utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:31

Čapo osuđen, ali droga i dalje ulazi u SAD

I pored pada najvećeg svetskog narko-dilera, epidemija umiranja od droge u Americi ne jenjava
Autor: Jelena Stevanovićčetvrtak, 14.02.2019. u 20:01
Хоакин Гузман је испоручен САД пре две године (Фото EPA-EFE/Mario Guzman)

Nije bilo emocija na licu najozloglašenijeg narko-bosa na svetu kad je čuo da je osuđen po svih deset tačaka optužnice za trgovinu drogom. Prekjučerašnja presuda suda u Njujorku stavila je tačku na slobodu Hoakina Guzmana, ali ne i na šverc narkotika iz Meksika u Ameriku, koji se nesmetano nastavlja bez obzira na pad svirepog Čapa.

Prema presudi saveznog suda u Bruklinu, vođa narko-kartela Sinaloa iz istoimene meksičke države kriv je za unos tona heroina, kokaina, metamfetamina i marihuane u SAD, prenose svetski mediji.

Rođen je u krajnjoj bedi, došao na čelo najmoćnijeg svetskog narko-kartela i dospeo na listu najbogatijih ljudi na planeti, a njegov put se najverovatnije završava na doživotnoj robiji.

Tužioci očekuju da mu u junu bude izrečena ovakva kazna i da će je služiti u zatvoru sa najvećim merama obezbeđenja, odakle neće moći da pobegne, kao što je dvaput bežao iz meksičkih zatvora.

Isporučen je Americi 2017. pošto je u domovini uhapšen godinu dana ranije. Čapo ili „kratki”, kako je prozvan zbog niskog rasta, predvodio je posao koji mu je, prema magazinu „Forbs”, doneo milijardu dolara, a prema američkim vlastima – 14 milijardi dolara.

Preuzeo je kontrolu nad švercom na pacifičkoj obali Meksika i 20 godina gospodario trgovinom kokaina i heroina u SAD. U ratu Sinaloe protiv drugih klanova, nastradalo je 250.000 članova kartela, pripadnika snaga reda, običnih građana i novinara koji su istraživali spregu mafije i države.

Iako Čapo važi za najvećeg narko-švercera od smrti kolumbijskog bosa Pabla Eskobara 1993, njegova odbrana je tvrdila da mu je smešteno da bi se zaštitio pravi lider Sinaloe, Ismael Sambada, koji je još na slobodi.

Pojavilo se više desetina svedoka koji su opisivali Čapove likvidacije i slučaj kad je sahranio živog čoveka, prenosi Rojters. Pred sudom u Njujorku bila je i Guzmanova nekadašnja ljubavnica i njegovi nekadašnji saradnici koji su progovorili nagodivši se sa tužilaštvom za manje kazne.

Čulo se da je sa sto miliona dolara potkupio Enrikea Penja Nijetu, ali je bivši meksički predsednik to demantovao. Sinaloa je koristila šifrovanu elektronsku komunikaciju uz pomoć servera u Kanadi i unosila drogu u SAD avionima, brodovima i tunelima koje je iskopala ispod američko-meksičke granice.

Zbog toga kritičari Donalda Trampa veruju da je besmislena njegova ideja o izgradnji zida između dve zemlje i da, suprotno onome što poručuje predsednik, to ne bi zaustavilo priliv ilegalnih imigranata i narkotika.

On je zatražio od Kongresa, čiji je donji dom od ove godine pod kontrolom Demokratske stranke, da mu odobri 5,7 milijardi dolara za podizanje bedema. Kako mu demokrate nisu izašle u susret, nije bilo dogovora ni o finansiranju saveznih ustanova, pa je vašingtonska administracija početkom godine bila u blokadi 35 dana.

Demokrate i republikanci su u međuvremenu postigli dogovor o budžetu predvidevši 1,3 milijarde dolara za podizanje ograde na oko 90 kilometara. Iako je to daleko od predsednikovog obećanja o betonskom zidu duž cele linije razdvajanja duge 3.200 kilometara, Tramp nagoveštava da će prihvatiti sporazum da federalna vlada ne bi ove nedelje ponovo bila ugašena.

Dok je šef Bele kuće razmišljao da proglasi vanredno stanje zbog dešavanja na južnom obodu zemlje, njegovi protivnici su upozoravali da prava nacionalna kriza nije američko-meksičko granica već masovno umiranje od narkotika. Epidemija predoziranja zvanično je proglašena pošto je droga 2017. ubila 72.000 ljudi u SAD (više od saobraćajnih nesreća i pucnjavi zajedno) i predviđa se da će ove godine odneti više života nego šećerna bolest (79.000).

Ocenjuje se da će američko tržište ostati preplavljeno opijatima i da će pandemija potrajati i pored toga što je Čapo osuđen. Kako je saopštila američka Agencija za suzbijanje narkotika, ništa se manje droge nije unosilo preko meksičko granice otkako je Guzman uhapšen. Sinaloa je i dalje najveći snabdevač američkog tržišta, a po obimu posla joj se približava drugi meksički kartel, Halisko.

Sajt „Voks” piše da Sinaloa neće biti obezglavljena i zbog toga rasturena jer će jednostavno dobiti novog šefa, pri čemu treba očekivati još više nasilja usled unutrašnjih borbi za upražnjeno Čapovo mesto. U Meksiku je porastao broj ubistava u obračunima klanovima otkako je Guzman isporučen SAD, što se tumači pokušajima Haliska i ostalih grupa da preuzmu posao.

Meksički mediji prenose različita raspoloženja građana. Pojedini stanovnici veruju da je Čapo bio Robin Hud jer tvrde da je pomagao siromašnima, drugi se prisećaju najbližih koji su nastradali u ratu narko-klanova. Preovladava mišljenje da se ništa neće promeniti u njihovoj zemlji jer će u Meksiku neko uvek hteti da zadovolji potražnju američkog tržišta.

Kad su Guzmana jednom pitali da li se oseća krivim za pandemiju predoziranja u SAD, odgovorio je: „Ne jer ni kad mene više ne bude, to se uopšte neće promeniti.”

 


Komentari4
a8ab8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЦЗВРС
Aко намеравају да спрече поплаву дроге у САД, мораће да угасе ЦИА-у.
Саша Микић
Главни снабдевач је унутар зида, који се гради и унутар граница САД. Проблем је лако решив, али никоме не одговара да се реши. Онима који зарађују од продаје дроге не одговара. Политичарима не одговара из простог разлога што наркомана не занима политика, већ како ће набавити нови ''фикс''. Оно мало што је остало ''свесно'' није велика опасност и препрека када треба спровести ''непопуларне мере''.
Slavujko
bez obzira na presudu to se menjati nece...droga ce ici pa ici..dobra je to lova..a i kojekave agencije obavestajne se izdržavaju od toga
Ivan Zgrozeni
Naravno da dolazi. Rat se vodi na pogresnoj strani granice. POTRAZNJA odrzava biznis. Da Amerikanci ne kupuju drogu ne bi bilo ni trgovine narkoticima. Da legalizuju upotrebu droge ne bi samo u Floridi u proseku deset osoba svakog dana umiralo od predoziranosti plaseci se da ce zavrsiti u zatvoru ako se obrate lekaru za pomoc. Zasto se predoziraju? Nema standarda. Ilegalni dileri "krste" drogu pa korisnici ne znaju njenu koncentrisanost i otuda predoziranje. Sve bi to bilo eliminisano legalizacijom. Uvedeni bi bili standardi, kontrola kvaliteta, ciste igle, placao bi se porez i carine... To resenje ima toliko prednosti da jedino korupcija i interes mogu da sprece primenu. Povecao bi se broj narkomana? Ne verujem. Oni koji je sada ne koriste drogu ne bi je koristili ni nakon legalizacije. Alkohol je legalan pa ga ipak ne koriste svi niti svi koji ga koriste postanu zavisni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja