utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.02.2019. u 18:00 Miša Đurković
POGLEDI

Za srpski senat

Jedno od zaboravljenih obećanja Srpske napredne stranke iz perioda kada se borila da dođe na vlast bila je reforma skupštine. Ovi naprednjaci su 2011. skupljali potpise za smanjenje broja poslanika na 125, uz obećanje da će ukinuti državne sekretare, brojne agencije i generalno smanjiti birokratiju i javni sektor.

Parlament Srbije danas je u prilično nezavidnom stanju. Opozicija upravo počinje aktivan bojkot njegovog rada tvrdeći da on odavno nema funkciju koju treba da ima u uređenim državama, da je postao mašina za prosto izglasavanje svih zakonskih predloga vlasti i za sprovođenje nasilja nad manjinom. Zaista je zanimljivo da su naprednjaci uveli i regularnu praksu da poslanici većine opstruišu rad parlamenta trošeći vreme kako poslanici opozicije ne bi kritikovali zakonske predloge. Na traženje opozicije da se posle šest godina u parlamentu otvori rasprava o Briselskim sporazumima, uz uporno odbijanje vladajuća većina tvrdi da bi to opozicija upotrebila za političku borbu.

Srbija ima sve više problema sa poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovne slobode, te pravdu, slobodu i bezbednost. Nije ni čudo jer stvarno je pitanje da li su danas u Srbiji vladavina prava i podela vlasti uopšte prihvaćene vrednosti. Pojmovi efikasnosti, modernizacije, ubrzane evropeizacije odavno su zamenili stare dobre osnove liberalne demokratije kao što su podela vlasti zasnovana na stvarnoj podeli moći i pluralizam.

Postojali su pre sto i više godina, međutim, neki drugi naprednjaci u Srbiji. Za njih su to bili temeljne i osnovne vrednosti. Oni su pokušavali da reše upravo problem sa kojim se Srbija ponovo suočava nakon uvođenja pluralizma, a to je da zbog ovakvog ustavnopravnog sistema i političke kulture, ko god namakne većinu u skupštini dobije pravi Konvent, te uz kontrolu medija, službi i javnih finansija brzo prikupi neograničenu moć, koju onda koristi da ovladava svim prostorima moći u zemlji i do kraja osakati i uništi opoziciju. Od sedamdesetih godina sve do 1903, pa u nešto manjoj meri i do 1914, trajale su neverovatno ozbiljne rasprave oko toga kako uravnotežiti sistem moći u Srbiji i kako obezbediti stabilnost, kontinuitet i naročito mogućnost da obrazovaniji slojevi budu predstavljeni u parlamentu i da se njihov glas posebno vrednuje.

Naprednjaci su kao konzervativci i predstavnici obrazovanijeg dela naroda gotovo celokupan svoj program organizovali oko ideje uvođenja drugog doma, odnosno senata. Još od Aćima Čumića, preko Piroćanca i Garašanina, do Stojana Novakovića i Živojina Perića, tražili su uvođenje dvodomnog sistema u Srbiju. Verovali su da tek sa tom vrstom kočnice može da se stvori ravnoteža između donjeg doma, u kome dominiraju predstavnici manje obrazovanih, kojima su uglavnom radikali manipulisali, zatim kralja i senata, u kome bi sedeli predstavnici obrazovanijih, iskusnijih i mudrijih ljudi. S druge strane, vodeći radikalski mislioci poput Milovanovića i Geršića osporavali su ideju senata, tražeći po jakobinskom sistemu punu dominaciju jednodomne skupštine u kojoj su sebi obezbeđivali većinu.

Naprednjaci su konačno uspeli da proguraju svoju ideju u Ustavu iz 1899. godine. No, već posle dve godine kralj je suspendovao taj ustav. Posle njegove smrti radikali su vratili jednodomni sistem, u kome su imali punu dominaciju i sa odumiranjem naprednjaka ideja senata je nestala iz srpske ustavno-institucionalne prakse, pa i teorije. Gotovo jakobinska praksa pune koncentracije moći jedne partije ili jednog čoveka koja obeležava parlamentarni život u Srbiji posle 1990. godine, morala bi kod mudrijeg sveta da obnovi ideju senata. Sistem vlasti koji je kulminaciju doživeo sa režimom koji vlada već sedam godina očigledno nije dobar jer onemogućuje adekvatno funkcionisanje institucija, kontrolu, podelu vlasti i pluralizam moći. Sve boljke koje je Mizes 1922. navodio kao nedostatke socijalizma i kolektivizma danas su vidljive kod nas: jedna glava ne može sve da nosi, da stigne i da odlučuje o svemu.

Uz to, Srbija, za razliku od mnogih drugih zemalja, nema alternativne sisteme moći i uticaja kakvi su, recimo, Savet za spoljne poslove u SAD, privredna komora u Nemačkoj, ili Rimokatolička crkva u Hrvatskoj. Nekada je takvu moć imao Ćosićev krug, koji je često posredovao između stranaka i drugih političkih aktera. Ništa slično više ne postoji u Srbiji, pa je utoliko potrebnija institucionalna kontrola moći i zakonodavnog procesa koju bi doneo ozbiljan senat.

Klasičan senat danas ima šezdesetak država u svetu, uključujući i neke od najstabilnijih evropskih država poput Holandije, Francuske, Švajcarske ili Austrije. U Italiji je, uprkos čestim promenama vlade, upravo senat omogućavao kontinuitet i stabilnost. U SAD senatori, a u Britaniji lordovi, i dalje imaju povlašćen položaj i ogroman javni autoritet.

To što strane sile dugo već presudno i na štetan način utiču na naš sistem ne znači da treba da prestanemo da razmišljamo kako da obnovimo svoju suverenost i izgradimo pristojno i uređeno društvo. Plemenita ideja senata bi za hajdučki i institucijama ne previše sklon srpski narod bila izrazito lekovita.

 Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komеntari10
96d2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan
Odavno nisam procitao ovako dobar tekst. On pogadja sustinu sprskih muka. Mozda nije losa ideja takodje i izostaviti neposredan izbor za predsednika Srbije. Takodje trebalo bi obrazloziti ideju. Ko bi birao senat? To ne bi mogli biti gradjani, to bi morale da rade institucije. A onda se postavlja pitanje da li je i neophodan? Jedno jeste vazno, oduzeti parlamentu mogucnost da bira sudije i regulatorna tela. Sudije ne bi mogao da bira parlament, takodje ni regulatorna tela, posebno ona koja kontrolisu medisku praksu i omogucavaju slobodan javni prosto. Sustina su dakle regulatorna tela, koja vec imamo ali njihovo postojanje obesmisljava to sto ih bira parlament. U njima bi trebali da sede ljudi koje biraju ugledne institucije. Sprski narod ih ima, pre svih to su SPC i SANU, Matica Srpska, takodje tu bi morali sedeti predstavnici novinarskih udruzenja.
Raca Milosavljevic
... tekst je bas kako treba ... i navodi nas da razmisljamo sta se nama desava sa nasom tkzv demokratijom i zasto smo u ovakvom sunovratu na svim nivoima ... a komentatori vec kako ko zeli,neki i nisu bas u toku sta je tema ...
Velimir
Čini mi se da komentatori bolje razumeju suštinu jer skoro svi ukazuju na podanički duh na svakom nivou, koji bi svoj odraz dobio u bilo kojoj parlamentarnoj formi.
Саша Микић
Да ли је у том времену, а поготово у неким другим земљама било толико ''прелетача'' као у данашњој Србији? Нико не може да ме убеди да је дојучерашњи нпр. демократа прешао у напредњаке из алтруизма, већ просто из личног интереса. Мада, када се погледају програми странака и оно шта оне раде када су на власти то су две различите ствари. Ја сам за то да се уведе гласање за одређену личност и то да та личност мора да буде становник изборног округа на којем се кандидује. Свој програм ће наравно прилагодити програму странке којој припада, али ће првенствено одговарати бирачима, а не странци. А ''прелетаче'' ће бирачи као и увек ''прочитати'' и адекватно наградити приликом гласања.
Боба
Нажалост увођење још једног октроисаног тела ништа не би променило - добило би се још једно тело за ухлебљивање партијских кадрова и то је све. Кад се већ враћамо у нашу демократску прошлост потребно је приметити да је она била уставна монархија плус избори за посланике у окрузима. Странке су биле само оквир деловања а гласало се као и у Америци - за људе. Зато не треба измишљати топлу воду - вратити гласање за посланике и парламентарну монархију где монарх има само репрезентативну улогу а не прекраја границе сваки дан.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja