ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Sto godina revolucionarnog promišljanja sveta

U Nemačkoj će tokom 2019. biti organizovano više od 700 programa posvećenih Bauhausu, školi koja je bila zastupljena između dva svetska rata
Autor: M. Dimitrijević - B. Lijeskićnedelja, 17.02.2019. u 19:44
Ба­у­ха­ус Ар­хив у Бер­ли­ну (Фо­то Eise­nas­her)

Cela Nemačka ove godine u znaku je Bauhausa, naslovni moto je „Sto godina promišljanja sveta”. O tome naširoko pišu od početka 2019. i mediji u ovoj zemlji, ali i oni inostrani, predstavljajući publici više od 700 programa, koncentrisanih na Berlin, Desau i Vajmar – tri centra u kojima se u periodu između dva svetska rata dešavala prava revolucija u doživljaju onoga što umetnost jeste i šta sve može da bude, a što je promovisala ova škola.

Neizmeran je njen značaj, kao što je to slučaj i sa pojedincima koji su je činili jer su Valter Gropijus, Oskar Šlemer, Laslo Miholji-Nađ, Vasilij Kandinski, Paul Kle, Lajonel Feninger, Ludvig Mis van der Roe i mnogi drugi imena čije je polje delovanja bilo toliko široko da se može reći da nije bilo umetničke grane u koju nisu zaronili.

Arhitektura, slikarstvo, fotografija, film, tipografija, dizajn i ples bili su transformisani posredstvom njihove, za to vreme potpuno nove logike spajanja lepote umetničkog dela sa njegovom mogućom svrsishodnošću u svakodnevnom životu. A sve to s retkim „taktom i ukusom” u sintezi umetnosti, zanatstva i industrije, o čemu je pisao i Gombrih.

Kreativni san trajao je počev od 1919, kada je Gropijus školu i osnovao, pa do 1933, kada su mnogi od ovih slobodnomislećih stvaralaca počeli da se sklanjaju od pošasti nacizma, koji ih je ne samo ideološki prezreo i umetnički ocenio kao degenerisane, već ih je mržnjom zasnovanom na etničkim osnovama naterao na beg zarad spasavanja sopstvenih života.

Paradoks je, međutim, u tome što im je upravo to omogućilo da svoje ideje prošire dobrano van granica prostora i vremena u kojem su tada delovali, kako to primećuje „Dojče vele”, pa se danas umetnička dela koja su stvarali nalaze zaista širom sveta, posebno se ističu i još su aktuelne građevine koje su uporno nastavili da podižu.

Podsetnika radi, prenosi AFP, u predlošku pripremljenom za jednu od izložbi tokom aprila 1919, Gropijus je zapisao da je njegov cilj da kombinacijom uticaja modernizma, konstruktivizma i umešnosti britanske škole zanatstva u praksi pokaže da bi istinska misija umetničkog oblikovanja trebalo da bude služba zajednici u kojoj nastaje, bez insistiranja na elitističkom ekskluzivizmu koji je do tada bio rasprostranjen.

Tvrdeći da „funkcionalno ne mora da bude i dosadno”, što su u praksi i dokazali, ovi kreativni umovi služili su se pročišćenom formom i elegantnim geometrijskim oblicima predajući, istovremeno, svojim studentima maltene u duhu današnje interdisciplinarnosti, zagovarajući koncept „totalnog umetničkog dela” koje mora biti u dijalogu ne samo sa posmatračem već i sa korisnikom. Bili su i principijelni – samo zdanje škole, kako njegova spoljašnost, tako i unutrašnjost, bili su zasnovani na ovim postavkama.

Na kraju, sloboda u razmišljanju i delovanju na kojoj je insistirano, a što je i bilo najveća prepreka tadašnjem nametnutom političko-društvenom jednoumlju, omogućila je raznorodne potonje razvoje i pojedinačne razrade autora koji su bili neodvojiv deo Bauhausa, ali i onih koji su stvarali na obroncima široke mreže ovog konceptualnog okvira.

Da nije bilo tako većina onoga što danas koristimo u duhu savremenog pristupa dizajnu, koji je iskoračio, shodno prirodi vremena, čak i u prostor virtuelne realnosti, ne bi nam bila nadohvat ruke.

Bauhaus srce Tel Aviva

Mendelson, stepenište u Vili Vajcman, 1934–1936, Izrael (Foto Michael Craig Palmer)

Oko 4.000 zdanja u bauhaus stilu nalazi se u starom gradskom jezgru (nazvanom Beli grad), mediteranskog Tel Aviva u Izraelu, a izgrađena su tridesetih godina 20. veka kada su se nemački arhitekti sklanjajući se od nacizma doseljavali u Palestinu.

U ovom gradu, kako nas obaveštava dr Miha Gros, već dve decenije postoji Bauhaus centar, čiji je on osnivač i direktor, koji će se nizom aktivnosti tokom 2019. priključiti obeležavanju stogodišnjice postojanja Bauhaus škole u Nemačkoj.

Pre dve nedelje ovaj centar je otvorio izložbu „Jozef Rings i Erih Mendelson: Nova zdanja u Nemačkoj i Palestini pod britanskom mandatnom upravom” koja će trajati naredna dva meseca u Tel Avivu. U njenoj osnovi je zapravo priča o ljudskim sudbinama, ratu i previranjima i o jednom upečatljivom modernističkom stilu gradnje koji je nudio sasvim novu kulturu življenja.

Zajedničko ovoj dvojici arhitekata bilo je to da su uradili značajne projekte, pored Nemačke, upravo i u Palestini, da bi posle nekoliko sezona emigrirali, i to Mendelson u SAD 1941, a Rings u Nemačku 1948. Obojica su preminuli tokom pedesetih godina prošlog veka.

– Iako su bili modernisti, njih dvojica su reprezentovali i razlike u arhitektonskim dostignućima, poštujući sadržaj i formu. Socijalista Rings je posvetio svoj rad dobrobiti radničke klase i urbanističkom poboljšanju kvaliteta života masa, dok je Mendelson gradio robne kuće, elegantne vile za bogate klijente, uključujući i jedno zdanje za prvog predsednika Izraela Haima Vajcmana, gde se danas nalazi Vajcmanov naučni institut u Rehovotu. Projektovao je potom bolnice, univerzitete i banke – kažu kustosi Miha Gros i Ines Sonder.

Bauhaus centar u Tel Avivu u junu planira postavku posvećenu renoviranju Dizengof skvera, kao dela trga koji je jedinstven u svetu kao simbol ovog stila u arhitekturi i predstavlja dragulj starog gradskoj jezgra.

Po rečima Grosa, Dizengof skver je „pravo bauhaus srce Tel Aviva”. U septembru će biti održana izložba posvećena arhitekti Ariehu Šaronu, a planirana je i filmska prezentacija o Johanesu Itenu, švajcarskom teoretičaru boja. Tokom čitave godine goste iz sveta provešće kroz ovu arhitektonsko-umetničku avanturu upravo Bauhaus centar Tel Aviva.


Komentari0
63344
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja