nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20

Abdulah iz Avganistana, prvi migrant preduzetnik u Srbiji

On govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski i engleski a dobro mu ide i srpski
sreda, 20.02.2019. u 15:11
Многим мигрантима потребна је помоћ преводиоца (Фото А. Васиљевић)

U Srbiji je više od 30 migranata u 2018. godini dobilo radnu dozvolu i zaposlilo se uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC), a Abdulah iz Avganstana otvorio agenciju za pružanje prevodilačkih usluga i tako postao prvi migrant preduzetnik u našoj zemlji. Četrdesetogodišnji Abdulah u Srbiji živi skoro tri godine, a azil u našoj zemlji dobio je krajem prošle godine.

Da se okuša kao samostalni preduzetnik odlučio je da bi, kako kaže, pomogao izbeglicama, ali i nevladinim organizacijama i svim drugim institucijama koje se u Srbiji bave migrantima, izbeglicama i azilantima.

„Kada sam pre tri godine došao u Srbiju, bilo je teško naći prevodioca za pašto i urdu jezike, zato sam odlučio da pomognem drugima, ali i da radim nešto da preživim”, ispričao je za Tanjug preduzetnik koji nije želeo da stane pred kameru strahujući za bezbednost svoje porodice u Avganistanu koja bi mogla da bude izložena osveti talibana od kojih je i sam pobegao.

Abdulah kaže da se na putu da postane preduzetnik suočavao sa nizom poteškoća, ali da je uspeo da ih reši uz podršku APC koji mu je, takođe, pomogao da dobije i ličnu kartu, pravo na rad i azil.

„Recimo, u banci nisu želeli da otvore račun jer imam običnu, a ne čipovanu ličnu kartu, pa su tražili pasoš... Naporno smo radili i na kraju smo uspeli”, kaže Abdulah koji govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski, engleski.

„Neke sam naučio u školi, druge dok sam putovao. Kada savladam srpski, biće ih osam. Ja vas sve razumem, ali mi je teško da govorim”, navodi Abdulah. Avganistan je napustio kao veoma mlad, nekoliko puta se vraćao u rodnu zemlju u kojoj mu je život bio ugrožen zbog čega je bio primoran da traži novu domovinu, a pronašao ju je u Srbiji.

Prvi utisak o našoj zemlji i narodu stekao je nakon susreta sa meštaninom jednog sela kroz koje je prolazio sa grupom sunarodnika.

„Ne znam kako se zvalo to mesto i koji je to deo Srbije. Bilo je leto, mi smo bili umorni, iscrpljeni, gladni. Samo smo prošli kraj njegove bašte, a onda smo začuli da nas neko dovikuje. Okrenuli smo se, a čovek je išao ka nama i nosio nam voće iz svoje bašte”, priseća se Abdulah. Taj utisak, sve što je od ranije znao o Jugoslaviji i Srbiji, kao i to kako je bio primljen po dolasku u Beogradu, presudili su, kaže, da ostane u našoj zemljoj.

„Kada sam napuštao Avganistan, samo sam želeo da dođem do mesta na kojem ću biti bezbedan, a ovde sam se tako osećao i zaista sam zavoleo Srbiju i njen narod koji je veoma gostoprimljiv. Ovde sam stekao mnogo prijatelja s kojima se posećujem i izlazim u kafane, sve ih veoma cenim i volim”, priča Abdulah čija supruga i petoro dece žive u Avganistanu, a nada se da će uspeti da ih dovede u Beograd.

„Čujemo se često telefonom, situacija u Avganistanu je sve gora. Ja sam uspeo da pobegnem, ali brinem za svoju porodicu”, kaže Abdulah. Direktor APC Radoš Đurović ističe da je Abdulahov uspeh kruna poduhvata tog centra koji pomaže izbeglicama da pristupe tržištu rada, dobiju radne dozvole, pronađu zaposlenje, ali ih priprema i za samostalni život i izlazak iz kampova.

„Kada se ljudi osamostale i osposobe da sami zarade hleb, postaju bitni i u ovoj sredini, tako joj pomažu i postaju deo nje. To je obrazac kako bi u budućnosti izbeglice trebalo da budu prihvaćene i da se snađu”, kaže Đurović za Tanjug.

Navodi da je postupak da Abdulah otvori prevodilačku agenciju trajao oko dva meseca i ističe da je to prvi primer samozapošljavanja migranta koji bi trebalo da ohrabri i druge izbeglice u Srbiji da pokrenu svoj posao. Đurović napominje da se pravni tim APC nailazio na nizom praznina, nejasnoća, nepreciziranih mesta u zakonima i teškoćama sa birokratijom.

„Postoji velika potreba za radnom snagom u različitim vrstama poslova, tako da su poslodavci počeli sami da nas kontaktiraju. S druge strane, mnogi poslodavci se iznenade kada im se obratimo jer ne veruju da ima kvalifikovanih izbeglica voljnih da rade. Brzo im razbijemo predrasude, a i oni sami preporučuju izbeglice drugim poslodavcima”, priča Đurović.

Da bi migranti u Srbiji dobili radnu dozvolu i zaposlili se, neophodno je da podnesu zahtev za azil, a pravo na rad stiču devet meseci od početka azilnog postupka. Prema evidenciji APC u Srbiji je u 2018.godini podneto 305 zahteva za azil.

 


Komentari22
7d37b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Victoria David
Migracije su normalan sled istorijskih previranja. Narodi se mesaju,jedni nastaju,drugi nestaju,mesaju se jezici,kulture. Ni Srbi ne znaju odakle su ni ko su.
Milanko Gačić
Hteo bih da pitam ove naše "dušebrižnike" jesu li bili zabrinuti za švedski, norveški, švajcarski, finski, australijski, novozelandski narod i Vladu kada su naše izbeglice nagrnule kod njih bežeći od naših i belosvetskuh ludaka koji su se u ono vreme bavili politikom? Ovde će azil dobiti učeni i sposobni ljudi. Naši takvi odavno su otišli odavde.
Miloš
Neka ti ljudi idu što dalje odavde, a te države su imale svako pravo da odbiju naše izbeglice, ali nisu.
Preporučujem 3
Miloš
Dokle ćemo da na našu štetu biti gostoprimljivi? Ovim ljudima samo treba dati puta, tamo gde su se zaputili. Tamo odakle je svo zlo sručeno na njihovu zemlju. Imamo i mi naše izbeglica i naše probleme.
Боба
Хуманост је у реду али Србија нема ни ресурса ни могућности да без тешких последица по сопствено становништво трајно насељава мигранте из исламских земаља. Видели смо шта су мигранти из Албаније направили од Косова, да ли желимо да се то понови и са остатком Србије? Зато овим људима треба давати привремену помоћ и са њиховим владама уговарати процедуре о повратку у разумном времену или им омогућити да траже азил на западу што је већини и намера. Проблем је међутим што их заустављају у Србији и то личи већ на смишљену политику а не случајност.
NN
Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Saudijska Arabija, Oman, Bahrein, Kuvajt...u svakoj od ovih zemalja love ko blata al' nema migranata. Bolecivost ce nam doci glave.
Kosta
@NN Potpuno pogrešno, osim za Oman i Bahrein, za koje ne znam kako je. Navede zemlje su prepune "migranata" tj. Pakistanci, Avganistanci i Indusi rade skoro sve fizicke i slabije plaćene poslove. Tretiraju ih kao pse maltene. Da li je bolećivost ili ljudskost prava reć za naša nastojanja?
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja