ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:29
U KOSMAJSKOM KRAJU, ROGAČA KOD SOPOTA

Janko Katić – desna ruka vožda Karađorđa

Svečanost povodom 215 godina od Prvog srpskog ustanka ispred spomenika junaku u centru sela
Autor: Bran­ka Va­si­lje­vićsubota, 16.02.2019. u 19:04
Фо­то­ Б. Ва­си­ље­вић

Ka­da je knez Te­o­do­si­je Marićević na Sre­te­nje 1804. go­di­ne sa­zvao vi­đe­ni­je Sr­be u ja­ru­gu skri­ve­nu od tur­skog oka na ima­nju kod Ora­šca, na skup je po­hi­ta­lo ono ma­lo pre­o­sta­lih kne­zo­va ko­je ja­ni­ča­ri ni­su sma­kli u se­či. Me­đu nji­ma je bio i Jan­ko Ka­tić, de­sna ru­ka vo­žda Ka­ra­đor­đa. Od rod­nog se­la Ro­ga­če kod So­po­ta do Ora­šca, gde je tog da­na po­dig­nut Pr­vi srp­ski usta­nak, de­li­lo ga je oko dva sa­ta ho­da.

U spo­men na ovog ve­li­kog ju­na­ka ko­ji je u bor­bi za oslo­bo­đe­nje Sr­bi­je po­gi­nuo 1806. op­šti­na So­pot da­nas za­jed­no sa SUB­NOR-om Be­o­gra­da, udru­že­njem ko­je ga­ji tra­di­ci­je svih oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va, or­ga­ni­zu­je sve­ča­nost. Ma­ni­fe­sta­ci­ja je kod Ka­ti­će­vog spo­me­ni­ka. 

– Jan­ko Ka­tić je, u kru­gu lju­di ko­ji su or­ga­ni­zo­va­li Pr­vi srp­ski usta­nak, bio naj­bli­ži Vo­ždov sa­rad­nik, ali se o nje­mu ma­lo zna. Za­to i že­li­mo da se vi­še sa­zna o lju­di­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u oslo­ba­đa­nju Sr­bi­je. Naj­zna­čaj­ni­ji voj­vo­da iz na­šeg kra­ja je Jan­ko Ka­tić, uče­snik Pr­vog srp­skog ustan­ka, ali ni­je i je­di­ni. U ovoj bor­bi za oslo­bo­đe­nje od tur­skog rop­stva osta­lo je za­pam­će­no još tro­je Ka­ti­ća iz Ro­ga­če – pri­ča Ži­vo­rad – Ži­ka Mi­lo­sa­vlje­vić, pred­sed­nik op­šti­ne So­pot.

Sa Ka­ra­đor­đem i Va­som Ča­ra­pi­ćem, Jan­ko je bio ini­ci­ja­tor ustan­ka. Po­sto­je za­pi­si da je bio naj­bli­ži Vo­ždu i da bez raz­go­vo­ra sa njim Ka­ra­đor­đe ni­je ni za­po­či­njao ni za­vr­ša­vao dan. 

Za­jed­no su uče­stvo­va­li u bor­ba­ma na Rud­ni­ku, Ba­to­či­ni, Ja­go­di­ni, Top­či­de­ru, u op­sa­di Be­o­gra­da, osva­ja­nju Po­ža­rev­ca, Sme­de­re­va... 

Od osta­lih voj­vo­da iz­dva­jao se raz­bo­ri­to­šću i te­žnjom za pra­vič­nom i pa­met­nom upra­vom. Bio je i je­dan od ma­lo­broj­nih pi­sme­nih usta­ni­ka, do­bar go­vor­nik i vešt pre­go­va­rač. Per­fekt­no je go­vo­rio tur­ski. Omi­ljen i po­što­van u srp­skom na­ro­du, ali i me­đu vi­đe­ni­jim lič­no­sti­ma tur­ske, ru­ske i austrij­ske upra­ve.

Me­šta­ni Ro­ga­če su mu, uz po­moć pred­sed­ni­ka Ži­ke,  2004. go­di­ne po­di­gli do­sto­jan spo­me­nik, de­lo va­ja­ra Mi­lan­ka Man­di­ća, u cen­tru Ro­ga­če, na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od naj­sta­ri­je zgra­de. 

Okru­žen bo­ro­vi­ma, Ka­tić nad­gle­da sr­ce Ro­ga­če, me­sta ko­je je u sva­kom od pret­hod­nih ra­to­va iz­ne­dri­lo ju­na­ke. Na tri­de­se­tak me­ta­ra od ovog spo­me­ni­ka je obe­lež­je po­dig­nu­to po­gi­nu­li­ma u Dru­gom svet­skom ra­tu, dok na bla­gom uz­vi­še­nju iz­nad cen­tra u Cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce po­či­va­ju ko­sti 600 rat­ni­ka pr­vo­po­zi­va­ca pa­lih na Ko­sma­ju 1914.  

– Sve­do­če­nje o Jan­ku Ka­ti­ću za­sno­va­no je na knji­zi ko­ju je ura­dio Mi­li­vo­je Ka­tić, po do­ku­men­ti­ma na­đe­nim u ar­hi­vi­ma. Za sa­da ne­ma po­u­zda­nih po­da­ta­ka na osno­vu ko­jih se mo­že utvr­di­ti po­re­klo ove po­ro­di­ce. Na­rod ima ne­ko­li­ko ver­zi­ja. Pre­ma jed­nom pre­da­nju, Ka­ti­ći su se do­se­li­li sa Sta­rog Vla­ha, iz ju­go­za­pad­ne Sr­bi­je, dok im je pr­vo­bit­na po­stoj­bi­na bi­la Cr­na Go­ra. Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, po­re­klom su iz Her­ce­go­vi­ne, a po tre­ćoj – sa Ko­so­va. Zna se da se Jan­kov otac Jo­van u Ro­ga­ču do­se­lio po­lo­vi­nom 18. ve­ka. Ve­ći­na isto­ri­ča­ra sma­tra da je on imao tri si­na, Mar­ka, Jan­ka i Ste­va­na, ali ima i onih ko­ji tvr­de da je imao i če­tvr­tog Ni­ko­lu – pri­ča Živ­ka – Ci­ca Ma­ri­čić, čla­ni­ca Op­štin­skog ve­ća So­po­ta za­du­že­na za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje, o ži­vo­tu, po­re­klu, na­či­nu ra­to­va­nja, lju­ba­vi­ma i po­gi­bi­ji Jan­ka Ka­ti­ća. Ona je i pro­fe­sor­ka srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti ro­dom iz Ro­ga­če. 

Jed­ni sma­tra­ju da je Ni­ko­la Jan­ku brat po maj­ci, a dru­gi da je bio Jan­kov se­strić do­ve­den u Ka­ti­će ili čak i „uljez” u ovoj fa­mi­li­ji. U sva­kom slu­ča­ju, u Ro­ga­či su u to vre­me ži­ve­la dva čo­ve­ka po ime­nu Ni­ko­la Ka­tić. O to­me sve­do­če dva gro­ba, je­dan je u por­ti ro­gač­ke cr­kve. Taj Ni­ko­la bio je voj­vo­da, knez i su­di­ja. Dru­gi Ni­ko­la sa­hra­njen je na ro­gač­kom gro­blju. 

– Jan­ko je imao i tri se­stre. Jed­na od njih, Pe­ru­ni­ka, bi­la je le­po­ti­ca. Nju su ugra­bi­li Tur­ci i od­ve­li u Be­o­grad za Omer-agu. Ona je us­pe­la da na­go­vo­ri agu da joj do­ve­de omi­lje­nog bra­ta. Ta­ko je Jan­ko kao de­čak sti­gao u Be­o­grad u se­stri­nu ku­ću. Iz­ra­stao je u na­o­či­tog mla­di­ća i tu je na­u­čio tur­ski i sa­vla­dao voj­nič­ke ve­šti­ne – pri­ča Ma­ri­či­će­va.

Upra­vo na ovom me­stu ja­vlja­ju se i pr­ve pri­če o Jan­ku i nje­go­voj lju­ba­vi. O tom de­lu nje­go­vog ži­vo­ta po­sto­je dve ver­zi­je.

– Pre­ma jed­noj pri­či, Jan­ko se za­lju­bio u Omer-agi­nu le­pu se­stri­či­nu Emi­ru. Po­dr­ža­va­la ih je Pe­ru­ni­ka, ali ne i Omer-aga. Jed­nom ih je uhva­tio za­jed­no i isu­kao sa­blju da po­se­če Jan­ka, ali su mu se is­pre­či­le Emi­ra i Pe­ru­ni­ka. Za to vre­me Jan­ko je us­peo da po­beg­ne u šu­mu, pa u Ro­ga­ču, a za­tim da se pri­klju­či haj­du­ci­ma. Emi­ra i on su se ras­ta­li, ali se ni­su za­bo­ra­vi­li. Osta­li su u ve­zi po­mo­ću po­ver­lji­vih gla­sni­ka. Emi­ra je, ka­žu, čak i kre­nu­la u po­tra­gu za njim. Na­ža­lost, ume­sto Jan­ka kod Šap­ca je na­i­šla na nje­go­vu po­smrt­nu po­vo­r­ku. Pri­ča se čak i da se ubi­la iz Jan­ko­vog pi­što­lja – ob­ja­šnja­va Ma­ri­či­će­va.

Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, Jan­ko­va lju­bav zva­la se Ha­ni i bi­la je ve­re­na za se­stri­ća Ali­je Gu­šan­ca, stvar­nog go­spo­da­ra Be­o­gra­da. Nji­ho­vu lju­bav spre­čio je Ah­met-beg, Ha­nin zet. 

Jan­ko je, ka­žu, pred­vi­deo svo­ju smrt. Uoči bor­be kod Šap­ca u jag­nje­ćoj pleć­ki vi­deo je da se spre­ma zlo. Nje­go­vo pred­ska­za­nje se ostva­ri­lo. Na­stra­dao je u se­lu Kr­nić kod Šap­ca. Ubio ga je Tur­čin pri­li­kom pre­da­je. Ne zna se ko­li­ko je imao go­di­na jer ne­ma pro­ve­re­nih po­da­tka ka­da je ro­đen. Sma­tra se da je imao ne­što vi­še od tri­de­se­tak ka­da je stra­dao. Nje­go­vi zem­ni osta­ci pre­ba­če­ni su iz Sib­ni­ce 1934. go­di­ne u Ro­ga­ču. Na­la­ze se u spo­men-ko­stur­ni­ci u Cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce, ko­ja sa br­da kao be­la vi­la nad­gle­da Ro­ga­ču. 

Po pre­da­nju, Ka­ti­ći ko­ji sa­da ži­ve u Ro­ga­či na­sled­ni­ci su Jan­ko­vi, ali po ne­kim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma po­sto­ji sa­mo je­dan nje­gov ži­vi po­to­mak. Reč je o že­ni ko­ja mu je rod po stri­cu.


Komentari5
c5883
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slamkamenac
Bilo bi lepo da se napise clanak o ljudskim gubicima stanovnistva Srbije tokom prvog ustanka. Negde sam procitao da su Austrijanci procenili da je srpsko stanovnistvo izgubilo oko 45% ljudstva, sto od gladi, bolesti, ratovanja a sto se odselilo da bi izbeglo stradanja...Ako je ovo tacan podatak, to bi ispalo da je ova sloboda najskuplje placena od svih za koje znam...
Stevan
Bilo bi dobro da se nesto napise o Djordju Ribaru (Dzordz Fiser) koji nakon ucesca u Srbskom ustanku odlazi u Meksiko zatim u Teksas i tamo pomaze u osnivanju drzave Teksas
Sinisa
Ima Stevane i o njemu dosta. Inace je bio jedan od vodecih ljudi (sa Hjustonom), koji se istakao u ratovima sa Spanijom i za osamostaljenje Texasa. Galveston je u stvari stari grad Hjuston. Najveci trgovinski centar i pristaniste u Texasu tog doba.Uglavnom posle jednog uragana Galveston je sravnjen sa zemljom pa se centar tog grada seli severno i danas se zove Hjuston. Inace Galveston je tavorio dugo vremena ali ako su svedoci stare kuce ( mansions) moze se videti da je grad stvarno bio bogat. Inace Djordje Ribar se vodi kao gradjanin Austro Ugarske - zasto neznam ali cini mi se da ima jos njegovih potomaka u Texasu.
Preporučujem 0
Aleksandar Lukovic
Teodosije je Marićević a ne Marčetić
сивошевић
Бесмртна слава Јунаку!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja