utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:15

Velike pobede koje Srbija nije iskoristila

Srpski fudbaleri su pre rata pobedili Brazil na Svetskom prvenstvu (1930), igrači iz srpskih klubova Englesku u prijateljskoj utakmici (1939), a u novijoj istoriji Srbija je savladala Nemačku na šampionatu sveta (2010), ali od toga nije bilo velike vajde
Autor: Ivan Cvetkovićpetak, 15.02.2019. u 13:00
Бољи од најбољег: Глишовић (БСК, дао први гол у 8. минуту), Лехнер (БСК), Ф. Матошић (БСК), Манола (БСК), Пожега (Војводина), Н. Перлић (Југославија, дао победоносни гол у 62. минуту), Драгићевић (БСК), Петровић (Југославија), Дубац (БСК), Ловрић (Југославија) и Вујадиновић (БСК) 18. маја 1939. уочи утакмице против Енглеза (Фото из збирке Петра Прокића)

Danas sa čežnjom pratimo uspehe hrvatskog fudbala i priželjkujemo da se desi nešto, pa da naša reprezentacija bude kao njihova, a naši klubovi kao Dinamo. U vreme Jugoslavije bilo je drugačije.

U prvom Kupu evropskih šampiona (1955) umesto prvaka države Hajduka iz Splita pozvan je Partizan, iako još od 1949. nije osvojio titulu. Ali, smatralo se da taj tim može bolje da se nosi s najjačim evropskim timovima. „Crno-beli” su se i prvi iz istočne Evrope probili u finale Kupa šampiona (1966).

Crvenoj zvezdi su u Jugoslaviji svi zavideli što je ubedljivo bila rekorder po broju trijumfa u prvenstvu i Kupu. A kad se država već raspadala (1991) ostvarila je i najveći mogući uspeh – postala je evropski prvak, a potom i nezvanični svetski prvak.

Hrvatski klupski fudbal se tada, a i sada, dičio pobedom Dinama u Kupu sajamskih gradova (1967). To jeste uspeh, ali nije se igralo pod okriljem Uefe, a i sam naziv kazuje da je to bilo specifično takmičenje. Međutim, sada je drugačije. Dinamo je višestruki učesnik Lige šampiona (Partizan dva puta, Crvena zvezda prvi put ove sezone), reprezentacija Hrvatske je u novostvorenoj Ligi evropskih nacija bila u Prvoj ligi (Srbija u Trećoj).

Na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Rusiji naši su pobedili Kostariku, a izgubili od Švajcarske i Brazila. Hrvatska je pobedila Nigeriju, Argentinu, Island, na penale Dansku i Rusiju, Englesku na produžetke i tek je izgubila u finalu od Francuske.

Mi se sad, nekako, i ne usuđujemo da pomislimo da protiv Brazila, Argentine, Engleske i reprezentacija takvog ugleda možemo ne samo ozbiljno da igramo na pobedu, nego i da pobedimo. Koga ne vara pamćenje setiće se kako je bilo uoči našeg okršaja s Brazilcima.

Kod Hrvata je drugačije. Oni su i najavljivali da bi mogli da stignu do finala. Da li je bilo osnova za to ili ne nije toliko važno, jer ozbiljan činilac, najčešće i najvažnije, jeste s kakvim se ubeđenjem uđe u dvoboj.

A takvih primera je bilo i kod nas. Protiv Brazila na Prvom svetskom prvenstvu ili uoči prvog ogledanja s Engleskom našoj reprezentaciji nisu davane nikakve šanse. A pobedila je, iako su u prvom slučaju (1930. u Montevideu) igrali samo Srbi, a u drugom (1939. u Beogradu) samo fudbaleri iz srpskih klubova, jer oba puta iz Hrvatske nisu hteli da daju svoje igrače reprezentaciji.

„Kao pre nekoliko godina u Montevideu, naši futbaleri su opet proslavili jugoslovensko ime širom celog sveta. Slava koju su juče zadobili naši futbaleri pobedom nad najboljom svetskom reprezentacijom, ne dobija se ni lako ni često. Jučerašnji podvig naše reprezentacije znači za nas i za ceo svet još jednom dokaz više sposobnosti našeg naroda da se u kulturnoj i sportskoj utakmici borimo, iako pod nejednakim uslovima života i rada, kao ravnopravni i dostojni protivnici”, napisala je „Politika”, 19. maja 1939, u uvodnika izveštaja s utakmice Jugoslavija – Engleska 2:1 (1:0). „Ono što Italijani, zvanični prvaci sveta, nisu mogli da učine prilikom gostovanja Engleza prošle subote u Milanu, učinilo smo mi, Jugosloveni. Oreol slave engleskog futbala nije potamneo u Milanu, u Italiji, već u Beogradu, prestonici Jugoslavije. Italijani su u Milanu sačuvali rezultat 2:2 jednim golom koji je dat rukom, a ovde u Beogradu, naša pobeda je izvojevana više nego zasluženo. Realniji rezultat, onaj koji bi odgovarao toku igre i situacijama pred jednim i drugim golom bio bi čak mnogo povoljniji: bar 4:1 za nas”.

Utakmica je privukla toliku pažnju da je na njoj bio i predsednik vlade Dragiša Cvetković s nekoliko ministara. Dopisnik našeg lista iz Londona Predrag Milojević je poslao kako je poraz Engleske u Beogradu odjeknuo tamo:

„Zvanični sportski krugovi i sportska publika iznenađeni su u najvećoj meri neočekivanim porazom engleskog reprezentativnog tima u Beogradu. Na žalost, ni od funkcionera engleskog futbalskog saveza ni od sportskih kritičara londonskih listova nije večeras bilo mogućno dobiti njihovo mišljenje o utakmici. Oni svi otvoreno priznaju da ne znaju kako da tumače poraz u Beogradu. Njihova zabuna je izgleda utoliko veća što je engleski tim u Milanu uprkos nerešenog rezultata, u čiju je ispravnost izražena velika sumnja, pokazao potpunu nadmoćnost nad italijanskim futbalom, koji je ovde smatran najboljim na kontinentu. Zatim, teškoće oko sastava jugoslovenskog tima i otsustvo Glazera i Matošića protumačeno je tako da Jugosloveni neće moći da daju najbolje što su u stanju i da će engleski reprezentativci imati u Beogradu vrlo lak posao. Nije se čak verovalo ni da će beogradski igrači biti u stanju da daju neki naročito interesantan otpor. Zato mnogi engleski listovi mahom nisu smatrali za potrebno da posle Milana šalju u Beograd svoje specijalne izveštače”.

A u Hrvatskoj je u punom jeku radila Hrvatska sportska sloga, koja je već istupala kao rival jugoslovenskim sportskim savezima. Tako se dogodilo da levi bek Jozo Matošić ne igra, jer je bio član Hajduka iz Splita, a igrao je njegov rođeni brat Frane, pošto je tada bio fudbaler beogradskog BSK-a. A umesto Franje Glazera (Građanski), koji je ranije branio za BSK, na gol je stao Franjo Lovrić iz beogradske Jugsolavije i baš se na toj utakmici proslavio za sva vremena.

Sudio je Francuz Kapdevil. On je godinu dana ranije vodio finale Svetskog prvenstva u Parizu (Italija – Mađarska 4:2).

Da i u novije vreme Srbija može da načini čudo pokazalo se na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi, kada je pobedila Nemačku (1:0). Na žalost, od toga nije bilo velike vajde ni na tom turniru, a ni posle. A to bi još moglo da se  iskoristi kao kamen-temeljac za stvaranje vere u naše sopstvene mogućnosti.


Komentari2
09685
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган П.
Што кажу, и ћорава кока убоде зрно. Да би био успешан, није довољно да победиш Немачку једном у никад, већ мораш стално да побеђујеш, како јаке, тако и слабе противнике. Сваком, па и најслабијем, деси се да, мање-више случајно, добије фаворизованог противника и то није параметар за било шта. После те неочекиване победе, слаб такмичар наставља по старом, да ређа поразе и евентуално ту и тамо неку победу.
Majan Marjan
- Mi cekamo da se nesto dogodi umesto da radimo sistematski prema cilju...To je razlika nas i ostataka uspesnih... - Korupcija i negativna selekcija daju sadasnje rezultate...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja