subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:03

Šaban Šaulić će počivati pored Nebojše Glogovca

Pevač koji je svojim glasom i pesmama obeležio ne samo narodni melos već i srpsku kulturu uopšte, biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Autor: Aleksandar Apostolovskiutorak, 19.02.2019. u 22:00
У Алеји заслужних грађана може се прочитати 741 познато име (Фото ЈПК Погребне услуге)

Legendarni pevač narodne muzike Šaban Šaulić, koji je tragično nastradao u Nemačkoj, biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu i počivaće pored glumca Nebojše Glogovca. Direktor Javno-komunalnog preduzeća „Pogrebne usluge” otkrio je, takođe, „Politici” da se zaposleni pripremaju za sahranu čoveka koji je svojim glasom i pesmama obeležio ne samo narodni melos već i srpsku kulturu uopšte, ali da se čeka da porodica Šaulić precizira detalje sahrane.

Naime, sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana odobrava služba Protokola gradonačelnika Beograda i regulisano je gradskom Odlukom o uređenju i održavanju groblja i sahranjivanju. Baltovski pojašnjava da na osnovu pomenute odluke, u Aleji zaslužnih građana mogu da budu sahranjeni nosioci najviših odlikovanja Republike Srbije, akademici SANU i počasni građani Beograda.

Skupa ulaznica za groblje „zaslužnih građana”
Kragujevac – Uglednim Kragujevčanima, koji su grad zadužili velikim naučnim otkrićem, umetničkim opusom na svetskom nivou ili vrhunskim sportskim rezultatom, niko ne garantuje da će u svom rodnom gradu, po upokojenju, biti sahranjeni o trošku lokalne uprave, uz primerene počasti i na naročito uređenim mestima na groblju Bozman. Posebne parcele, one blizu kapele ili tik iza upravne zgrade, čuvaju se samo za one sa dubljim džepom, pa makar to bili i novopečeni biznismeni ili ljudi s druge strane zakona.Na Bozmanu, zvanično, nema takozvane aleje zaslužnih građana, ali postoje „ekstra sređene parcele” koje su namenjene svima onima koji bi da, uz poveću svotu novca čije se poreklo ne proverava, steknu status „zaslužnog građanina”. Pošto podatke nismo mogli da dobijemo na regularan način, kao novinari, upravi smo se predstavili kao zainteresovani kupci, pa smo tako doznali da se naročito sređene dvogrobne parcele, u zavisnosti od kvaliteta materijala koji je utrošen na njihovo sređivanje, mogu pazariti po ceni od 209.520 do 491.704 dinara.B. K.

– Gradonačelnik Beograda ima pravo da u izuzetnim situacijama odluči o dodeli mesta za sahranjivanje ličnosti za koju se proceni da je dala značajan doprinos kulturi i javnom životu grada i republike u oblasti u kojoj je delovala, a ne pripada navedenim kategorijama. Predlog da se posmrtni ostaci zaslužnog lica sahrane u Aleji zaslužnih građana, daje institucija čije je preminulo lice bilo član, uz prethodnu saglasnost supružnika, ili članova uže porodice preminulog lica – napominje Baltovski, ukazujući kako u Aleji zaslužnih građana do sada počiva 741 osoba.

Aleja zaslužnih građana izgrađena je u periodu od 1963 do 1965. godine po projektu arhitekte Svetislava Lične, kao specifična memorijalno-arhitektonska celina namenjena za sahranjivanje istaknutih ličnosti. Po arhitektonskoj koncepciji, aleja predstavlja parkovski uređenu površnu okruženu niskim betonskim konhama, unutar koje su formirane zajedničke grobnice i pojedinačne grobnice, dok se u prostoru ispred grobnica nalaze kružni rozarijumi na zemlji, kao i kolmbarijumi u zidovima konhi, za smeštaj urni sa kremiranim posmrtnim ostacima preminulih lica. Od 1965. godine, kada je osnovana, Aleja zaslužnih građana je nekoliko puta proširivana – 1984, 2005. i 2011. godine. Nakon osnivanja prvog krematorijuma u Srbiji 1965. godine, Aleja zaslužnih građana je prva dobila prostor za smeštaj urni.

– U Aleju zaslužnih građana su, nakon izgradnje, preneti posmrtni ostaci studenta prava i člana KP Žarka Marinovića, koji je ubijen 4. aprila 1936. godine za vreme studentskog štrajka, dok je prva osoba sahranjena u grobnicama Aleje zaslužnih građana bio Branko Jevremović, sudija Ustavnog suda Jugoslavije – napominje Baltovski.

U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su, između ostalih, premijer Zoran Đinđić, pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, književnici Danilo Kiš, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Mira Alečković, Borislav Pekić, Branko Ćopić, Brana Crnčević, Momo Kapor, vajar Stevan Bodnarov, glumci Stevo Žigon, Rahela Ferari, Ružica Sokić, Zoran Radmilović, Bora Todorović, Petar Kralj, Olivera Marković, Radmila Savićević. Među eminentnim ličnostima srpske kulture, pored njih počivaju slikari Milić od Mačve, Olja Ivanjicki, Nedeljko Gvozdenović, Branko Miljuš, Petar Lubarda, istoričar Milorad Ekmečić, kao i sportisti Artur Takač, nekadašnji predsednik MOK-a, košarkaši Radivoje Korać i Rajko Žižić.

– U prethodne dve godine, u Aleji zaslužnih građana su sahranjeni političar Oliver Ivanović, arhitekta Darko Marušić, legendarni Raša Popov, vajar Nikola Koka Janković, glumac Nebojša Glogovac, književnik Jovan Radulović, legenda srpskog i jugoslovenskog rukometa Branislav Pokrajac, klarinetista Božidar Boki Milošević, legendarni profesor fakulteta Dramskih umetnosti Predrag Bajčetić, glumica Milena Dravić, glumac Božidar Bole Stošić, glumac Marko Nikolić, glumac Miodrag Mrgud Radovanović, fudbaler Dragoslav Šekularac, slikar, ilustrator i Dekan fakulteta likovnih umetnosti Momčilo Moma Antonović, bariton i prvak beogradske opere Nikola Mitić. On je poslednja osoba sahranjena u Aleji zaslužnih građana – kaže direktor JKP „Pogrebne usluge”.

Mnogi, inače, mešaju Aleju zaslužnih građana sa Alejom velikana na Novom groblju u Beogradu, otvorenom 1886. godine, u vreme kada je predsednik Beogradske opštine bio dr Vladan Đorđević. Upravo se dr Đorđević zalagao za uvođenje savremenog evropskog načina sahranjivanja, a to svoje zalaganje potkrepio je tako što je gradu Beogradu poklonio tri hektara svog imanja za formiranje Novog groblja. Njegovi posmrtni ostaci počivaju u porodičnoj grobnici u Aleji velikana na Novom groblju, u kojoj je do sada sahranjeno 128 osoba.

Kako podseća Baltovski, Aleja velikana je prva prostorna celina na Novom groblju, predviđena za sahranjivanje istaknutih ličnosti. Prostire se od Arkada na severnoj strani do Aleje streljanih rodoljuba na južnoj strani Novog groblja. Njena izgradnja je počela 1926, a završena je 1927. godine. U grobnice u okviru ove Aleje su planski prenošeni posmrtni ostaci nacionalnih velikana sa drugih parcela na Novom groblju, sa starog Tašmajdanskog groblja i iz inostranstva.

– U tom periodu su preneti posmrtni ostaci generala Miloša Vasića, književnika Petra Kočića, akademika Jovana Cvijića, dobrotvora Mihaila Velimira Teodorovića, a sa starog Tašmajdanskog groblja posmrtni ostaci pesnika i patriote Stevana Vladislava Kaćanskog, filozofa i dobrotvora Milana Kujundžića – Aberdara i dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca. Iz Štipa su preneti posmrtni ostaci generala Mihaila Kovačevića, iz Budimpešte, kompozitora Kornelija Stankovića – napominje Baltovski.

Prostor Aleje velikana upotpunjuju tri kapele: ona koju je država podigla dobrotvoru Mihalu Velimiru Teodoroviću i dve privatne – porodice kompozitora Jovana Hristića i akademika Vladimira i Ivana Spužića. Aleja velikana je koncipirana u po principu porodičnih grobnica. Sahranjivanje u Aleji velikana moguće je samo u postojećim porodičnim grobnicama.

Pre pet godina, 2013, u Aleju velikana preneti posmrtni ostaci heroine Prvog svetskog rata – Milunke Savić, a 2016. godine su sa Trga Slavija preneti i sahranjeni posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića.

Ali, Novo groblje u Beogradu ima sve manje mesta za sahranjivanje, tako da, najavljuje Dragan Baltovski, postoji ideja da se formira Aleja zaslužnih građana i na Novom bežanijskom groblju. O tome odlučuje osnivač JKP „Pogrebne usluge”, grad Beograd.


Komentari50
c8754
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljuta sam
Pita li se neko ,da li je pokojni Šaban hteo tu da bude sahranjen? Onako skroman,tih ,skoro neprimetan ,sve dok se nelati mikrofona.Ljuta sam ,zašto tako? Zar posle toliko godina ,toliko večitih pesama i toliko stvarno zaradjenog novca ,da još uvek tezgari po nekakvim klubovima .Da li je to bila njegova odluka da bolestan ,posle teške operacije ,ide i peva pred dvesta ljudi (informacija iz nemačkih novina) .Kažu ona mu je bila menadžer,na njoj su sve i kuće i stanovi ,čak i ta vikendica u Krčedinu.I tako ona mu organizuje ,njemu bolesnome ,u godinama, tezgu u klubu sa maksimalnim kapacitetom od dvesta ljudi .I posle toga seda u autić veličine kutije šibica ,vozeći se jednom od najgorih i najopsanij deonica u Nemačkoj,gde je uskoro tenk potreban da bi preživeo .Ko je jednom bio na A2,zna o čemu pišem. Zar nije bilo dosta 50 godina ,obezbedio je i porodicu i pored porodice.Kolika mora da je pohlepa gospodje ? Da li je stvarno bilo vredno tih 15000 evra? ...Želim ti mira skromni čoveče.
На слово, на слово ... ш
Ако су већ намерили да Шабана Шаулића сахране у Алеји заслужних грађана, требало је да му одреде место поред Драгослва Шекуларца. Њих двојица, поред огромне популарности, имају барем две заједничке ствари, а то су плоче (Шекуларац је снимо LP "Шеки твист"), и филмови. Обојица су остварили документаристиче "улоге" у филмовима "Шеки, пази, снима се", и "Сок од шљива".
geras
poslednjih godina, valjda u nedostatku velikana i zasslužnih ostalih profila,. glumci su "preuzeli" aleju zaslužnih građana . sada , vidimo, i estrada osvaja ovo elitno parče zemlje na novom groblju . iako su , i glogovac i šaulić bili vrhunski i neponovljivi u POSLU kojim su se bavili, bilo bi najpoštenije , prema ostalima koji su takođe majstori svog zanata , a verujem i prema porodicama , da se ti ljudi sahranjuju tamo gde porodica odredi, i gde bi , verovatno i sami da mogu, izabrali . pogotovo, u ova dva slučaja gde ni jedan ni drugi nisu beograđani .
danijel Civic
Jedan je bio velikan, glumac, pravi umetnik, intelktualac, koji je prezirao kich, sund i naradonjake. Sramno je sto ga uopste sahranjuju a aleji zasluznih gradjana, a Nebojsu ubijaju drugi put sa ovom sramotom, da lezi pored njega. SVako ko je poznavao Glogovca zna da bi vise voleo da su ga zakopali ispod drveta nekog, umesto da pociva zajedno sa Sabanom.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Ivan van Rajko, jawohl! Ја сам два пута обишао то бечко централно гробље у Кајзербергдорфу, и не само у Бечу, него и у Паризу, Милану, Сан Рему ( због краља Николе и краљице који су тамо сахрањени ), Барцелони, Цириху, у Новом Саду ( занимљив гроб Косте Трифковића, сумњам да знате о коме је реч ) То бечко гробље је подигнуто 18 и неке године, када су људи сахрањивани без идеологије. Особе које сте ВИ навели, Фалко и Хапел, само толико, о покојницима ништа лоше, а Ханс, не знам шта Вам је глимиста, Ханс Мосер је био познати и омиљени филмски глумац, комичар. Иначе Бечлије су познати као веома културни људи, непознате особе увек ословљавају са Ви. Servus.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja