subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:22
INTERVJU: MATEO GARONE, italijanski reditelj

Jaz između onoga što jesmo i što mislimo da jesmo

Od samog početka sam imao ideju da film „Dogman” treba da bude i omaž nemom filmu, velikim Kitonu i Čaplinu, naročito u svom prvom delu
Autor: Dubravka Lakićčetvrtak, 21.02.2019. u 20:00
(Фото Д. Лакић)

Najnoviji film italijanskog scenariste i reditelja Matea Garonea, do sada već višestruko nagrađivani „Dogman” koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem Kanu, uskoro će se naći i pred publikom 47. Festa.

Garonea naša publika pamti i voli još od njegovih najranijih filmova („Primo amore“, „Estate Romana“, „Ospiti“, „Terra di mezzo”), takođe prikazivanih na Festu, a naročito posle „Gomore“ (prema bestseleru Roberta Savijana), u kojem nije činio podelu na dobre i loše momke i nije „glancao“ ili romansirao gangsterske biografije.

Sa filmom „Dogman“, tom prilično mračnom ali neodoljivom pričom o neuobičajenom prijateljstvu, kriminalnoj spirali, o izdaji i napuštanju, ali i o neprihvatanju od strane sredine, Mateo Garone je pre neki dan oborio i rekord u broju od čak 15 osvojenih nominacija za nagrade „David di Donatelo“, za takozvane „italijanske oskare“...

Rekli ste mi da je ideja za film „Dogman” stara nekih desetak godina?

Da. Kao što je slučaj za sve moje dosadašnje filmove tako i za „Dogmana” sve je na početku u formi neke vizuelne ideje, slika, preokreta u perspektivi kao što su, na primer, ti psi zaključani u kavezu koji kao svedoci prisustvuju eksploziji ljudske bastijalnosti. Te slike i ideje kuvale su se u mojoj glavi nekih desetak godina, postojale su tu uvek negde oko mene dok sam snimao druge filmove.

Da li su neke od originalnih ideja iz tog vremena preživele do sada?

Jesu, ali ne znam da li je sada „Dogman” bolji film od onog kako sam ga svojevremeno zamišljao. Neka zajednička osnova svih tih ondašnjih ideja je ipak preživela, a to je da „Dogman” ne bude samo film o osveti, iako ona igra važnu ulogu. Zapravo, ako je uopšte reč o osveti, jer ja to više volim da nazovem nekom vrstom oslobođenja. Takođe, preživela je ideja i da ovaj film ne bude samo varijacija na večnu temu borbe između slabih i jakih.

Iz filma „Dogman” Matea Garonea (Foto 47. Fest)

I nije puka varijacija, ponudili ste nam i suočavanje sa posledicama izbora načina za preživljavanje?

Tu negde i jeste suština. Iako moj film ima ekstremnu priču on nas sve stavlja pred nešto što nas sve brine. Stavlja nas upravo pred posledice izbora koje svakodnevno činimo da bismo preživeli. Film prati kako mi svakodnevno na mnoge stvari kažemo „da” i kako to činimo sve dok više i nemamo snage da kažemo „ne”.

Suočavate nas i sa postojanjem jaza u svakom čoveku?

Da, sa jazom između onog što jesmo i onog što mislimo da jesmo. Iz takvog jaza uvek mogu da nastanu problemi. Po svom dubokom ispitivanju nas samih, ispitivanju čoveka koji je izgubio svoju nevinost, mislim da je ovaj film univerzalan, ne sa stanovišta moralnih već etičkih principa.

„Dogman“ je inspirisan i nekim stvarnim događajima?

Jeste, ali je to slobodna inspiracija, učinio sam i naglasio veliku distancu od tih skandaloznih vesti punih detalja proživljene torture koji su taj okrutan događaj iz 1980. dugo pratile. Sve je u filmu preobraženo, počev od samog mesta događaja i samih likova i njihovih psihologija.

Tokom svetske premijere u Kanu za Marčela Fontea, koji igra Marčela u filmu, mislilo se da je naturščik?

Ne, on je vrsni pozorišni glumac, nije mnogo igrao na filmu. Njegova mekoća, njegovo antičko lice koje izgleda kao da je došlo iz one odavno nestale Italije, izuzetno su doprineli da odlučno pronađem način kako želim da priđem jednoj mračnoj temi koja me je godinama i privlačila i odbijala. Pomoglo je da se učvrstim i u odluci kakav karakter treba da ima taj moj glavni lik. Lik čoveka koji, u pokušaju da se iskupi za ceo život proveden u poniženju, stvara iluziju da je oslobodio ne samo sebe, već i svoje susedstvo, možda čak i ceo svet. Ali, svet ostaje nepromenjen i ostaje ravnodušan. To je sve omogućio glumac Marčelo Fonte kojeg sam na audiciji odmah zapazio kao neku vrstu novog Bastera Kitona.

Ima scena u filmu koje su neka vrsta omaža Basteru Kitonu?

Od samog početka sam imao ideju da film treba da bude i omaž nemom filmu, velikim Kitonu i Čaplinu, naročito u svom prvom delu. U scenama kada se Marčelo igra sa psima o kojima brine, kada je nežan sa svojom ćerkom i pokušava da bude voljen od strane zajednice. To mi je bilo veoma važno, jer upravo sve te scene unose svetlost u ovaj moj, u osnovi, mračan film.


Komentari0
67734
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja