nedelja, 24.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:58

Srpski internet rođen u SFRJ

Idu­ći u ko­rak sa sve­tom, biv­ša Ju­go­sla­vi­ja je pod­sti­ca­la ra­ču­nar­sko umre­ža­va­nje, pa je ta­ko kra­jem osam­de­se­tih na­sta­la aka­dem­ska mre­ža ko­ja će naj­pre pre­ra­sti u na­ci­o­nal­ni do­men .yu, a po­tom će 1996. po­sta­ti do­stup­na svim ko­ri­sni­ci­ma
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 17.02.2019. u 23:30
(Фо­то Д. Јевремовић)

Na pitanje „kada je u našu zemlju dospeo internet”, mnogi bi rekli – sredinom devedesetih. A zapravo, tačan odgovor seže još koju godinu unazad, u vreme planetarnog razvoja računarskih mreža. Idući u korak sa svetom, bivša Jugoslavija je prepoznala njihov značaj i podsticala „umrežavanje”. Tako je krajem osamdesetih nastala i akademska računarska mreža, koja će najpre prerasti u nacionalni domen .yu, a potom će se 1996. priključiti na svetski internet i postati dostupna svim korisnicima.

Ove i druge zanimljivosti nedavno je predstavio dr Božidar Radenković, profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, na predavanju na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. To je zapravo bila svojevrsna repriza prvog predavanja iz predmeta Računarske mreže, koje je Radenković održao studentima FON-a 1986. godine. Uz autentične slajdove iz toga doba, ovaj profesor je podsetio i na istoriju razvoja interneta u našoj zemlji, koju je i sam stvarao.

Najstariji domen danas je virtuelni muzej
U vreme kada je 1985. godine prof. dr Božidar Radenković osmišljavao predmet Računarske mreže, u svetu je postojao samo jedan registrovani internet domen, na adresi symbolics.com. Kad je 1986. održao prvo predavanje, broj se povećao na šest, a iduće godine na čak 20.000 domena širom planete.Inače, symbolics.com je pripadao kompjuterskom proizvođaču koji je u međuvremenu prestao sa radom. Na toj adresi se danas nalazi „Veliki internet muzej” koji je, naravno, besplatan za „obilazak” i to – klikom miša.

U to vreme, tehnologija je uveliko omogućavala povezivanje računara „na daljinu” i razmenu podataka i interaktivnih poruka. Planetarnim omasovljenjem i međusobnim povezivanjem tih prvih, najčešće akademskih računarskih mreža, nastaće internet kakav danas poznajemo. Ali, u predvorju tog procesa, osamdesetih godina, računari su bili malobrojni i skupi – cene su im se merile hiljadama dolara. Zato su u umrežavanju prednjačile institucije koje su posedovale kompjutere, poput univerziteta ili firmi. Ili, u slučaju SFRJ – vojske.

„Vojska je tada imala novca i obrazovni sistem po ugledu na armije drugih zemalja. Tako su pre civilnih fakulteta, one akademski proučavane najpre na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu, čiji sam inače veoma dobar udžbenik i sam koristio pripremajući svoja predavanja”, ističe prof. dr Radenković.

Pionirski doprinos umrežavanju je dala i privreda, pa su studenti FON-a vežbali na informacionom sistemu ondašnje Jugobanke, koji je imao oko 200 priključaka, što je, prema Radenkovićevim rečima, bio zavidan broj za jedno preduzeće. O državnim ulaganjima u razvoj novih tehnologija, uprkos narastajućoj ekonomskoj krizi, svedoči i to što je Institut „Mihajlo Pupin” tih osamdesetih godina pravio modeme svetskog kvaliteta. Uspostavljena je i javna mreža „Jupak” za prenos podataka, sa hiljadu umreženih računara. A na internetu ih je u svetu tada bilo ukupno – oko dve hiljade.

Ipak, pravi začetak domaćeg interneta je bila računarska mreža FON-a, uspostavljena 1987 – godinu dana pošto je Radenković uveo svoj predmet. Već 1989. se osniva evropsko regulatorno telo za upravljanje razvojem akademskih mreža. Tada su članicama dodeljeni nacionalni domeni, pa je Jugoslavija dobila .yu domen – za koji će prvi DNS server biti upravo na FON-u. Osnovano je i nacionalno regulatorno telo za ovu oblast (YUNAC), iz kojeg je finansirana infrastruktura za budući razvoj interneta.

Već 1991. se ostvaruje prva internet veza u Srbiji između FON-a i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a ubrzo se formira i Akademska mreža Srbije (1992), kao i Mreža poslovnih tehnoloških informacija Republike Srbije, čime nastaje i komercijalni nacionalni domen .co.yu. Iako se SFRJ u to vreme već raspala, a SRJ bila pod sankcijama, infrastruktura je zahvaljujući državnoj podršci i domaćoj pameti uspešno održavana.

„To su bili projekti resornog ministarstva i kroz njih je mreža redovno negovana, a u vreme sankcija su čak ugrađeni i novi optički linkovi. Zahvaljujući kontaktima koje smo imali, uspeli smo da uvedemo elektronsku poštu na svim univerzitetima. Istovremeno, formiranjem Mreže poslovno-tehničkih informacija, omogućeno je da pod pokroviteljstvom države u akademsku mrežu stupe i važna preduzeća. Tako smo dobili čak oko 4.000 .co.yu domena. Stoga, uporedo s razvojem brzog interneta u svetu početkom devedesetih, i kod nas je sve funkcionisalo jednako kao svuda. Zahvaljujući tome, priključivanje ’domaćeg interneta’ na inostranstvo se desilo prirodno i bezbolno”, ističe prof. dr Radenković.

Taj istorijski trenutak se zbio 1996. kad je nacionalna akademska mreža spojena sa svetskim internetom, čime su onlajn servisi postali dostupni korisnicima u zemlji.


Komentari15
5003f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Laki
Beotel.net, 1999., satelitski link sa Norveškom, pustio u rad Nenad Repac.
Jovan
Secam se kupio prvi racunar 1992 na zapadu sa DOS 6.2. Za instalaciju DOS-a se mogao koristiti Engleski, Nemacki, Spanski, Italijanski, Japanski i... Srpsko-Hrvatski. Nigde Kineskog, Ruskog, Poljskog itd sto znaci da je Bil Gejts (najveci biznisman verovatno ikada) mislio da taj jezik i zemlja koja ga koristi imala potencijala u IT.
Krstash
Boža nije pomenuo BITNET koji nas je povezivao sa svetom do raspada SFRJ. Na njega su bili priključeni svi VAX i IBM višekorisnički mejnfrejm računari u bivšoj Jugi i celom svetu. Nakon što su nas otkačili sa te svetske mreže od nekoliko hiljada računara, ostalo ih je na mreži svega par. Oni su pre svega bili na tehnički orijentisanim fakultetima i nosili imena prema skraćenicama fakulteta i odseka - ETF i PMF u Beogradu, UNS i UNSIM u Novom Sadu, a tu su bili i Narodna biblioteka Srbije (NBSBG), Jugobanka (JBI) i još nekoliko povremenih. FON je gurao TCP/IP protokol, tj. današnji "internet". Koliko se secam, na "yu" internetu bilo je tek par višekorisničkih računara sa sistemom UNIX - 5-6 na ETF-u, 2 na FON-u, 1 u Nišu, 1 u Vinči i 1 RCUB, kasnije se pojavio i BITS. Na ETF-u je prvi web-server zaživeo 1994. pa su studenti isprobavali tada dosta skromne mogućnosti prikaza. Net se koristio telefonski (modemom) ili u terminalskim sobama, pre svega za komunikaciju osoblja i studenata.
Aleksander Vasiljevic
Hvala Vam profesore na pojašnjenju. Voleo bih da sam prisustvovao predavanju, da se malo podsetim tih dana. Naveo sam par podataka da čitaoci vide šta smo sve još imali. Korišćenje JUPAK-a je bilo izuzetno skupo i pristup njemu su imali vrlo retki (neki su se grebali o profesorske naloge). Razmena e-pošte sa svetom je pre spajanja na "veliki" internet išla periodično i to preko računara prof. Maglića, a ručno ju je sređivala dr Tasić jer nije bilo direktne veze sem pomenutog JUPAK-a. Neizmerno smo im zahvalni za uloženi trud i resurse! U to vreme sam kao aktivan student ETF-a dobio da održavam gopher servis, ali ga je vrlo brzo pregazio http. Prvu tematsku web-prezentaciju napravio je moj drugar Branislav Subotić na temu vojnih aviona, a izradio je i prvi logo ETF-a korišćen na sajtu. Nažalost, tih prastarih prezentacija više nema ni u internet arhivama. Kao krstash-a me znaju ljudi iz tog perioda, sa Vašeg fakulteta admini Tiho i Zonja. Eto, toliko. Sve najbolje Vam želim!
Preporučujem 4
Bozidar Radenkovic
Postovani gospodine "Krstash" zahvaljujem na iscrpnom komentaru. U samom predavanju sam dosta vremena odvojio za BITNET, pocevsi od istorije naseg uclanjenja u EARN, pa do objasnjenja funkcionisanja samog protokola. U novinskom clanku jednostavno nije bilo mesta da se prikaze sve sto je u predavanju receno.
Preporučujem 15
Milos
Ako nemate vezu sa svetom , nemate internet nego lokalnu mrežu. Primecujem i da je izostavljen bitan podatak - ukupni propusni opseg veze između SFRJ i sveta, a ako se ne varam bio je čitavih 28Kb/s...što bi značilo da bi takvom vezom ( i to upotrebom celog kapaciteta) predsedniku SFRJ za učitavanje ove stranice bilo potrebno ojha vremena. Na zapadu se vec uveliko koristio internet za čat, poštu a nastao je i prvi sajt za trgovinu.
Milos
@bane; Internet je objedinjenena svetska mreža, ne kineska, ne SFRJ-ovska, ne nigerijska - nego zbir svih mreža. Nema tu proizvoljnosti niti "širokih pojmova" nego je stvar crno na belo. Postojao je dosta pre nego u SFRJ ( bilo je mnogo više nego "par hiljada računara u svetu") i bio je dostupan narodu i sa neuporedivo većim brzinama nego SFRJ i SRJ godinama kasnije. Možda je par studenata i profesora iz Bg znala ponešto ili sve o toj temi, ali to nikako ne menja činjenicu da SFRJ nije imala ni razvijenu ni rasprostranjenu kompjuterasku mrežu niti pristup pravom internetu.
Preporučujem 1
Bane
Vi ni ne znate šta je internet. Vi pričate o WWW koji je samo jedan deo interneta. Internet kakvog danas znamo je počeo kao vojna priča. Pre američkog interneta ili u isto vreme, postojali su i drugi interneti kao unutrašnje mreže, jer to upravo i znači internet. Brzina mreže nema nikakve veze sa tim koji je tip mreže. Za prenos teksta je dovoljno tih 28kb/s nema potrebe za većom brzinom, a to da li smo imali kontakt sa svetom, svet je vrlo širok pojam. (npr. slike Plutona sa New Horizon-a dolaze brzinom od 1kb/s). Tada niko u tom vašem svetu nije bio 100% međusobno povezan, tako da ne razumem o čemu vi uopšte pričate, ali razumem da vam jedina je poenta da omalovažavate bez da znate o čemu pričate. Dobro je da niste zamerili SFRJ internetu iz 1986. što nije bilo Jutjuba.
Preporučujem 16
MarkoBgd
Ne znam da li drug profesor prica o istoj zemlji, jer u Bg kojeg se secam, retko ko je imao i dial up sve do 1998. i 1999. Posle 2000. se omasovilo pa je dosta ljudi koristilo kilavi dial up i ISDN sve do neke 2004.i 2005. kad je proradio kablovski net. Tek tada dolazi do pravog omasovljenja (korisnog i pouzdanog) neta. A drug profesor moze da za internet racuna i onih 5 vladinih racunara u SFRJ mreži ali primenom istog kriterijuma bi dosli da je takvog "interneta" bilo na Zapadu 20+ godina ranije nego u SFRJ. U svakom slucaju , internet u SFRJ - čista simbolika. Internet u Srbiji danas ( i zadnjih 15 godina) - dosta iznad svetskog proseka hteli mi da priznamo ili ne.
Посматрач
Што се тиче деведесетих, тада се тешко живело, а компјутери су били скупи. Стога интернет, који формално креће од 1996. је био доступан преко академских мрежа на факултетима, углавном. Први корак и отварање ка свету је био интернет кафе код "Дома омладине" (1998)., где је свако могао да напише мејл, или да погледа неки сајт. Наравно, није било говора о некој великој брзини, али тада су родитељи користили овај вид комуникације да пишу писмо деци у иностранство. Тих година је био популаран IRC oдносно chat собе, тако да су се људи тако дружили и комуницирали у реалном времену. Из тог времена постоји израз "бот" који се данас погрешно користи. Бот није човек, бот је машина која је на IRC chat-u служила између осталог, да на јавном делу chat-a избаци кориснике аутоматски. Корисници су избацивани због коришћења великих слова (то је било еквивалентно дерању) и наравно због коришћења непримерених израза. После 2000. све више се омасовљава ADSL, са ограниченим протоком.
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja