sreda, 22.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Donosi li novi ambasador SAD novu politiku prema Dodiku

Predsedavajući Predsedništva BiH, koji je na američkoj crnoj listi, juče je posle nekoliko godina imao prvi susret sa predstavnikom Vašingtona u Sarajevu
Autor: Mladen Kremenovićčetvrtak, 21.02.2019. u 19:00
Ерик Нелсон и Милорад Додик (Фото: Председништво БиХ)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li razgovor iza zatvorenih vrata predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika i novog američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona – nakon prethodnog prihvatanja akreditiva – najavljuje nove vetrove i drugačiji pristup američkih diplomata u Sarajevu, čiji su prethodnici lidera najveće srpske partije stavili na crnu listu Amerike i izbegavali susrete s njim?

Da li je reč o novom pristupu SAD na krilima Trampove politike „nemešanja” koju priželjkuju u RS, ili je možda i sam Dodik dao nagoveštaje pomirljivijih stavova, ili je pak na obe strane prevladao pragmatizam, pa je prepoznato da je lider stranke koja drži poluge vlasti na svim nivoima, a pritom je i predsedavajući Predsedništva BiH, postao – nezaobilazan?

Dodik i Nelson su izneli i oprečne stavove. I dok je Dodik diplomati iz SAD preneo da u BiH nema saglasnosti za nastavak puta u NATO, američki ambasador radovao se što će „pomagati zemlji da napreduje ka partnerstvu u NATO i EU, što su njeni zacrtani ciljevi”. Dodik je rekao kako će biti vremena da se pojasne pitanja, kao što je opredeljenje za saradnju sa NATO – ali bez članstva. Američkom diplomati rekao je da je visoki predstavnik „predugo u zadržan u BiH” i da što pre treba da bude korigovana njegova uloga. Na posletku Dodik je poručio: „Želim sve najbolje vama, vašim saradnicima i vašem predsedniku.”

Hoće li se na tome završiti odnos Dodika i diplomatskog predstavnika najmoćnije zemlje sveta? Aleksandar Vranješ sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Banjaluci za „Politiku” kaže da je to teško proceniti na osnovu jednog protokolarnog sastanka. Smatra da će upravo odnos prema NATO biti jedna od važnijih aktivnosti novoimenovanog ambasadora, pa mu se sigurno nisu dopali prvi stavovi koje je čuo po dolasku u BiH.

„No, pozitivna vest je da je ovo prvi susret Dodika sa jednim američkim ambasadorom nakon dužeg perioda. Važno je za Republiku Srpsku da se ovaj kanal komunikacije obnovi. To nikako ne znači da će buduće političke poruke srpskih zvaničnika, posebno po pitanju NATO, biti prihvatljive američkoj strani. Zato je veoma važno što je Dodik jasno stavio do znanja da iz perspektive srpskih političkih predstavnika, EU integracije nisu niti mogu biti uslovljene NATO integracijama, što su naposletku potvrdili i zvaničnici EU u Briselu”, kaže Vranješ.

Dodaje da je ovo bila dobra prilika da novi ambasador razmisli o redefinisanju odnosa ambasade prema unutrašnjim pitanjima BiH i da uvaži činjenicu da nisu svi konstitutivni narodi jedinstveni u pogledu mnogih pitanja, te napominje: „Ako iz ambasade nastave praksu ucena i pritisaka, što direktno ili indirektno preko bošnjačkih partija i NVO sektora koji finansiraju, rizikujemo da se politička kriza u BiH produži.”

Bivša ambasadorka Amerike ispraćena je iz BiH bez protokolarnog susreta s Dodikom. Duže vreme nije bilo razgovora, a neretko su mediji izveštavali o polemikama i razmeni optužbi. Šumovi na vezi između Dodika i Vašingtona podudarili su se sa raspisivanjem referenduma o Danu RS sredinom 2016. Tri dana pred inauguraciju Donalda Trampa, početkom 2017. objavljeno je da je Dodik na crnoj listi.

Na inauguraciju Trama nije mogao da ode, a krivca za to Dodik je pronalazio u „staroj administraciji”, koja mu nije izdala vizu, optužujući bivšu ambasadorku Morin Kormak da je „izrazito probošnjački nastrojena” i da „falsifikuje situaciju u BiH”.

O obrtima u Dodikovom odnosu s Amerikancima najviše se pričalo upravo u vreme Trampove pobede, kada su neki poverovali da bi odnosi mogli biti izglađeni, ali je bilo i skeptičnih. Dodiku je od američkih diplomata zamereno „nepoštovanje Dejtonskog sporazuma” i protivljenje odlukama Ustavnog suda BiH, na šta je on odgovarao da nije spreman trgovati interesima RS.

„Poštujem Ameriku, veliku zemlju, koju sam uvek poštovao, čak i kada su imali negativan odnos prema nama, ali pojedinci mogu biti loši. Nikada nisam prestao poštovati SAD i verovao sam da će se uvek naći nit poštenja prema svima, posebno prema onima prema kojima su grešili i takvu veru imam i prema novoj administraciji”, govorio je Dodik u vreme kada su mu uvedene sankcije.


Komentari2
eeae3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
I nasi zurnalisti imaju muke sa zapadnim institucijama i njihovim medjusobnim odnosima. Ambasadori spadaju u ''izvrsnu vlast'' pa izvrsavaju zadatke postavljene od strane ministra spoljnih poslova. Kurtoazija odnosno nacin izrazavanja diplomata je posebna ''disciplina''. Americki ambasador u Srbiji to jasno demonsrira ali on ne odredjuje americke ''poruzbine'' Srbiji. U staroj terminologiji to se zvalo razlika izmedju ''sadrzine i oblika''.
Slavko Latinčić
To je bio sastanak predsjedavajućeg člana Predsjedništva BiH i novoimenovanog ambasadora SAD-a u BiH,institucije sa institucijom ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja