petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 17.02.2019. u 23:30 Marijana Avakumović

Legalnu zgradu je teže uknjižiti nego nelegalnu

U poslednje tri godine doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju nepokretnosti
(Фото Д. Јевремовић)

Ako ste kupili stan u nelegalno sagrađenoj zgradi, lakše ćete ga legalizovati odnosno uknjižiti, nego da ste nekretninu kupili u zgradi zidanoj sa papirima, ali koja nema upotrebnu dozvolu. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ukazuje na ovu nelogičnost i predlaže da se procedura za ozakonjenje objekata pojednostavi i bude univerzalna za sve slučajeve.

Đorđe Vukotić, konsultant NALED-a za regulatorna pitanja, kaže da su kupci stanova u zgradi koja je zidana bez ikakve dozvole trenutno u boljoj poziciji od onih koji su kupili nekretninu u zgradi koja je zidana sa dozvolom, ali zbog neplaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta, ili nekog odstupanja u gradnji, nije dobila upotrebnu dozvolu, što je uslov za upis svojine.

  Zahtev za ozakonjenje zgrade podnosi taj nesavesni investitor, koji možda nekome nešto duguje. Ako se posle namirenja dugovanja zgrada upiše na njegovo ime, poverioci stiču pravo da se namire preko tih stanova.

 – Ozakonjenje bi moralo da glasi na kupce stanova, umesto na nesavesne investitore čiji odnosi sa državom ne treba da se tiču građana koji su legalno kupovali stanove. Zašto bi kupci stanova uplaćivali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja je u međuvremenu zbog kamata učetvorostručena i da pritom rešenje za ozakonjenje glasi na ime tog investitora. Neregulisani odnosi između investitora i Direkcije za građevinsko zemljište treba da se rešavaju na drugi način – objašnjava Vuković i dodaje da je paradoks to što je najkomplikovaniji postupak ozakonjenja upravo u situacijama kada se odstupilo od građevinske dozvole iako je tu reč o najsavesnijim kupcima stanova.

On smatra da treba primeniti jedinstveni princip i da ozakonjenje svih tih objekata bude moguće, kao i da se propiše potpuno identičan postupak ozakonjenja. Međutim, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovaraju da postupak ozakonjenja ne može biti „univerzalan za sve”, zbog specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja.

– U praksi nije moguće (različiti stepeni završenosti objekata, namena, spratnost i površina objekata, imovinsko-pravno odnosi na zemljištu, mesto izgradnje objekata) te je ozakonjenje pojednostavljeno na način da se postupci ubrzaju, okončaju pod povoljnijim uslovima uz minimum tehničke dokumentacije, ali da opet treća lica ne budu oštećena – navode u ministarstvu.

Oni kažu da je postupak ozakonjenja ubrzan. Efekti donošenja Zakona o ozakonjenju objekata, koji je stupio na snagu 27. novembra 2015. (izmene i dopune su stupile na snagu 6. novembra 2018) najbolje se mogu uočiti po dosadašnjem broju donetih rešenja o ozakonjenju. Napominju da je u prethodnih 15 godina, na osnovu svih ranijih zakona, koji su uređivali oblast legalizacije objekata, doneto svega oko 151.000 rešenja o legalizaciji. Dok je na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata, doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju što je znatno više od ukupnog broja svih ranije donetih rešenja o legalizaciji i najbolje oslikava efekte sprovođenja novog zakona.

Pretpostavlja se da ima između jedan i po do dva miliona nelegalnih objekata u Srbiji. Đorđe Vukotić ukazuje i na to da mesečno treba rešiti čak oko 33.000 zahteva, od čega se polovina odnosi na stambene zgrade, da bi se taj proces završio u roku od pet godina, nakon kojeg je predviđeno rušenje.

U ministarstvu na to odgovaraju da su analizirali broj nerešenih zahteva i broj službenika, koji se bave ovim poslom, i propisali normu da svaki činovnik mesečno donese 30 rešenja o ozakonjenju i obradi 15 zahteva dnevno. Od vladine komisije dobili su saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima ozakonjenja, koji su nedostajali u lokalnim samoupravama.

– Više puta smo kontrolisali sprovođenje poslova ozakonjenja u lokalnim samoupravama, organizovali posete i zajedničke sastanke kako bismo otklonili sve probleme i nedoumice zaposlenih prilikom obavljanja poslova ozakonjenja, što je do sada rezultiralo znatno povećanim brojem donetih rešenja o ozakonjenju. Takođe, nadležni u poslovima ozakonjenja upućeni su i na neophodnost informisanja stranaka o značaju ozakonjenja kako bi iste bile aktivne stranke u postupku – navode u ministarstvu.

Prema njihovoj oceni glavni problemi u postupcima ozakonjenja su nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nezainteresovanost stranaka u postupku, a po ranije važećim zakonima koji su uređivali oblast legalizacije objekata velika prepreka građanima je bila i visina iznosa doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Dok je Zakonom o ozakonjenju objekata propisana taksa koja je višestruko niža u odnosu na visinu doprinosa.

Komentari16
cac16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan
Da li je pravedno da neko (a takvih je više od milion) otkupi stan 90-tih za smešan iznos,a da neko ko je na svojoj zemlji bez pomoći države pre 30 i više godina sagradio kuću sada plaća legalizaciju? Od koga je država više imala koristi?
Telefonijada
Komšija, mislim da nam iskustvo govori da je kod nas sve naopačke. Npr.: ko redovno plaća račune dobije popust 5%. Ko ne plaća račune dobije 50% otpis pri plaćanju. Ko legalno zida, svi mu se nakače na vrat kao pijavice, ko nelegalno zida - legalizuje bez većih problema. I tako u beskrajon...
Dalibor
Samo mi je zao sto Sam onoliko ucio I smatrao da su puskice I prepisivanje sramota. Ovo nase danasnje drustvo se bazira na jednom plagijatu koje cemo kad tad da platimo. Zato ja moju decu ne teram da uce. Ako si nacitan I pametan , crknuces kao Arcibald Rajs pre jedan vek....Srbi I Zakoni, he he he...
Boj na Mišaru
Rani sina‚ pak šalji na zapad Srbija se umirit ne može!
Sumenko
Kao "snalazljiv narod" napustili smo regularan put i krenuli zemljanom precicom pa smo se zaglavili u blatu. I sad ni tamo ni ovamo. Divlja gradnja su favele, legalizovane ili ne...
Beograđanka
U tekstu piše "Претпоставља се да има између један и по до два милиона нелегалних објеката у Србији." Tačno se zna da u Srbiji ima 2,05 miliona nelegalnih objekata (iz baze podataka sa sajta Ministarstva građevinarstva). Fenomen bespravne izgradnje je složeniji nego što se misli - pravno, institucionalno, ekonomski, tehnički, i ima kompleksnu osnovu. Nije sasvim tačna konstatacija "велика препрека грађанима је била и висина износа доприноса за уређење грађевинског земљишта." - jer po istraživanjima oko 18% je siromašnih bespravnih graditelja. Suština je što je znatan udeo investitora NAMERNO I UZ INTERES bespravno gradio objekte za tržište, ne plaćajući naknadu za uređ. građ.zemljišta. Kupci takvih stanova su znali u kakav rizik se upuštaju. Investitori su uvek bili zaštićeni, pa i u bespravnoj izgradnji. Investitor ne plaća porez čak ni na legalno izgrađene neprodate stanove, pa tako mogu da ih drže neoporezovane do postizanja željene cene. Zato legalni graditelji plaćaju za sve!
Саша Микић
За ауторку текста још отворених питања за допуну написаног. Колико је зграда и осталих објеката, изграђено до нпр. 2000. године, уведено у катастар, односно уписано у земљишне књиге? Да ли још увек постоје објекти, који су одавно саграђени, а да се још увек у катастру води да је на тој парцели нпр. воћњак тог и тог власника? Која је ту тек процедура за власнике откупљених, или купљених станова за укњижење власништва? За све то време држава наравно наплаћује порез.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja