ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Vitorka i Zorka traže koru hleba umesto kazana

U ulici ispod samog centra severne Kosovske Mitrovice, šestočlanoj porodici Radivojević nikako da svane
Autor: Biljana Radomirovićponedeljak, 18.02.2019. u 23:30
Драгош, Виторка и Кристијан испред куће у Бошњачкој махали (Фото Б. Ра­до­ми­ро­вић )

Kosovska Mitrovica – Ponovo smo kod Radivojevića, u Ulici Kozara na broju 3, u strogom centru Kosovske Mitrovice, u delu odakle počinje Bošnjačka mahala. Prvi put smo ih posetili pre deset godina, a od poslednjeg susreta prošlo je pet.

Promenilo se za ovih godina mnogo šta u šestočlanoj porodici Dragoša Radivojevića, šezdesetogodišnjaka, penzionera „Trepče”. Dve ćerke, Marija (35) i Sonja (31), udale se, dobile decu, otišle u svet. Jedinac Janko (32) otišao u centralnu Srbiju da radi na građevini, iako su ga gradske vlasti, posle teksta u „Politici”, zaposlile u rodnom gradu.

Sretosmo ga nedavno. Stasit mladić, crne kose, kakvu je imala i preranopreminula majka Dragica, jedna od najboljih studenata Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Otišla je rano, za tugom zbog dvoje dece, Ružice i Pavla, koji još nisu uzeli četvrtu i treću godinu, a koje je odneo požar u kući, decembra 2000. godine. Stradali zbog neispravne grejalice. Od nesreće Radivojevići se nikada nisu oporavili.

Posle pisanja „Politike” sagrađena im je nova kuća, napravljena betonska ograda koja daje sigurnost, jer su se mitrovički incidenti prelamali upravo preko ove ulice. Tutnjao je ovuda Kfor, Unmik, Kosovska policija, Srbi branili ovaj deo od upada s juga. Stizala je ovoj porodici pomoć u beloj tehnici, odeći, namirnicama, novcu. Pojedinci, organizacije, razna udruženja nesebično su pomagali. Pomagale su i komšije koje im i danas pomažu, Srbi, Bošnjaci, Goranci, Turci. Kad je Radivojeviće zadesila tragedija, samo godinu po ratu, i Albanci s južnog dela su se našli u nevolji. Ali, ne žele Radivojevići da žive od socijalne pomoći i na kazanu narodne kuhinje. Vitorka, samohrana majka Danijela, đaka drugog razreda škole „Branko Radičević”, i dvogodišnjeg Kristijana, radila bi bilo koji državni posao. I Zorka, koja kao i starija sestra, ne štedi sebe kad odrađuje posao i „socijalu” u narodnoj kuhinji, ili na dnevnicu očisti nekoj ženi kuću, radila bi bilo koji posao na državnoj kasi.

Udaramo o metalnu kapiju dok je nošen severnim vetrom sipao sneg. Otključava Dragoš, a istrčava i maleni Kristijan.

„Je l’ ste založili”, pitamo dok sneg veje tu u ulici, skrajnutoj iza Trga kneza Lazara, u ulici koja je na nepunih dvesta metara od Glavnog mosta na Ibru.

„Nismo. Ona drva što smo imali, sve otišlo”, odzvanjaju Dragoševe reči.

U sobi, koja je i kuhinja i ona za goste, i u kojoj je neki dotrajao televizor, kao da si napolju. U jednom kraju sobe tandrče grejalica koja greje tek toliko da podigne vlagu i težak miris buđi. Peć na drva poklopljena, čunkovi hladni.

„Na ovo se grejete”, ljutito progovori nemoć iz nas. Trgoše se Danijel i Kristijan, čista, oprana deca koju ni na ulici nećete videti uprljanu, umazanu. Danijel je odličan đak. Ima samo jednu četvorku. Iz engleskog. Obožava svog učitelja Žiku. „Imali smo metar i po drva. Nestalo nam, pa se oko ove grejalice okupimo”, poče Dragoš, kome je i cigara ponestalo.

„A i znaš kako? Ne znam da l’ je bolje kad imamo drva, pa ložimo, il’ nam je bolje da se smrzavamo! Kuća nema izolaciju, pa kad krenemo s loženjem, sva vlaga iz zemlje nam izbija, hoće da nas udavi”, obezvolji se Dragoš kojem su žalost i beda ostavili trag na licu.

Zorka otvara prozor, ne bi li izašla memla koja poče da davi. Dotrajali štokovi, vuče promaja na onom dotrajalom kauču koji im je dat na poklon. Stakla naprsla.

„Danijele, jesi rekô nastavnici da imaš tetku u Engleskoj? Možda bi ti dala peticu?” Ne odgovori ništa, samo se tužno nasmeši, onako kako znaju deca navikla na red. I na trpež. Seta ovako malenom prelete mu preko očiju.

Primaju Vitorka i Zorka socijalnu pomoć. Vitorka i dečji dodatak. Ali malo je to da bi ovo dvoje dece otišlo na more, u neki veći grad, u prodavnicu igračaka…

Izlaze ponekad deca iz Mitrovice. Vode ih majka i tetka peške u Rudare, na groblje da zapale sveće babi Dragici, Ružici i Pavlu. Vodi ih Vitorka i u Ušće. Tamo joj je prvi sin. Udomila ga jedna porodica. Nadenula mu Vitorka ime Pavle, po tragično stradalom bratiću.

Samo koji dan pošto je rodila prvenca „uzeli su joj ga neki ljudi i odveli u Srbiju”. „Mnogo se obraduje kad nas vidi. Je l’ znaš šta? Kad budem dobila posao, ja mog Pavla uzimam. On je moj. Oteli su mi ga. Samo neki dan pošto sam ga rodila”, krenuše suze na lepom, belom Vitorkinom licu. Uznemiriše se deca. Trude se ova čeljad da sve bude čisto, pa je na cvetnoj mušemi bila činija sa žutim, kao dukat jabukama.

Kristijan s mukom, onako mali, prope se, dohvati jednu i dade se u beg.

„Kristijaneee, dolazi ovamo”, otrča za njim Zorka, visoka devojka i ona bez posla, a mogla bi da privredi.

„Gde da tražim posao? Otac se kod nekih prijatelja raspitivao, ali sve ostane na obećanju. Kako za mene tako i za Vitorku.” Smrknu se Zorkino lice. Ništa više nije progovarala.

Izmešaše se ledeni vazduh spolja i memljivi u sobi. Vlaga je i u sobi gde spavaju deca. Čista, uredna soba, u ormaru kao pod konac složene dečje stvari. Vlaga i buđ su i u sobi koja je Jankova i gde su na dasci za peglanje samo njegove složene stvari. Od nameštaja – ništa. I sijalica pregorela. Na prozoru zavesa, tamna, sreća pa nema stvari.

I špajz crn. U njemu samo prazne, oprane kantice u kojima iz narodne kuhinje donose kuvano jelo. Sleduje im i po jedan hleb dnevno.

„Da mi je da dočekam da ćerke budu na svom parčetu hleba. Bilo koji posao. Da je državni. Slab sam, umoran od ovakvog života, a i oboleo sam”, u hodu govori Dragoš, o čijoj vrednoći se priča. Uvek je spreman da pomogne ljudima koji ga pozovu. Ispraća nas do kapije.

Nekad je na istom mestu, gde je u nezapamćenoj tragediji i za sever i za jug Mitrovice, stradalo tek poniklo dvoje dece, bila ogromna kuća s dva ulaza. Čuvenog čika Steve Jevremovića i supruge mu Olge, Čehinje. Bili su to baba i deda Dragoševe žene o kojima se nadaleko po gospodstvu i darežljivosti pričalo.

Nisu ni slutili da će im praunuci biti na narodnom kazanu.


Komentari8
fecd7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Biljana Radomirović
Svi koje je žele da pomognu porodici Radivojević u odeći, prehrambenim namirnicama, higijenskim paketima, to mogu da učine na adresu: Zorka Radivojević Ulica „Kozara“ br. 3 38220 Kosovska Mitrovica Oni koji žele novčano da pomognu, uplatu mogu da izvrše na ime Zorka Radivojević, na dinarski ili devizni žiro račun (s obzirom da su se javljali ljudi iz inostranstva). Komercijalna banka-dinarski račun 205-9011007637475-83 NLB banka- devizni račun 1707-0186-006869.34 Hvala svima, u ime porodice Radivojević! Biljana Radomirović, novinar
Slavko Stanisavljevic, Strpce-Kosmet
@Biljana Radomirovic Zahvaljujem se novinarki Politike Biljani Radomirovic na ulozenom trudu da nam dostavi sve potrebne informacije da bi citaoci Politike mogli da posalju pomoc siromasnoj porodici Radivojevic iz K.Mitrovice. Posto ja zivim u Vankuveru-Kanada sutra cu poslati kanadske dolare na devizni racun,a kasnije cu se potruditi da prikupim pomoc u odeci,obuci, prehrambenim namirnicama i sredstva za higijenu.Paket cemo poslati na adresu koju ste dali:Zorka Radivojevic ulica"Kozara"br.3 38220 Kosovska Mitrovica.Zahvaljujem vam sto ste se angazovali da se pomogne ljudima u nevolj.Bog vas blagoslovio!
Preporučujem 2
Biljana Radomirović
Hvala, svima koji žele da pomognu porodici Radivojević! U toku dana ili već sutra, poslaću adresu, ali i brojeve žiro računa (koje su Radivojevići otišli da otvore u bankama) kako bi pomoć mogla da im stigne na kućnu adresu, ili novčana, preko banke! Vidim da se javljaju i ljudi iz inostranstva! Hvala svima i u ime porodice Radivojević, kojima sam prenela vaše iskrene želje! Biljana Radomirović, novinar
Slavko Stanisavljevic, Strpce-Kosmet
Novinarka Biljana Radomirovic me je ovom pricom o teskom zivotu porodice Radivojevic, koja bukvalno gladuje i nema ni drva za ogrev,dirnula i za trenutak me vratila u K.Mitrovici.Ovoj mnogoclanoj porodici treba pomoci jer su ugrozeni bez grejanja(metar ipo drva je potroseno).Zaista,ako ako novinarka gospodja Biljana moze da na neki nacin organizuje akciju pomoci,ja bih pomogao ali zivim daleko a na KiM nesmem.
Milica MM
Тужна прича из Косовске Митровице. Тежак живот, а несрећа иде на сиротињу... Неписано правило. Али није то само у К. Митровици. Много сличних, тешких судбина је у целој Србији. Како помоћи свима? Како да сва вредна и паметна деца дођу до свог комада хлеба, а и окућнице, да да стварају нове породице...? Државни посао? Сан многих, а има га само за одабране...
Ruzvelt Balkan
Dajte neki kontakt, da se skupi neka suma novca da se pomogne ljudima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja