sreda, 20.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
U KULTURNOM DODATKU 15. i 16. FEBRUARA

Supkultura preuzima svet

četvrtak, 14.02.2019. u 14:20
Београдски синдикат – 4,5 милиона прегледа на „Јутјубу“ песме „Добро дошли у Србију” (Фото Анђелко Васиљевић)

21VEK

Od momenta kada misle da su za to spremni, mladić, devojka, ili dete, mogu da budu TV voditelji na platformi „Periskop“, fotografi na „Instagramu“, filmski, TV ili video stvaraoci na „Jutjubu“, muzički producenti, kompozitori ili izvođači na platformi „Spotifaj“, novinari na „Tviteru“, taksisti na „Uberu“, rentijeri na „Bukingu“…

Ono što se, pre pet godina, činilo nemogućim danas je postalo moguće, a ubrzo će postati i stvarno. Recimo, u Americi reč socijalizam bila je proterana iz javnog života, pogotovo iz politike. Međutim, pre nekoliko dana, u obraćanju naciji, predsednik Tramp kaže ovo: „Uznemireni smo novim apelima da prihvatimo socijalizam u našoj zemlji. Danas, mi ponovo ističemo našu rešenost da Amerika nikada ne bude socijalistička zemlja.“ Nešto subverzivno je ponukalo gospodina Trampa da preskoči goruća pitanja klimatskih promena, ubitačne socijalne nejednakosti, sajber bezbednosti, trgovinskog rata i da u prvi plan istakne opasnost od – socijalizma. Moguće je da je to subverzivno video u istraživanju koje je ustanovilo da samo 19 odsto Amerikanaca, u uzrastu od 18 do 29 godina, sebe vidi kao kapitaliste. To, samo po sebi, govori da je stasala nova generacija koja vidi sistem, kakav jeste, koja odbija da se uklopi u važeće okvire i koja, o svemu tome slobodno, i javno, govori. Taj stav vrlo dobro se odražava u rečima mladog idola iz sveta prave, američke, kantri muzike: „U toj smo fazi da, ako budem živ za 40 godina, želim mirno noću da spavam jer ću znati da sam, u ovom vremenu, uradio pravu stvar – rekao sam ono što mislim.“ To se ne odnosi na to šta misli o muzici, već o stanju u američkom društvu.

Čak, imućne mlade zvezde, iz nekada konzervativnog Nešvila, shvataju da svako zaslužuje dostojanstven život i minimum sredstava da preživi u „najbogatijem društvu u celoj istoriji sveta“. To je spoznaja čije je vreme, za Ameriku, očigledno, sada došlo. A to je i spoznaja koja se suprotstavlja desničarskom, rasističkom, populizmu, spoznaja koja uznemirava moćnike širom Amerike, pa i najmoćnijeg čoveka u državi.

Stanko Crnobrnja

KNjIGE
Na dvoru Nemanjića – kao u Šekspirovim dramama

U knjizi o najznačajnijoj srpskoj srednjovekovnoj dinastiji, njenim precima i potomcima, usponu i padu države kojom su vladali, dr Duško Lopandić priča i o vladarima čije sudbine više podsećaju na pozorišne tragedije nego na ulepšana crkvena žitija   Kralj Milutin, kralj Dragutin i njegova žena Katalina na fresci u crkvi u Arilju, fotografija iz knjige....

Kralj Milutin, kralj Dragutin i njegova supruga Katalina na fresci u crkvi u Arilju

„Nemanjići – vladari i vreme srpskog srednjeg veka“ dr Duška Lopandića (Dereta, 2018) jedna je od onih retkih knjiga koja uspeva da ozbiljnu i opsežno proučenu temu predstavi na nov i zanimljiv način – a da se istovremeno čvrsto drži činjenica, ne dovodeći u zabludu čitaoce i ne izazivajući mrštenje stručnjaka.

Po obrazovanju pravnik (doktorat iz evropskog prava odbranio je u Parizu na Sorboni), a po zanimanju diplomata, Lopandić je autor više od 100 stručnih i naučnih radova i knjiga iz oblasti evropskih integracija, regionalne saradnje, istorije diplomatije, kao i popularne istorije na različite teme. Monografija o Nemanjićima je dobrim delom nastavak njegovih ranijih dela („Letopis velikih župana“, „Bitke za Balkan“ i „Likovi i priče iz srpskog srednjeg veka“), ali je obeležavanje osam vekova od osnivanja Kraljevine Srbije i dobijanja crkvene autokefalnosti za njega bio dodatan podstrek.

Činjenice i mitovi

Kao i svaka nacionalna istorija, i srpska istorija je neretko opterećena stereotipnim slikama ili raznim legendama, pri čemu nisu u pitanju istorijski izvori nego njihovo shvatanje i tumačenje, objašnjava Lopandić. Prirodno je, dodaje, da u svakoj generaciji dođe do preispitivanja i reinterpretacije prošlosti, „kolektivnog sećanja“ kao načina potvrde zajedničkog identiteta i pripadnosti jednoj kulturnoj i političkoj zajednici čiju sudbinu ali i budućnost, hteli – ne hteli, delimo. U slučaju Nemanjića, očigledna je opasnost preterivanja, ulepšavanja ili jednostranosti zbog, na primer, zaboravljanja ili nepoznavanja istorijskog ili geografskog konteksta.

Aleksandra Mijalković

URBANIZAM
Nemanja za pod kulu

Ako je car Dušan pred Palatom pravde s razlogom i u povodom njegovog Zakonika, nije jasno kakva je veza nekadašnje stanice sa Nemanjom, ili njega s njom, pošto je sigurno da rodonačelnik loze nije u Beograd dolazio vozom, čak kao ni lik iz kritikovane TV serije

Budući izgled Savskog trga sa spomenikom Stefanu Nemanji

Dok događaji svih ovih subota realno slave ulicu kao javni prostor, zvaničnici Beograda se satrše od nagoveštaja rekonstrukcije trgova na kojima ljudi treba da se susreću, pa i komuniciraju. Gradočelnici ne staju u realizaciji projekata koji ulaze u petu godinu prkošenja javnosti i struci.

Godinama, neslužbeno anketiranje sugrađana o tome znaju li da li Beograd ima i gde (mu) je ulica Kralja Dragutina, Nemanjinog praunuka, daje rezultat apsolutne nule. Niko ne zna, jer je to malecki i kratki, više prolaz no ulica paralelna Cvijićevoj, a upravna, od ulice Vatroslava Lisinskog – koja je tačno četiri puta duža od Dragutinove – do, gle slučajnosti, Bulevara despota Stefana. Dragutin (Nemanjić) je prvi srpski vladar, kralj koji je dobio Beograd na upravu, baš kao i, kasnije, despot Stefan (Lazarević), od ugarske kraljevske tazbine. Ali naša službena memorija, u skladu sa pošašću neodmerenosti, prvo ćuti, potom ne zaklapa. Kao što je primer dva Pekića na samo 150 metara Njegoševe. U pitanju je faza logoreje programsko-prostornih autogolova koji više nisu samo tehničko-urbanistička već postaju notorna kulturološka drama urbanog.

Najnovija iritacija zove se konkurs za uređenje Savskog trga, za koji ozbiljnim profesionalcima nije uopšte jasno šta je tačno bila tema. Konkursa nam svakako treba, ali konkursa koji jesu konkursi, a nisu procedure koje pojedu supstancu, smisao konkursnog okupljanja i konfrontiranja ideja i pretvore se u farse. Nikako da budu sa prvom nagradom, koja je, nezapamćeno, skoro tri i po puta veća od druge nagrade, nikako sa neumesno izabranom (dakako, nije kompetentnost sporna) dominantnom ličnošću žirija u smislu njegove oficijelne pozicije u Ljubljani. I nikako sa javnosti dostupnim radovima u trajanju od ukupno 90 minuta samo na dan prezentacije rezultata, u dvorcu koji, eto, zovemo dvor. Dezeniranje poda budućeg trga poprimilo je razmeru međunarodnog konkursa (a nije ga bilo kad je moralo, za celinu prostora uz Savu), uz bojkot beogradskih arhitekata od renomea, a o strukturi nagrađenih radova neumesno je komentarisati.

Bojan Kovačević

INTERVJU
Samo sam dva puta otkazala predstavu

Većina ljudi koji dolaze u operu očekuju da čuju već poznatu melodiju i čekaju nas uvek na onom poslednjem tonu (najviši ton). Ti možeš da otpevaš sve brilijantno i pri tome da glumiš u ritmu, ne smeš da napraviš pauzu, ali ako taj jedan ton, najviši ton ne pogodiš, cela tvoja uloga, pa i predstava pada u vodu, kaže Breda Kalef

(Foto Ivan Milutinović)

Breda Kalef je mecosopran, proslavljena jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu. Početak kalendarske godine na beogradskoj operskoj sceni biće zapamćen po izuzetnom događaju – dodeli nagrade za najbolju mecosopransku ulogu Nataši Jović Trivić.

U prepunoj sali Narodnog pozorišta, pre izvođenja Bala pod maskama, nagradu je dodelila Breda Kalef – primadona beogradske opere i osnivač istoimene fondacije.

Kako i zašto ste došli na ideju da kreirate ovakvu instituciju, fondaciju „Breda Kalef“?

Postoji jako mnogo nagrada, za književnost, za glumu i različite oblike umetnosti, ali za opersko pevanje nema nijedne nagrade; mnogima će ovo zvučati čudno, ali opersko pevanje se smatra jednom od najtežih profesija na svetu. Fondacija je osnovana je u maju 2015. a prva nagrada je uručena  2016. godine.

Zašto baš u tom trenutku?

Fondacije se obično otvaraju posthumno, dakle nakon smrti zaslužnih umetnika ili doprinosilaca nekoj stručnoj ili umetničkoj oblasti.

Ja sam, međutim, htela da u svoje ime, za svog života kreiram fondaciju i dam joj smisao kakav smatram da je potreban. S obzirom na moje godine, rešila sam da u tom trenutku otpočnem i završim ceo proces pripreme i administracije kako bi ona što pre zaživela u javnosti.

Leana Vučković

U OGLEDALU
Mak i Vili

Kao što u slučaju Vilhelma Rajha  možemo samo da nagađamo da li bi on u laboratoriji Orgonona nešto interesantno pronašao, da nije tako surovo sprečen da dalje radi, možemo da nagađamo i kakve bi filmove snimio Makavejev, samo da nije ometen u svom stvaralačkom uzletu

Kad se dohvatio Rajhovih ideja, Makavejev je bio u kreativnom usponu neviđenom u kinematografiji na ovim prostorima: plakat za film „Misterije organizma”

Dve su knjige danas malo u opticaju, a vrlo su aktuelne mnogo decenija nakon što su napisane. Prva je Anatomija ljudske destruktivnosti Eriha Froma, a druga Masovna psihologija fašizma Vilhelma Rajha. From je prvo izvanredno definisao nekrofilski karakter i onda ukazao kako takav mentalni sklop pospešuje razvoj autoritarnih društava, a Rajh je ukazivao da je iracionalnost u društvenim odnosima rezultat potiskivanja primarnih bioloških potreba.

From je onima iz moje generacije bio poznat kao autor izvanredne knjige Bekstvo od slobode, a za Vilhelma Rajha, koga su svi zvali Vili, prvi put smo čuli preko Dušana Makavejeva, koga su svi zvali Mak. Kad se dohvatio Rajhovih ideja, Mak je bio u kreativnom usponu neviđenom u kinematografiji na ovim prostorima. Posle Ljubavnog slučaja i Nevinosti bez zaštite, Misterije orga(ni)zma su očekivane sa radoznalošću i nestrpljenjem. Ali vrlo dugo su samo retki imali prilike da film i vide. Znamo šta se dogodilo, film je završio u „bunkeru“, a Mak je dugo morao da van zemlje radi kao povremeni predavač i retko snima, često okružen ljudima koji ga nisu razumevali.

Vozikajući se bez cilja po američkom severu, u državi Mejn, blizu granice sa Kanadom, video sam putokaz prema Orgononu i muzeju Vilhelma Rajha.

Na jednom bregu dočekala me je velika kamena kuća, a sa livade ispred nje pružao se izvanredan pogled na talasasta brda prema Nju Hempširu, zaista idealno odabrano mesto za kontemplaciju, šetnje i razgovore. Ironija je da su odatle Vilija, kada je najzad našao koliko toliko mira i stabilnosti, odveli u zatvor u Pensilvaniji, gde je ubrzo i umro.

Branko Dimitrijević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari3
51ca8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nenad zivkovic
Posle bekstva od slobode From je napisao i COVEK ZA SEBE izvanredna knjiga
sup-kultura
nadam se da se ne radi o kulturi sekretarijata za unutrasnje poslove niti kulturi beloglavog supa nego o subkulturi...
Зоран Маторац
Апропо чланка Станка Црнобрње. Антикомунизам, самим тим и антисоцијализам, део је америчког идентитета и у званичним круговима је црвено слово, нешто што је заувек дато. Ако треба срушити владу у некој земљи почне се од тога да је социјалистичка и да самим тим угрожава интересе САД. Упрошћено до краја то значи да Американци не желе, не смеју да дозволе да негде у свету, било где, постоји успешно друштвено уређење које није засновано на либералном капитализму. Још давно је Чомски употребио израз "синдром труле јабуке" за такве ситуације.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja