sreda, 20.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:24

Zbog lektire nastavnici se bore s „Guglom”

Skraćene verzije književnih dela đaci mogu pronaći na internetu i to koriste da bi se spasli čitanja originala, čime sebe lišavaju uživanja u pisanoj reči
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 17.02.2019. u 20:30
(Фото Бета)

Nekad se znalo: uzoran đak na zimski raspust nije odlazio bez makar tri knjige koje planira da pročita, a obavezan roditeljski poklon Titovim pionirima na letnjem odmoru bio je komplet čuvene „Nolitove” lektire. Sve se promenilo. Roditelji sa kojima smo ovih dana razgovarali i ne znaju da li njihova deca čitaju lektiru. Kažu da nalaze prepričane sažetke književnih dela na „Guglu”, ili „cimaju” odlikaše da im opišu glavne likove. Stariji školarci umeju da progunđaju kako im je zadata literatura dosadna, dok na internetu imaju sve sažeto, od Molijerovog „Tvrdice” do kultnog Mihailovićevog romana „Kad su cvetale tikve” i Sremčeve „Zone Zamfirove”.

Zapanjujuće je videti da im svetska mreža nudi čak i prepričanu Kiplingovu „Knjigu o džungli” i „Zlatokosu” braće Grim, iako ta dela napamet zna gotovo svaki trogodišnjak. Da li je problem u spisku obaveznih naslova, koji prosvetne vlasti poslednjih godina menjaju i pokušavaju da prilagode đacima ubacivanjem u lektiru, na primer, dela Tolkinove trilogije „Gospodari prstenova”, ili u načinu života današnjih školaraca i kako mu se prilagoditi, pitali smo prosvetne radnike.

Nastavnik je ključni faktor bez kojeg nema učenja, smatra Marina Panić, nastavnica srpskog jezika u kraljevačkoj Gimnaziji, i dodaje da su ona i kolege ti koji motivišu đake za čitanje i rad. Ona nema nikakav prigovor na aktuelnost sadašnje gimnazijske lektire, već samo na obim obaveznih dela.

– Preduzimamo sve što možemo i čega se setimo, ali kriza čitanja je obuhvatila društvo, ne samo đake. Treba ih motivisati pre svega upotrebom informacionih tehnologija, približiti im delo, ubediti ih da su sadržaji lektire svevremenski, a ne vezani za prošlost. Da književnost piše o nama, sada, da jedino uz nju mogu biti intelektualci – ističe Panićeva.

Kako bi privukla pažnju đaka, Danijela Jelić, nastavnica srpskog u jednoj beogradskoj srednjoj stručnoj školi, „Nečistu krv” i „Večitog mladoženju” povezuje sa današnjim vremenom i kroz paralele pokušava da istakne muško-ženske odnose, neostvarenu ljubav, ekonomsko i moralno propadanje književnih likova, jer su, kaže, te teme današnjim tinejdžerima interesantne.

– Veoma je teško, moji đaci baš malo čitaju. Jedva i pripovetku iz čitanke, koju često i nemaju. Radim u stručnoj školi, našim učenicima pažnja kratko traje, koncentracija je slaba, da ni film ne mogu da odgledaju, a kamoli da pročitaju roman. Onda ih na času podelim po ulogama pa zajedno čitamo, deo im prepričam, deo analiziramo. Uvodim multimedijalni pristup književnosti, ako postoji ekranizacija dela koje obrađujemo. Program je isuviše star, treba ga menjati, prilagoditi novim generacijama, a nečitanje postaje globalni problem – ističe Jelićeva i dodaje da je, od nečitanja „Kir Janje”, uvek bolje savetovati đaku da ga pogleda u prestoničkom Narodnom pozorištu.

Zoran Jovanović, koji je 18 godina bibliotekar u OŠ „Duško Radović”, naglašava da osnovci danas primetno manje čitaju nego kada je on stigao u ovu novobeogradsku školu. Jovanović nema nikakvu zamerku na izbor lektire za osmoletku i način na koji se ona obrađuje.

– Moj stav je veoma konzervativan i smatram da je plan obrade lektire odličan, ali da su roditelji krivi što deca ne čitaju lektiru, kao ni dodatna književna dela koja im neprestano nudim. Dolaze mi mame, tate, bake i deke i vraćaju knjige koje dam osnovcima, uz opravdanje da oni to nikako ne mogu da stignu da čitaju od previše obaveza. Današnja deca ili bulje u televizijske i telefonske ekrane, ili su, što ih najviše odvlači od književnosti, preopterećena raznim sportovima, časovima crtanja, jezika i dodatnim privatnim angažovanjima nastavnika matematike i fizike. Mislim da roditelji preteruju sa tim vanškolskim aktivnostima, nauštrb književnih dela – ističe bibliotekar Jovanović, koji svake godine organizuje školsku izložbu posvećenu nekom domaćem piscu i na taj način pokušava da ga približi đacima.

Ministarstvu prosvete zamera što na nedavno ažuriranom sajtu nema spisak obavezne lektire. Naglašava da roditelji i javnost u Hrvatskoj, na primer, mnogo više prate i reaguju na promene u školskoj lektiri nego kod nas.

Hrvatsku javnost upravo je ovih dana ustalasala odluka prosvetnih vlasti da sa spiska preporučene lektire izbace „Dnevnik Ane Frank”, svedočenje o strahotama Holokausta. Knjiga je povučena u popriličnoj tajnosti, ali je tu činjenicu na videlo u autorskom tekstu izneo književnik Miljenko Jergović, što je tek onda pokrenulo lavinu komentara u Hrvatskoj. Ovo književno svedočenje jevrejske devojčice u Srbiji se decenijama unazad analizira u sedmom razredu osmoletke, kroz odlomak u čitanci.

Pažnju medija kod nas je, međutim, privukao prošlogodišnji predlog albanske nacionalne manjine u Srbiji da na jugu zemlje biografija Hilari Klinton uđe u obaveznu lektiru za prvi razred gimnazija u kojima se nastava održava na albanskom jeziku. Usprotivili su se predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) i ministar prosvete Mladen Šarčević. Ministar je za „Politiku” ljutito izjavio da ni NPS, ni on nipošto neće dozvoliti „da se u ovdašnjim gimnazijama uči o nekome iz porodice koja je naložila bombardovanje Srbije”. Dodao je da bi bilo logično da se usvoji predlog NPS-a da se biografija Klintonove zameni delom Branislava Nušića, ali je ostalo otvoreno da albanska manjina može da izabere i nekog trećeg.


Komentari7
9df75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

iz glave
није крив напредак човечанства, него незнање и лењост родитеља( и шире) да у складу са напретком васпитавају децу
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Нисмо ми били "Титови пионири", него деца својих родитеља. Титови пионири, Hitlerjugend, Комсомол... А где је ту породица?
Zoran
Ja kazem da na tom internetu nema nista pametno. Na 1000 stvari koje nadjes jedna je onako...malo pametnija.
Саша Микић
Зависи шта тражите. Ако тражите трачеве наћићете, ако тражите глупости исто ћете наћи, али ако тражите паметне ствари она их сигурно нећете наћи на сајтовима таблоида или сличним. Тражите на сајтовима занимљиве или озбиљне науке и научићете доста нових и паметних ствари, без одлажења у библиотеку и тражења по енциклопедијама. Углавном све се своди на појединачно интересовање.
Preporučujem 13
joca
ovo za anu frank je potpuno ocekivano u hrvatskoj, lakse im je tako, ma ako moze da se holokaust nije ni dogodio, uzasno...
Саша
Кад сам био ђак није било интернета, али је увијек било лако од неког чути скраћену верзију дјела.Професорица нас онда пита детаљ неког догађаја пред крај дјела, ту "паднемо" и оцјена не може бити већа од 2,највише 3.За 4 или 5 се морало прочитати цијело дјело.
Милош
Читали ми тако Карењину у гимназији. Другар се баш-баш одушевио књигом и једва чекао да одговара, па да распали читаву филозофију. Прозове га професорка и прво пита који је био број тркачког коња на ког су се Ана и Вронски кладили. Наравно, не зна. Нико не зна, ко памти такву глупост. Ниси ти то читао, седи, један. И тако, он будала што је читао.
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja