ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05
INTERVJU: SERGEJ GURIJEV, GLAVNI EKONOMISTA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ

Veće plate su protivotrov za napuštanje zemlje

Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 20.02.2019. u 23:30
(Фото: : ЕБРД)

Iako je Srbija sprovela fiskalnu konsolidaciju postoje strukturni problemi koji su srednjoročno rizični za budžet. Državna preduzeća imaju višak zaposlenih, nedovoljno investiraju i nedovoljno su uspešna. Slab kvalitet infrastrukture i usluga državne administracije negativno utiče na konkurentnost privatnih firmi. Na primer, prosečna brzina vozova u Srbiji je oko 30 kilometara na sat, što je sporije nego pre sto godina. Pravosudni postupci su vrlo  spori, a ishodi često nejasni. Veštine, kao i motivacija državnih službenika da poprave usluge i poslovanje javnog sektora su slabi, a procesi su često veoma birokratski, komplikovani i netransparentni, čime se podižu troškovi poslovanja za privatne firme. Sve ovo zajedno ometa investicije koje bi poslužile kao katalizator za dalji rast, kaže u intervjuu za „Politiku” glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji je prvi put u Srbiji, a došao je kako bi predstavio novi izveštaj o tranziciji.

Šta ste pomislili kada ste videli ekonomsku ličnu kartu Srbije? Prosečnu platu od 420 evra i prosečnu penziju od 220 evra?

Niske plate i penzije u Srbiji, i ostalim zemljama zapadnog Balkana, pokazuju koliko srpske kompanije, ili vlada, trenutno mogu da priušte da plate, u skladu sa sadašnjim ekonomskim performansom Srbije i njenom fiskalnom situacijom. Produktivnost radnika u Srbiji još uvek je samo 40 odsto od prosečne vrednosti u četiri zemlje centralne Evrope (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) i čak manje od 20 odsto u odnosu na prosek za celu EU. Onda nije ni čudo da su i plate niže. Pored toga, budući da su penzije finansirane kroz poreze na plate, koje plaćaju ti radnici i privrednici, onda ni one ne mogu biti visoke kao u centralnoj ili zapadnoj Evropi. Penzije i plate biće veće kako srpska ekonomija bude poboljšavala svoju konkurentnost, izvoz i investicije, i kako produktivnost srpskih firmi bude rasla. Srbija postaje atraktivna zemlja za investicije, a nove investicije uvećavaju produktivnost zemlje i mogućnost za izvoz.

Poslednjih godina privredni rast je ovde bio niži nego u regionu. Kako ga povećati?

O prodaji Komercijalne banke
Kao glavni ekonomista EBRD-a, ne mogu da komentarišem pojedinačne projekte. Ono što mogu da kažem jeste da u svim zemljama u kojima posluje, EBRD podržava otvoren i transparentan proces privatizacije. Takav proces omogućuje i da se postigne bolja cena.

Zaista rast srpske ekonomije je bio dosta slabiji i mnogo nestabilniji počev od 2010. godine, u odnosu na period pre finansijske krize, i nedovoljan je za neko značajnije približavanje dohotku u EU. Javne politike, potpomognute skorijim uspesima, treba da se skoncentrišu na mere o kojima sam već govorio, a koje će povećati produktivnost i ojačati fiskalnu održivost na srednji i duži rok. Prioritet treba da bude na formiranju boljeg i stabilnijeg poslovnog okruženja, sa efikasnijim i nezavisnim pravosuđem i značajno poboljšanim javnim i privatnim upravljanjem.

Mnogo ljudi je napustilo Srbiju u potrazi za poslom. Kako ih zadržati?

Emigracija je rasprostranjena širom zapadnog Balkana, ali i u ostalim evropskim zemljama u tranziciji. Bolje poslovne mogućnosti i veće plate su značajan protivotrov za sprečavane emigracije. Da bi do toga došlo, Srbija treba da bude atraktivna za investitore sa modernim tehnologijama, koji mogu da kreiraju produktivnije poslove. Ljudima je potrebno bolje obrazovanje i obuka kako bi izašli na kraj sa promenljivim zahtevima modernog rada i kako bi izbegli situaciju da ostanu bez posla zbog automatizacije. Građani takođe moraju da imaju osećaj da imaju uticaj na značajne odluke koje se tiču njihovog životnog standarda, i da su političari kojima su te odluke poverene odgovorni, a one transparentno predstavljene, takođe uz pomoć slobodnih medija i aktivnog civilnog društva. Zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, imaju još dosta toga da urade u ovim oblastima kako bi se suprotstavile odlivu talentovanih ljudi.

Kakva će biti strategija EBRD za Srbiju u narednim godinama?

Nova petogodišnja strategija EBRD za Srbiju usvojena je u februaru prošle godine i već je u fazi implementacije. Tražimo i investiramo u projekte koji pre svega povećavaju konkurentnost privatnih kompanija kroz uvođenje novih tehnologija, i koji doprinose razvoju inovacija i stvaranju poslova i mogućnosti za obuku mladih ljudi. Veliki deo finansiranja malih i srednjih preduzeća nastaviće se kroz lokalne komercijalne banke, gde su na raspolaganju i savetodavni programi za pospešivanje poslovanja i konkurentnosti. Međutim, glavni uslov za povećanje konkurentnosti privrede je da se ubrza proces reformi za poboljšanje poslovnog okruženja. Mi podržavamo i savetujemo nadležne o reformama u raznim oblastima, od inspekcija do alternativnog rešavanja sporova u privredi, do osnaživanja propisa o konkurenciji. Nadamo se da će biti i znatno više investicija u projekte zelene ekonomije, poput infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine ili energetske efikasnosti u stambenim objektima. Radićemo i na poboljšanju korporativnog upravljanja u nekim od državnih preduzeća, kao i na finansiranju ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti transporta, energetike i poljoprivrede.

Da li je moguća nova svetska kriza?

Po definiciji nemoguće je predvideti krizu sa sigurnošću. Ako bismo znali da će kriza da nastupi sutra, odmah bismo počeli da prodajemo deonice i kriza bi počela već danas. U suštini, uprkos mnogim preprekama (poput trgovinskih ratova, razduživanje u Kini, jako visoke cene deonica u SAD, itd.) predviđanja EBRD zasnovana su na rastu globalne ekonomije od 3,5 odsto, što je solidan rast. To jeste sporiji rast nego sredinom 2000. ali rast u tom periodu je bio zasnovan na kreditima i sa neodrživim stopama rasta.

Vi ste Rus, Osetinac. Kako se Rusija bori sa sankcijama? Kakve su posledice?

Rast ruske ekonomije je usporio još pre 2014. godine. Nedovoljne reforme, dominacija države, i nedovoljno uključivanje u globalnu ekonomiju smanjili su apetit investitora. Trenutno, uprkos realno visokoj ceni nafte, Rusija nastavlja da stagnira. BDP Rusije raste po stopi od 1,5 do dva odsto što je najniži rast u 38 ekonomija u kojima EBRD posluje. Vlada Rusije je sada započela alternativnu strategiju za rast. Umesto konkurentnih reformi i ponovnog povezivanja sa Zapadom, sada će se oslanjati na javne investicije (takozvane „nacionalne projekte”) kako bi ponovo podstakli ekonomski rast. Uzevši u obzir visok stepen korupcije u Rusiji, tržišta nisu ubeđena da će ova strategija rezultirati ubrzanjem rasta ruske produktivnosti.


Komentari13
b8693
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Ivanovic
Plate prvo, zatim adekvatni uslovi rada. Da bahati poslodavci shvate da radnik nije rob i nuzno zlo, vec neko ko je pokretac i ko firmu gura napred. Naporedo sa tim procesom da ide smanjenje poreza na plate, vladavina prava, smanjenje korupcije i sve ostalo sto ovu zemlju cini "privlacnom"da se iz nje bezi glavom bez obzira.
Doc
Srbija sa svojim silno izvikanim strucnjacima nije uspela da stvori neki brend koji bi bio uspesan bar u regionu ako ne sirom Evrope i u svetu a bez toga nema napretka u privredi jedne zemlje zato cemo jos dugo ostati na periferiji gde ce nam svetski brendovi uvaljivati najjednostavnije i najneplacenposlove uglavnom za nekvalifikovanu radnu snagu.
Svetozar B.
Pa dobro, čovek je na papir stavio spisak želja. A gde je volja da se nešto menja i unapredi, gde je akcija. Da bi se nešto uradilo treba ga započeti, a tog početka nigde nema. Naprimer, hteli su da uvedu platne razrede u državnoj upravi, ali nema se volje da se započne, i tako iz godine u godinu, prođoše decenije a život otiče. I dok tako život u Srbiji otaljava, mladi, sposobni i odlučni odoše po belom svetu da započnu novi život, dostojan čoveka.
Проф
Па зар нама никад није ишло боље?
iz glave
није проблем ниских плата, него евидентан пад стандарда, који привремено није већи због одласка великог броја радника у ЕУ, што значи да ће ускоро да се стрмоглави, а то је баш зато што је наша "елита" беспоговорно слушала вас (ЕБРД, ММФ итд) и што ваш план успева - да се цела Србија купи за једну шљиву, па чак и тај динар да вам ми дамо.
mr
Па не зна се шта је већи проблем, да ли мала плата или високе цене, а обе ствари леже на простој чињеници максимизације профита. Тако да овај прича шупље приче, јер врло зна да је у питању чиста експлоатација и деструкција, и мала плата је будалаштина са обзиром на узроке.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja