četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:42

Hrvatska od Srbije traži 1.396 osoba zbog ratnih zločina

Spisak koje je srpsko tužilaštvo dostavilo Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske daleko je kraći – broji svega 51 ime. – Postoje i spiskovi tajnih službi
Autor: Miroslava Derikonjićsreda, 20.02.2019. u 11:59
Книн априла 2000. пред почетак ексхумације: гробови Срба убијених 1995. године (Фото ЕПА/ Tom Dubravec)

Na spisku hrvatskih pravosudnih organa dostavljenom Srbiji nalazi se 1.396 imena osoba koje su optužene ili osuđene za ratne zločine, saznaje „Politika”. Ovaj spisak predat je Tužilaštvu za ratne zločine u aprilu prošle godine i poslednji je ovakve vrste koji je dostavljen domaćim pravosudnim organima. U spiskovima se, kako saznajemo, ne navodi nacionalnost optuženih, odnosno osuđenih, ali je nesumnjivo da među njima ima i Hrvata, poput Mirka Norca i Branimira Glavaša. Koliko je tačno Srba, a koliko Hrvata na spisku, međutim, ne može precizno da se kaže jer su neka imena i prezimena identična kod oba naroda.

Za razliku od spiska hrvatskih pravosudnih organa, spisak koje je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije dostavilo Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske daleko je kraći – broji svega 51 ime. Prema saznanjima „Politike”, na ovom spisku je čak 50 optuženih, odnosno osuđenih, hrvatske nacionalnosti.

Da pomenute spiskove u potpunosti treba ažurirati „kako bi se otklonile neusklađenosti” na sastanku prošle sedmice saglasili su se ministri pravde Srbije i Hrvatske, Nela Kuburović i Dražen Bošnjaković. Dvoje ministara razgovaralo je o radu mešovite komisije koja ima za zadatak da izradi sporazum o procesuiranju učinilaca ratnih zločina. Kuburović i Bošnjaković, saglasili su se da je „ostvaren konkretan napredak” i najavili novi sastanak pomenute komisije „kako bi se intenzivirale aktivnosti na konačnom definisanju svih preostalih aspekata podloga budućeg sporazuma”. 

Tajni spiskovi
Tužilaštvo za ratne zločine, kako je rečeno za naš list u ovoj instituciji, sa kolegama iz Hrvatske sarađuje u skladu sa međunarodnim ugovorima, sporazumom i u skladu sa zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći. Najčešći vidovi saradnje su, kažu u tužilaštvu, osnovni oblici međunarodne pravne pomoći, kao što je saslušanje okrivljenih i ispitivanje svedoka takozvanim zamolnim putem. Na pitanje da li tužilaštvo ima saznanja o postojanju „tajnih spiskova” o kojima se polemiše u javnosti, odgovaraju da tužilaštvo ne poseduje takve spiskove, niti ima informaciju da oni postoje.

Kakve „neusklađenosti” postoje između srpskih i hrvatskih spiskova nije poznato, kao što se ne zna ni šta će i na koji način regulisati sporazum o procesuiranju učinilaca ratnih zločinima koji su najavili ministri pravde Srbije i Hrvatske.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas” kaže za „Politiku” da su od 1.396 imena sa spiska optuženih i osuđenih za ratne zločine koji je dostavljen iz Hrvatske, njih 99 odsto, Srbi iz Hrvatske. Naglašava da je nadležnima u susednoj zemlji najviše stalo do sporazuma o procesuiranju učinilaca ratnih zločina jer, kako navodi, nadležni očekuju da u njemu bude precizirano da Srbija ne može da koristi regionalnu nadležnost za suđenje u ratnim zločinima, koja sada postoji u zakonima koji regulišu ovu oblast.

– To je ono što Hrvate boli i zbog čega su pravili mnogo problema Srbiji na dosadašnjem putu ka Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta im je da se izbore da naša zemlja ne sme da sudi hrvatskim državljanima. Činjenica da Srbija može da procesuira „branitelje” u Hrvatskoj se ocenjuje kao vrlo drzak stav naše zemlje. Sve to počelo je kada je ratni veteran Veljko Marić uhapšen i kada je ovde osuđen na 12 godina. On je jedini Hrvat kome se u Srbiji sudilo za ratni zločin. Marić je, mimo domaćih i međunarodnih zakona, prebačen da izdržava kaznu u zatvoru u Zagrebu. S obzirom na to da se protiv njega vodila istraga i za druge zločine, osim onog za koji je pravosnažno osuđen, nije smeo da bude izručen. Međutim, politika je tu odigrala svoju ulogu – kaže Štrbac.

Na pitanja ima li saznanja o postojanju tajnih spiskova hrvatskih pravosudnih organa, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas” odgovara da tajnih sudskih postupaka nema, ali da ono što može da bude tajno jesu spiskovi tajnih službi.

– Iz tih spiskova se izvlače prijave i dostavljaju tužilaštvima. Oni su neiscrpan bazen odakle se regrutuju ratni zločinci. Primera radi, nadležni hrvatski organi su podneli više od 5.000 krivičnih prijava za ratne zločine. Hrvati su, podsetimo 1996. amnestirali više od 21.000 Srba za oružanu pobunu. Iz hrvatskog državnog tužilaštva je često tumačeno da ako je postupak protiv njih obustavljen po zakonu o oprostu, kako oni to nazivaju, i da nije bilo pravosnažne presude, postoji mogućnost da se naknadno procesuiraju za ratni zločin. Znači, između oružane pobune i ratnog zločina u Hrvatskoj nema velike razlike. Od 21.500 osoba, nažalost, mnogo je onih koji mogu da budu procesuirani za ratne zločine – zaključuje Štrbac.


Komentari20
97f21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Neka imena i prezimena ista kod oba naroda? Ahahaha. Pa jel smo mi to braća.
joks
Овај Славко је бисер незнања.Шта каже сецесија од Турске.Турска је окупирала Србију и Србија се ослобађала од Турске.Хрватска је у Аустрији била географски појам, а тек формирањем двојне монархије , Аустроугарске почиње добијати неке видове аутономије.Наравно да разграничимо шта је била Хрватска, тада шта Славонија, шта Далмација.Хрватска у овим границама постоји тек од после другог светског рата.
Decak
Neki zaboravljaju da su komunisticki Ustavi davali republikama pravo na samoopredeljenje do odcepljenja (secesije). To pravo je pomoglo raspad Jugoslavije.
Olja
E, pa sad, neka Drzava Srbija tuzi Hrvatsku za 4.200 Ustasa, koji su ubijali Srbe i odjednom nestali+ za sve zlocine nad Srbima i 250.000 proteranih Srba sa vekovnih ognjista.
Ђорђе Н. Савић
"slavko" Један део онога што се данс зове Хрвтаска био је 167 година у Будимском пашлуку и мора да си ти имао неког азијатског претка чим си овако циничан а Политика гута све па чак и нешто што се не једе!ss

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja