četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.02.2019. u 18:00 Aleksa Nikolić

Sretenjski ustav – temelj moderne države

(Фото Р. Крстинић)

Sutra, 15. februara, navršavaju se 184 godine od donošenja Sretenjskog ustava. Ovaj ustav je, uz sve svoje prednosti i mane, označio prekretnicu u političkom razvoju Srbije. Predstavljao je temelj nastanka moderne srpske države, uvažavajući tekovine velikih evropskih revolucija, pre svega francuske, ali i osobenosti političkih prilika u našoj zemlji.

Termin „Srpska revolucija” obuhvata period nacionalne istorije koji je započet Prvim srpskim ustankom 1804. godine, a okončan donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine. Smatra se da potiče od nemačkog istoričara Leopolda fon Rankea, koji je u istoimenom delu (Die serbische Revolution) obuhvatio period od podizanja Prvog srpskog ustanka, pa do 1829. godine, kada je izdao knjigu. Danas „Srpska revolucija” podrazumeva dva perioda, ratni i mirnodopski. Ratni period obuhvatio bi Prvi srpski ustanak, Hadži Prodanovu bunu i Drugi srpski ustanak, a mirnodopski vreme apsolutističke vladavine kneza Miloša Obrenovića od 1815. godine do donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine.

Opšteprihvaćeno je stanovište da je povod za donošenje prvog srpskog ustava predstavljala apsolutistička vladavina kneza Miloša. Naime, nakon Drugog srpskog ustanka, narod je postao nezadovoljan samovoljom srpskih činovnika, teškim kulucima, nemogućnošću učešća u vlasti i pravnom nesigurnošću u zemlji. Kulminacija tog nezadovoljstva ispoljila se podizanjem Miletine bune, u kojoj su zajedno učestvovali starešine i narod. Njen značaj je utoliko veći ako se ima u vidu da je to bila prva buna protiv srpske uprave, odnosno srpskog kneza. No, i Milošev odgovor na nju bio je mudar, državnički. Prema Kunibertovim svedočanstvima, Miloš je oprostio vođama zavere, priznavši da je i on grešio, te je zajedno sa njima otišao u crkvu, gde se zakleo da im je oprostio, a oni njemu na pokornost i vernost. Buna je ugušena, a narodu je obećan ustav.

U naučnim krugovima sve je prisutnija teza da Sretenjski ustav ne predstavlja rezultat Miletine bune, već da je knez Miloš o njemu razmišljao duži vremenski period. U prilog ovoj tezi ide i činjenica koju iznosi Nil Popov – da je još od 1829. godine knez Miloš dao nalog Dimitriju Davidoviću i Stefanu Radičeviću da otpočnu rad na pripremi i izradi nacrta ustava. Takvog je mišljenja i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramović, koji navodi da su u Arhivu Srbije pronađena dva neobjavljena ustavna predloga iz 1831. godine, ali i pismo francuskom diplomati Boa le Kontu iz 1834. godine, kao i njegov odgovor knezu Milošu.

Zadatak pisanja ustava Miloš je poverio Dimitriju Davidoviću, Srbinu iz Austrije. On je u veoma kratkom periodu napisao ustav po meri kneza i naroda. Međutim, njemu se zameralo to što je Sretenjski ustav napisan tako što je u najvećoj meri bio inspirisan tekovinama francuske revolucije. Brojni autori ističu da je on u tom trenutku bio nerealan, ističući Davidovićevo nepoznavanje tadašnjih prilika u Srbiji. Drugi, pak, poput Siprijena Robera, smatraju da je Sretenjski ustav „francuski rasad u turskoj šumi”, te da je kao takav neodrživ.

Prema načinu donošenja ustava, Sretenjski ustav možemo okarakterisati kao oktroisani. To znači da je on podaren od vladara, u ovom slučaju od kneza Miloša. Međutim, u srpskoj pravnoj literaturi je u velikoj meri prihvaćen stav da ovaj ustav zapravo nije došao od vladaoca, nego je izvojevan od naroda nakon Miletine bune. Ovakvo stanovište preispituje profesor Avramović.

Tekst Ustava činilo je 14 glava i 142 člana. Sadržao je odredbe o organizaciji vlasti i o pravima građana. Na samom početku Ustava, u članu 5, proglašeno je načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Međutim, u Ustavu je bilo predviđeno da knez i Državni savet budu organi zakonodavne i izvršne vlasti, odnosno Državni savet je imao uticaja i u sudskoj vlasti, kao sud trećeg i poslednjeg stepena (član 78). Narodna skupština bila je predviđena kao organ savetodavnog karaktera, budući da nije dobila učešće u zakonodavnoj vlasti. Ove činjenice jasno govore da načelo podele vlasti (ipak) nije bilo sppovedeno.

Međutim, ono što ovaj ustav izdvaja od mnogih i stavlja ga u rang najmodernijih ustava tog doba, jeste glava 11, nazvana „Obštenarodna prava Srbina”. Njom su garantovana politička i lična prava građana, čije su vrednosti prepoznate iz francuske i belgijske ustavnosti.

Međutim, Sretenjski ustav nije bio po meri velikih sila. Ukinut je nakon svega šest nedelja.

Doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari12
71e74
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Историја се понавља. Сретењски устав није одговарао Аустрији, Русији, Турској, а ни самом Милошу. Можда би и ''прошао'' да Србија није била вазал Турској, па је устав морао да буде одобрен у Истамбулу, али су ови други извршили дипломатски притисак на Турску да га не одобри. На крају су се ''кола сломила'' на Димитрија Давидовића. Данашњи устав исто иде на ''одобрење'' Венецијанској комисији. Што рекох историја се понавља.
Srpska kljaci Jelena Anzujska
Temelji moderne Srpske drzave su postavljeni u nemanjickoj Srbiji. To je bila prva evropska Srbija.
Игор Г.
Темељ који је трајао мање од месец дана. Био би темељ да је трајао. Све остало је бесмислена мегаломанија.
Sofija
Taj Ustav je ostavio trajne vrednosti. UkiDanje kmetstva je samo po sebi revolucionarno jer u to vreme i u Nemackoj i u Austriji, Spaniji, Rusiji vecini drzava postoji kmetstvo. Ustav je jasno rekao i da ako neki covek da je u nekoj drzavi u statusu roba, da ce ako udje u Srbiji, biti smatran slobodnim covekom. Da je bila malo duze slobodna , Srbija bi danas bila jdna od najdemokratskijih i najbogatijih evropskih nacija, ali brz razvoj Srbije su evopske sile nasilno prekinule, uvodjenjem u drzavu sa Hrvatima i Slovncima, kontrolisanjem t drzave, uvodjenjem uprave i zakona, koji nisu u skladu sa nasim duhom i razvojem, a kasnije i uvodjenjem revolucije, koja nam je kao simbol donela coveka koji se uselio kraljevski dvor, jeo iz kraljevskih tanjira i razgovarao sa portetom kralja. Na takvim osnovama docekali smo sve reforme i ove dvehiljaditih i danas nam namecu drzavu koja je instrument kontrole i probljavanja.Nimalo nismo megalomani.Evropa nema nasu duhovnu snagu i vitalnost.
dipl. agronom
Da li ima razlike izmedju Knezevine i Kraljevine...Tad smo bili,kao,novi,a sada smo farsa...?!
Prikaži još odgovora
Sreten Bozic -Wongar
Sretenjski Ustav neje bio po zelji Austourarske i Francuske - koje su sebe tada smatrale vodecim silama Evrope. Protivili su se podizanju Prvog Srpskog Ustanka. Na Misarskom Boju oni su Turke naoruzali sa topovima, ali je Karadjordje ipak pobedio.
DAN
Nije bio po volji Austriji (Austrougarska tek od 1868), Rusiji i Turskoj jer su bile apsolutističke monarhije bez ustava i malo preava običnog naroda ! Inače, ustav je pravljen po ugledu na Belgijski !
Vladimir Jovandic
Nije istina. Protivili su se Rusija, Austrija (tada Austrougarska nije postojala), i Turska, a pisan je po modelu francuskog ustava.
Slavko Popović
Zanimljiv tekst, nedostaju nam mudre glave kao što je bio MIloš Obrenović.
Jovan Djordjevic
Da, da nedostaju nam i glave koje je Milos Obrenovic posekao !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja