nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:41
INTERVJU dr ALEKSANDAR URKOM., rukovodilac smera srbistike na državnom Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti

Beograd možda i ne zna da postojimo

Beograd se vodi prilično čudnom strategijom što se tiče podrške srpskim smerovima na univerzitetima u svetu, pa čak i projekata koji su od istaknute akademske vrednosti po samu Srbiju
Autor: Aleksandra Isakovčetvrtak, 21.02.2019. u 20:00
(Фото приватна архива)

Od našeg specijalnog izveštača

Budimpešta – Na državnom Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti do 15. februara trajao je upis studenata. Među brojnim fakultetima i katedrama koje očekuju buduće brucoše nalazi se i smer za srpski jezik pri Katedri za slovensku filologiju.

Ovo je na stranim univerzitetima na kojima se izučava srpski jezik jedan od najstarijih smerova formiran pre 150 godina, a njime danas rukovodi dr Aleksander Urkom. Na Univerzitetu „Etveš Lorand” učenje srpskog jezika i književnosti odvija se kako na osnovnim akademskim studijama tako i na master i doktorskim studijama. Po tome je Budimpešta specifična, jer niti u Mađarskoj, pa ni u nekim drugim državama regiona nije moguće dobiti doktorsku diplomu iz oblasti srpske filologije, objašnjava dr Urkom u intervjuu za „Politiku” koji je urađen posredstvom elektronske pošte.

Upravo je završen upisni rok na smeru za srpski jezik. Da li je to uobičajeni postupak za sve fakultete ili je ovo odstupanje?

U Mađarskoj postoji centralizovan postupak prijavljivanja na visokoškolske studije. Svi maturanti koji nameravaju da se upišu na fakultet to čine elektronskim putem. Popunjavaju određeni obrazac, unose skenirani dokumenti i prijavljuje se na fakultetske smerove. Pošto su maturski ispiti u Mađarskoj u maju, diploma sa maturskog ispita se prilaže kasnije. Da bi neko mogao da se upiše na mađarske fakultete dobro bi bilo da raspolaže mađarskim državljanstvom, jer je u tom slučaju studiranje besplatno. Na mađarske fakultete, pa i na naš smer, mogu se upisati i strani studenti, međutim, cena studija je paprena.

Koliko studenata se upisuje na smer za srpski jezik i književnost i iz kakvog miljea dolaze?

Na naš smer se prijavljuje zadovoljavajući broj studenata. Međutim, na prvu godinu studija možemo upisati samo njih osam na budžet, dok broj samofinansirajućih studenata nije ograničen. Što se tiče sastava naših studenata, tu je slika vrlo šarolika. Uz pripadnike srpske manjinske zajednice u Mađarskoj, tu su i vojvođanski Mađari, dolaze nam i učenici iz čisto mađarske populacije koji imaju želju da se upoznaju sa novom kulturom, jezikom, tradicijom. Ima i Srba iz Srbije. Slobodno možemo da kažemo da nam studenti dolaze sa svih strana.

Kako se usklađuje nastava s obzirom na različito predznanje jezika?

Pošto nam studenti dolaze i iz Srbije, a ima i onih koji nikada nisu čuli ni reč srpskog, znanje srpskog jezika je različito i to rešavamo svrstavanjem studenata u grupe prema njihovoj jezičkoj kompetenciji. Cilj nam je da do kraja treće godine studija, to jest do kraja osnovnih akademskih studija svi studenti raspolažu srednjim (možda razumljivije: naprednim) stepenom znanja srpskog jezika. Na osnovnim studijama je zato još dozvoljeno da se na časovima i predavanjima, pa i na ispitima čuje mađarski jezik, dok se na master studijama koristimo isključivo srpskim jezikom, i profesori i studenti.

Na smeru su uz vas koji predajete lingvistiku i kulturu, navedena imena samo još dva predavača. Kako se odvija nastava?

Smer za srpski jezik i književnost je jedna organizaciona jedinica unutar veće Katedre za slovensku filologiju, to jest ogromnog Instituta za slovensku i baltičku filologiju. Na našem smeru zaista nastavu drže ukupno tri predavača, dva profesora (dr Aleksander Urkom i dr Dragan Jakovljević prim. nov.) i jedan lektor (Andrea Šuput). Dva profesora su odgovorna za oblasti lingvistike i književnosti, dok je lektor odgovoran za držanje časova jezika. Nažalost, fakultet nema sredstava za veći broj predavača pa se kompletan zadatak stavlja na ova tri predavača. Međutim, kao što je to slučaj sa svim studijskim smerovima u svetu, u nastavnom programu naše srbistike postoje i takozvani opšti predmeti (kao što su filozofija, sociologija, razni uvodi u istoriju jezika i književnosti, itd.) i oni su često na mađarskom jeziku, jer ih drže profesori sa drugih katedra, a koji nisu nužno Srbi, niti poznavaoci srpskog jezika.

Da li imate saradnju sa sličnim institucijama u Srbiji i da li uživate neki vid podrške iz Srbije?

Odličnu saradnju imamo sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, a među katedrama posebno dobru saradnju imamo sa Odsekom za hungarologiju, jer je to odsek koji se bavi sličnim poslom kao mi ovde u Mađarskoj, međutim, sa obrnutog aspekta. Saradnju smo otpočeli i sa kragujevačkim Filozofskim fakultetom, ali – ako je uopšte slobodno da se požalimo – imamo vrlo skromnu saradnju sa Filozofskim i Filološkim fakultetom u Beogradu. Čak bih se usudio da pretpostavim da kolege iz Beograda i ne znaju da postojimo. Možda će ovaj članak uspeti da nešto promeni na tom polju.

Država Srbija se vodi prilično čudnom strategijom što se tiče podrške srpskim smerovima na univerzitetima u svetu, pa čak i projekata koji su od istaknute akademske vrednosti po samu Srbiju. Navešću ovde slučaj našeg rečničkog projekta koji je u toku od 2017. godine i za čije finansiranje je i Srbija kao država trebalo da izdvoji sredstva. Naime, 2016. godine Mađarska i Srbija potpisale su sporazum o sastavljanju velikog mađarsko-srpskog i velikog srpsko-mađarskog rečnika. Jedan smer je trebalo da se sastavlja u Budimpešti (to je trenutno u toku), a drugi u Novom Sadu. U oba slučaja reč je bila o filozofskim fakultetima. Mađarska strana je već sledeće godine izdvojila novac koji je bio potreban za pokretanje projekta, a Srbija se od tog trenutka ne oglašava. Prema nekim poslednjim saznanjima, u Srbiji se očekuje da mađarska strana plati i njihov deo aranžmana, što celu situaciju čini apsurdnom.

Kakva karijera čeka diplomce smera za srpski jezik u Mađarskoj?

Jedan od važnih zadataka nam je i praćenje kasnije karijere naših bivših studenata. Slobodno možemo da kažemo da smo vrlo zadovoljni njihovim kasnijim rezultatima. Izvestan broj studenata (istina manji) odlučuje se za istraživački i rad u prosveti, veći deo odlazi u najrazličitije oblasti privrede (gde je srpski jezik vrlo popularan i koristan), dok određeni deo studenata svoj poziv pronalazi u diplomatiji, medijima, prevođenju i nekim drugim sektorima.

Nisu nam potrebne „knjige”, već su nam potrebne „ta i ta knjiga”.

Da li imate dovoljno učila i knjiga u vašoj biblioteci? Da li tu imate pomoć iz Srbije?

Imamo solidno opremljenu biblioteku, solidno opremljenu učionicu, međutim, neke veće pomoći i podrške (kako finansijske ili u nekim nematerijalnim sredstvima) ne dobijamo niti iz Srbije, niti od srpske zajednice u Mađarskoj. Što se tiče knjiga, često nas prozivaju iz Narodne biblioteke Srbije kako smo vrlo nezainteresovani za saradnju sa njima i da im ne šaljemo spisak knjiga koje bi nam oni vrlo rado poslali, međutim, vrlo je teško objasniti strukturama u Beogradu da nam nisu potrebne „knjige”, već su nam potrebne „ta i ta knjiga”. Narodna biblioteka često pošalje listu „viška” koji im ostaje negde u hodnicima i sa tih lista katedre u svetu treba da izaberu šta da im se pošalje. Pošto raspolažemo oskudnim prostorom u našoj biblioteci, neretko smo primorani da odustanemo od ustaljene prakse da budemo deponija nepotrebnih knjiga iz Srbije. Zato knjige nabavljamo u ličnom aranžmanu, kupujemo ih na sajmu knjiga ili ih dobijamo od privatnih donatora.Paralelne katedre u Beču i Pešti

„Samostalne katedre za srpski jezik su naravno moguće tek od raspada Jugoslavije, znači od 1992. godine. Međutim, katedre su postojale i u doba srpskohrvatskog jezika pa i ranije”, kaže dr Aleksander Urkom. „Pouzdano znamo da se slovenski jezici kod nas podučavaju još od 1849. godine, kada je na osnovu odluke Leopolda Lea Tuna, austrijskog ministra prosvete na Peštanskom univerzitetu otpočela nastava ’slovenskog jezika i književnosti’. Iste godine je osnovana Katedra za slovensku filologiju i u Beču i Budimpešti, tako da tu nema prvenstva, i Beč i Budimpešta su pobednici. Međutim, srpski jezik je postao tema istraživanja i predmet nastave nešto kasnije, jer je bilo dosta slovenskih jezika, a srpski i nije baš bio najinteresantniji u to početno doba. Od 1865. godine profesori se bave i pitanjima srpskog jezika, književnosti i kulture uopšte. Prvi među njima je bio Jožef Ferenc, koji se bavio i pitanjima srpske teoretske i praktične gramatike, uporedne gramatike. Inače, vrlo je zanimljivo da je to upravo i doba naših slavnih ’tekelijanaca’ od kojih su neki i slušali predavanja Jožefa Ferenca.


Komentari12
3f6d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Јакшић
G.Istvan.Још једном прелистајте Толнаи вилаг лексикон.Кад сте 869.стигли у Панонију затекли сте Северинске Србе који су се простирали од острва Ригена на Балтику па све до Балкана.Мешајући се са Србима ви сте изгубили одлике жуте расе.Све ово ми је испричао Марок Ерне пореклом из Ердотелека.
Goran Stojilkovic
Isto je i sa ljudima u rasejanju...
Ограниченост
Београд не зна за ништа друго ван Београда. То је један од битних разлога наше пропасти.
FORum LIvii
имамо врло скромну сарадњу са Филозофским и Филолошким факултетом у Београду. Kolega iz Madjarske treba da ima razumevanja jer su njegove kolege iz Beograda trenutno vise angazovane u pisanju peticija i ulicnim setnjama !!!
Тешко
Ништа ново од српског министарства просвете. Срамота!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja