сви разумеју у туђ живот и психу па пискарају о мукама других људи градећи каријере не томе. Преузимањем англосаксонске изразито етикетарне и ненаучне терминологије ви "нормални" својим "пожељним" понашањем додатно стварате ове "фрикове" и онда их сецирате, стављате у ваше уџбенике и дисертације.
Deki
Svaki psihički pritisak na čovjeka, je nedostatak fizičke aktivnosti....Sat vremena hodanja, Ali svakog dana na svježem vazduhu, smanjiće psihičke tegobe...Pozdrav!
Zoran
A sta cemo kad neko previse kontrolise sebe?
Beograđanka
Tekst realno ukazuje na fenomen "kontrol frika". Možda bi trebalo proširiti listu razloga zašto se tako ponašaju. Čini mi se da se ponekad dešava takva socijalna debilizacija "javnog" ili nekog sličnog/užeg diskursa (u nekom krugu - školi, firmi, ustanovi, porodici) da je ponekad potreban i takav "glas razuma"? Neki pojedinci u odredjenim sredinama, kolektivima, iz raznih razloga spremni su da puste "niz vodu" neke dobre, normalne stvari i/ili aktivnosti, pa u toj situaciji su dobrodošli takvi kontrolori kao neka vrsta kolektivne "savesti". Šta je sa nepomenutim kategorijama kontrolora drugih ljudi i društva (ne/manipulativnih) kao što su npr. moćni pojedinci (političari, javne ličnosti...), uzbunjivači, analitičari i kritičari koji staju u zaštitu nekih vrednosti, očuvanja javnog dobra, javnog interesa - da li su oni "kontrol frikovi"? Bila bih zahvalna autoru na eventualnom komentaru.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja