Evropska svemirska agencija (ESA) ima ambiciozne planove da do 2025. godine napravi prvu bazu sa ljudskom posadom i rudnikom na Mesecu. Ukoliko bi uspela da formira naseobinu, astronauti bi godinu dana skupljali materijal regolit kojeg na zemljinom satelitu ima u velikim količinama. U trku za osvajanje Meseca uključene su i druge svetske sile koje odvajaju značajna novčana sredstva za razvoj novih tehnologija koje će biti presudne za početak kolonizacije. Osvajanje Meseca biće prvi korak ka sprovođenju ljudske misije koja će se jednog dana zaputiti ka Marsu.

Regolit je materijal iz koga mogu da se izdvoje voda i kiseonik i biće veoma važan za opstanak naseobine na Mesecu, jer će se od njega praviti gorivo koje će biti potrebno za druge svemirske misije, prenosi „Mejl onlajn”.

Prošle godine i NASA je obelodanila planove za povratak na Mesec, ali će se oslanjati na rad privatnih firmi koje će obaviti pripreme za misiju. U igri će biti devet manjih i većih privatnih firmi među kojima je i Lokid Martin koji ima zadatak da napravi robotsku letelicu i sistem za vađenje rude.

Godine 2016. ESA je obelodanila planove za izgradnju prvog naselja na Mesecu. Prvom bazom upravljali bi ljudi uz pomoć robota i ona bi bila „odmorište” za letelice sa Zemlje. U planu je čak i razvijanje turističkih letova na Mesec.

Jedini objekat u svemiru trenutno je Međunarodna svemirska stanica, ali ona ima svoj vek trajanja i plan je da je ugase 2024. godine, dokle je obezbeđeno finansiranje.

Prva baza ne Mesecu neće ličiti na naseobine na Zemlji, to jest neće imati kuće, crkvu ili zgradu opštine. Svi ljudi živeće na istom mestu i uz pomoć raznih veština i zajedničkim snagama širiće i održavaće naselje.

Amerika planira da pošalje ljudsku Misiju na Mars, ali današnja tehnologija još nije dovoljno razvijena za organizovanje toliko komplikovane i opasne misije. Jedan od problema jeste jaka radijacija na koju bi letelica nailazila tokom puta i njen uticaj na astronaute. Takođe, potrebno je da se dodatno ispita kako na organizam deluje duži boravak u svemiru. Dolaskom na Mesec, istraživanja će mnogo brže da napreduju, pa je on tako pravo mesto da se načini prvi korak ka Marsu.

U nemačkom gradu Kelnu ESA je napravila specijalni poligon nazvan „Luna”, u kom naučnici simuliraju život na Mesecu. Oni žive u istim uslovima koji vladaju na zemljinom satelitu i koriste sisteme za održavanje života koji bi jednog dana mogli da se koriste prilikom izgradnje prve baze na Mesecu.

„Luna” se prostire na 1.000 kvadratnih metara u Astronautskom centru Evropske svemirske agencije. Ovo je prvi korak načinjen na Zemlji, a od rezultata simulacije zavisiće koliko je ostvarljiva ideja odlaska i formiranja naseobine na Mesecu. Slične eksperimente rade i druge svetske sile koje su uveliko u trci za osvajanje zemljinog satelita.

ESA uveliko radi na razvoju Flekshaba, prvog objekta koji bi bio postavljen na Mesecu (Flexhab, skraćeno od Future Lunar Exploration Habitat), koji će, ako sve bude po planu, biti završen do kraja ove godine. Biće veličine polovine brodskog kontejnera. Za snabdevanje strujom koristiće solarnu energiju. Tokom dana energija od Sunca koristiće se direktno za napajanje uređaja, ali i za razdvajanje vode na vodonik i kiseonik. Ova dva elementa zatim će se skladištiti posebno da bi kasnije bili korišćeni za napajanje gorivnih ćelija tokom dve sedmice dugih lunarnih noći.

NASA ima slične ali i malo ambicioznije planove. Ona predviđa da će astronaute ponovo spustiti na Mesec već 2020. godine i da će tri godine kasnije formirati prvu naseobinu.