nedelja, 24.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:32
ZANIMLjIVA SRBIJA: DIVČIBARE

Omiljena zimska adresa

Divčibare su u sećanju mnogih jer su se tokom nastave u prirodi u ovom centru prvi put odvojili od roditelja, prvi put stali na skije; omiljeno su izletište Valjevaca, Beograđana, Lazarevčana…
Autor: Andrijana Cvetićaninsubota, 16.02.2019. u 11:30
(Фотографије Туристичка организација Ваљево)

Ne mogu da se podiče rekordnom nadmorskom visinom, nisu prvi po kapacitetima za smeštaj gostiju, ali Divčibare, centar na planini Maljen, jedna je od omiljenih adresa za zimski odmor stanovnika Srbije.

U ovom turističkom centru mnogi su prvi put stali na skije, prvi put su se kao deca, boraveći na višednevnim ekskurzijama, u nekom od odmarališta, odvojili od mame i tate. Roditelji sa mališanima koji još nisu pošli u školu takođe kada ih upitate gde najčešće „beže” tokom zime iz svojih sredina – upravo navode Divčibare.

Izletište na Maljenu

Veliki je broj onih koji se Divčibarama vraćaju više puta godišnje – na po jedan dan.

Visoravan smeštena u centralnom delu planine Maljen nalazi se na nadmorskoj visini od 980 metara, sam centar udaljen je 38 kilometara jugoistočno od Valjeva, te je jedno od omiljenih izletišta stanovnika grada Kolubarskog okruga.

Osim u hotelima i privatnim pansionima, veliki broj posetilaca boravi u svojim vikendicama. Prve su nicale još pre 100 godina, tačnije sredinom dvadesetih godina 20. veka, osnivanjem tadašnjeg divčibarskog Zdravstvenog društva. Nažalost, tih starih, prvih brvnara više nema.

Povoljan geografski položaj, blaga i prijatna klima i očuvana priroda primamljivi su mnogima unazad čitav vek.

 – Gosti ovde dolaze na jednodnevne izlete, porodične odmore, ekskurzije. Ovo je i idealno je mesto za učeničku nastavu u prirodi, naravno, skijanje i različite vrste priprema sportista – ističe Ana Marković, direktor Turističke organizacije Valjevo.

Poslednjih nekoliko godina Divčibare beleže porast broja posetilaca. Tokom 2018. ostvareno je više od 160.000 noćenja. Najviše je bilo posetilaca iz Beograda, potom gradova Vojvodine, ali i redovnih gostiju iz Gornjeg Milanovca, Čačaka, Požege, Šapca, Lazarevca… I stranaca je sve više. U prethodnih 12 meseci povećan je broj noćenja stranih državljana za 10 procenata.

Za blagodeti ovdašnje klime zna se od davnina. Nekada su meštani okolnih naselja ovamo dovodili stoku na ispašu i tokom letnjih meseci sa livada kosili travu, kako bi spremili zimske zalihe sena.

Istorijski podaci govore da su prvi put pod današnjim imenom pomenute u 15. veku u turskom popisu smederevskog sandžaka: selo Divčibare tada je brojalo 11 kuća. Po poslednjem popisu, iz 2011. godine, bio je samo 141 stanovnik.

Vazdušna banja

Danas slove za vazdušnu banju te ne čudi što tokom prolećnih i letnjih meseci ovde bude i nekoliko desetina puta više gostiju. Pešačke staze, odmorišta i vidikovci u rezervatima prirode Crna reka, Čalački potok, Vražiji vir i Žabalac puni su planinara i šetača koji uživaju u blagodetima mešovitih četinarskih i listopadnih šuma.

Tokom zime ljubiteljima snežnih sportova na raspolaganju su dve
ski-staze: Crni vrh i Centar. Na prvoj je pre tri godine postavljen sistem za veštački sneg kako skijaši ne bi bili uskraćeni za uživanje u danima kada nema prirodnog prekrivača.

Predanje je da je sam toponim nastao od „devojačke bare”, jer legenda kaže da se upravo u nabujaloj reci Crna Kamenica udavila jedna pastirica pa je njoj u spomen stanovništvo tako počelo da ga naziva.

Šta videti u Valjevu

Na samo 38 kilometara od centra Divčibara nalazi se Valjevo. Kolubarska varoš u kome se tokom boravka mogu zadovoljiti potrebe za novim istorijskim, umetničkim, turističkim saznanjima. U gradu Alekse Nenadovića, Ilije Birčanina, Živojina Mišića, Desanke Maksimović, gosti mogu da šetaju istorijskom četvrti Tešnjar, da posete Modernu galeriju, Narodni muzej, Istorijski arhiv, uživaju u parkovima, na obalama reke Gradac, manastirima valjevskog kraja.

 


Komentari0
b93aa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja