subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
FUDBALSKA RASKRŠĆA

Hrvati svetski vicešampioni, a mi?

Kod nas se, u nametnutom strahu da rival iz naše ulice ne bude bolji, sav potencijal troši na međusobno nadmudrivanje, dok je u Hrvatskoj sve u rukama jednog kluba, što nije primer, koji treba da sledimo, ali pokazuje šta se može kad sudbina ne zavisi od jedne sezone
Autor: Ivan Cvetkovićpetak, 15.02.2019. u 16:00
Председница Хрватске у друштву председника Француске (Фото Бета/АП)

Hrvatska je u fudbalu svetski vicešampion. Mi, u Srbiji, o tako nečem i ne maštamo. Nedostižno je to za nas.

Hrvatska je 1998. bila treća na svetu. Naš tim, tada i s igračima iz Crne Gore, po imenima i umeću nije bio slabiji od nje, ali se nije proslavio.

Na trenutnom Fifinom spisku najboljih reprezentacija na svetu Hrvatska je četvrta, a Srbija 31! Kakvi smo bili još smo se i popravili.

Zašto u fudbalu zaostajemo za Hrvatskom?

Izgleda da nije tek tako smišljeno da nam kao narodu nedostaje sloga. Mnogo pameti, snage, para i svega ostalog što je neophodno za uspeh trošimo na međusobno nadmudrivanje.

To nije iz pustog hira. Nema razumevanja, nema strpljenja, ako se izgubi od komšije ili tu nekog. I klubovi, treneri moraju kako znaju i umeju sad, odmah, da imaju čime da mašu.

U Hrvatskoj, sticajem okolnosti, to nije tako. Za razliku od nas gde se svuda sučeljavaju interesi Zvezde i Partizana, tamo je Dinamo praktično isto što i vrhunski fudbal.

Zagreb je pre Drugog svetskog rata imao čak tri kluba prvaka države (Građanski pet puta, Konkordija dva puta i HAŠK jedanput). Iz Hrvatske je bio još jedan šampion (splitski Hajduk dva puta).

Kako je nekad brojao navijač Dinama
U jesen 2011. Dinamo je u Ligi šampiona izgubio od Ajaksa s 4:0, od Reala sa 6:2 i od Liona sa 7:1. Tada je u Hrvatskoj smišljen ovaj vic: „Kako broji navijač Dinama? Jedan, dva, tri, Ajaks, pet, Real, Lion...”. Ali, to podsmevanje nije srušilo Mamića. Kao ni kad je 2017. u kvalifikacijama za Ligu Evrope ispao od tamo nekog Skenderbega iz Albanije. A Hrvatska je kao svetski vicešampion izgubila u gostima od Španije u Ligi nacija čak sa 6:0! Tamo nije bilo lomova, a može da se zamisli šta bi bilo ovde da su naši tako prošli.

Posle rata, mada su u Prvoj ligi bili i Lokomotiva, Zagreb (pre toga se zvao Borac) i Trešnjevka, Dinamo je bio bez premca. U Hrvatskoj u doba Jugoslavije za prevlast se borio samo s Hajdukom.

Od osamostaljivanja Hrvatske taj rivalitet je samo na papiru. Splićani su poslednji put bili prvaci države 2005, a Dinamo od tada samo pretprošle godine nije bio prvi (2017. je šampion bila Rijeka)!

Hrvatski diktator Tuđman nije krio da se meša u fudbal i nametao je, što i nije bilo teško, da je Dinamo u stvari klub Hrvatske. Hajduk nije mogao svoj uticaj da proširi dalje od Dalmacije.

Krajem 2016. zagrebački „Večernji list” je napisao da „Zdravka Mamića smatraju gospodarom hrvatskog nogometa koji ne drma samo Dinamo, nego cijelim HNL-om, HNS-om, sudačkom organizacijom i reprezentacijom”! Kako je on stekao tu moć nije predmet ovog napisa, ali taj bivši trgovački putnik Kožarsko-tekstilnog kombinata iz Zaječara, pričao je da mu je tu posao našao nekad visoki komunistički funkcioner Jakov Blažević, zatim se 1992. uortačio s čuvenim trenerom Miroslavom Blaževićem da privatizuje Dinamo, od 2000. je član izvršnog odbora kluba, a od 2003. kao izvršni potpredsednik je tamo bog i batina.

Optuživan je na redovnom sudu za sve i svašta (na primer, da je preko svoje menadžerske agencije, koju je kasnije preneo na sina, silno oštetio Dinamo prodajući igrače, između ostalih i Modrića), bio je u sukobu s najusijanijim navijačkim glavama (takozvani Bed blu bojsi), postavio čak i rođenog brata Zorana za trenera i – opstao je!

Razume se, nije to primer, koji treba da sledimo (da jedan čovek i jedan klub budu svemoćni), ali je dobar pokazatelj šta znači kada politika kluba ne zavisi od trenutnog rezultata.

Modrić je prošle godine proglašen za najboljeg fudbalera na svetu u najvažnijim izborima. Takav igrač kod nas ne bi dobio priliku na početku karijere kakvu mu je pružio Mamić.

U našem fudbalu već dugo ne tražimo driblere, one koji će da misle za ceo tim na terenu, u čijim će nogama lopta da bude sigurna, nego borce, fudbalske ratnike... Oni jesu neophodni (takve imaju i Hrvati), ali velikih ostvarenja nema bez takozvanih graditelja igre, „poslovođa”...

Pitanje je da li bi danas kod nas dobili pravu šansu Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Kovačević, Dragan Stojković... Saša Ilić je primer kako ne umemo da iskoristimo te retke slučajeve u novije vreme.

Verovatno hrvatski fudbaleri imaju veći nacionalni naboj od svih ostalih reprezentacija na svetu, ali to, ipak, nije objašnjenje. Oni su takvi i u košarci, vaterpolu i odbojci, pa su naši tu mnogo uspešniji.

Jeste i sreća na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu bila uz njih (osminu finala i četvrtfinale su prošli na penale, a u polufinalu su pobedonosni gol dali u produžecima), ali, što se kaže, ništa se ne dešava slučajno. Padne ono što je sklono padu.

Da bismo i mi prodrli tamo gde je Hrvatska sada trebalo bi da se posvetimo stvaranju igre (ne jurenju rezultata) i igrača (da ne bude „oslobađaj se lopte što pre”).


Komentari16
79f58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Frane
Ne usporedjujte vaterpolo i odbojku, amaterske ili poluamaterske sportove i nogomet, jedini globalni sport u svijetu. Kosarka je Americki sport i ona se nije primila nigdje na svijetu osim u SAD u. U Europi polovicno, nema ni 5% popularnosti u odnosu na nogomet, i sama kosarka je dosadna i nezanimljiva jer se unaprijed zna pobjednik, a to je dakako SAD. Hrvatska ima broncanu i srebrnu medalju u zadnjih 20' godina sa SP u nogometu i to je grandiozan uspijeh za zemlju nase velicine. Osim teskasa, mi smo odmah tu, cak ni jedne nogometne sile kao Portugal i Urugvaj nam ne mogu parirati na SP a u zadnjih 20' godina, Portugal doduse ne moze nikada. Od ' malih ' drzava jedino Nizozemska nam je ravna ili bolja od nas u zadnjih 20' godina, ali ona je i veca nogometna sila od nas i broji 4x vise stanovnika od nas, tako da i nismo u istom razredu. Imamo kvalitetu vecu od vas, to je prvi i osnovni a ujedno i najbitniji razlog zasto smo bolji od vas. Domoljublje je bitno ali ni priblizno toliko.
Sumenko
Vise je tu faktora (koji se sabiraju) ali onaj najvazniji Srbi niti razumeju niti hoce da razumeju. Taj faktor se zove profesionalizam onako kako se on shvata na (mrskom) zapadu. Dakle ne onaj srpski salabajzerski profesionalizam proistekao iz samoupravljanja svacijom i nicijom svojinom (tzv. drustvenom). Obratiti paznju da su zemlje koje su uspesne u fudbalu uglavnom uspesne i u privredi! I Slovenija je od samostalnosti napravila bolje fudbalske rezultate od Srbije. Manje popularni sportovi (poluamaterski) ne mogu da se porede sa profesionalnim fudbalom modernog doba.
Aco vasiljevic
Sumenko A sta onda mislis o kosarci, vaterpolu,gimnastici i dr.????Bas si Sumenko
Preporučujem 2
Elaphusa
Razlozi hrvatskog uspjeha su višestruki: - nikad se ne mijenja sustav igre i formacija čak i kad se treneri mijenju. To je jedino pokušao Štimac od Hrvatske napraviti Barcelonu pa se obrukao. Promjene su minimalne, na razini toga da li će se Modrić ili Rakitić isturiti više prema napred. Formacija se također minimalno mijenja i to samo kako bi se bolje prilagodio sustav igre protivniku. - uvijek se zna najboljih 11 s time da može doći do malih promjena, eventualno 1-2 igrača od utakmice do utakmice (npr. ponekad uleti Kramarić, ponekad Brozović...) pod uvjetom da nema ozlijeda. - iako je grupa bila jedna od najtežih, Argentina je bila totalno van forme s onim luđakom od izbornika te je naletjela Hrvatskoj na volej - spletom sretnih okolnosti Hrvatska je uletjela u lakši dio ždrijeba knockout faze - Hrvatska ima igrače koji igraju važne uloge u najvećim svjetskim klubovima i koji imaju nekoliko titula lige prvaka. Srbija to nema. - Penali i sreća u dva navrata. Bez sreće se ne može
dijaspora SRNj
sigurno stariji ljudi sjecaju zlatnu Reprezentaciju iz 1954- te )( nesto,prije nesto Kasnije)! Da vas posjetim , sastav: Beara,( Hajduk iz mj braka Srb/ Hr)? Stankovic (?cz srbin )!Crnkovic ( Dinamo Hr) Cajkovski ( Partizan Hr) Horvat( Dinamo Hr) Boskov ( Vojvodina Srbin Ognjanov (CZ Hr) Mitic (CZ. Srbin ) Vukas( Hajduk Hr) Bobek ( Partizan Zebec( Partizan Hr)! Daklem Radio se samo o 3 Sirbinu! odn. I tada o dominaciji Hrvatskih nogometasa! Kasnije su pojavili extra talenti Sekularac iMilutinovic iz Srbije ( CZ/ partizan)pored Ceta jako,dobrih,nogometasa iz cjele. Jugoslavije!
Dejan Ranđelović
Hrvati su imali mnogo sreće jer su se dva puta zaredom izvukli na penale.
Randjel Dejanovic
A mi smo imali nesrecu te smo glatko izgubili od Brazila i Svajcarske jer su protivnici bili toliko bolji. Slicno kao i 2010. kada smo glatko izgubili od Gane i Australije. Kod nas nema kontraverznosti: mi gubimo uvek, i to cisto, bez dileme.
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja