četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.02.2019. u 20:10
NUMIZMATIKA

Istorija novčanica Narodne banke

Iste godine kada je osnovana banka, 2. jula 1884, emitovana je i novčanica od 100 dinara
Банкнота од сто динара у злату Привилеговане народне банке Краљевине Србије (Фотодокументација „Политике”)

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 2. jula 1884, čime su stvoreni uslovi za izdavanje novčanica. Sve do tada, u Srbiji se unutrašnji promet obavljao isključivo kovanim novcem, a novčanice su videli samo oni koji su odlazili u inostranstvo.

Upotreba pretežno kovanog novca kod najšireg sloja stanovništva u Srbiji prouzrokovala je da pojava prve srpske novčanice, koja je izdata u periodu kada je i u Evropi papirni novac tek uvođen u praksu (sa suštinskim karakteristikama koje papirni novac ima i danas), bude praćena izraženim nepoverenjem kod stanovništva koje je ovu novčanicu još na šalterima banke menjalo za zlato. Tek je sa izdavanjem novčanice od 10 dinara 1885, plative u srebru, građanstvo steklo poverenje u papirni novac, čije korišćenje od tada, postepenim uvođenjem u opticaj novih novčanica različitih nominalnih vrednosti, postaje praksa.

Izvršni odbor banke odlučio je da iz inostranstva dovede stručnjaka koji bi pomogao oko organizovanja bankarske službe, s obzirom na to da u Srbiji u to vreme nije bilo dovoljno stručnjaka iz te oblasti. Tim povodom upućena je molba Belgijskoj narodnoj banci, koja je važila za jednu od najbolje organizovanih emisionih banaka. Belgijska banka poslala je svog šefa knjigovodstva Šarla Bošmana.

Kako je početak rada Narodne banke zavisio od objavljivanja prvih novčanica, Bošman se zauzeo kod Belgijske banke da ustupi Srbiji svoju rezervnu banknotu od 100 franaka. Tadašnji ministar narodne privrede zatražio je od Stevana Kaćanskog, predsednika umetničkog društva u Beogradu, da umetnici pošalju predloge za srpske simbole koji bi se pojavili umesto belgijskih na novčanici od 100 dinara. Upravni odbor Narodne banke dobio je šest nacrta od istog društva na uviđaj i dalju upotrebu, ali nije poznato ko su bili autori predloga i čiji je predlog na kraju usvojen.

Iste godine kada je osnovana banka (2. jula 1884), emitovana je i novčanica od 100 dinara. Bila je to prva dinarska papirna novčanica naplativa u zlatu, a izrađena je u Briselu u Belgiji.

Vrednost novčanica od 100 dinara bila je identična vrednosti novčanice od 100 francuskih, 100 švajcarskih i 100 belgijskih franaka i za toliko se menjala tada u tim evropskim državama. Njena vrednost nije mnogo opala ni za vreme Prvog svetskog rata, kada se na tržištu novca menjala za 88 franaka.

Mada je izdata samo kao privremena novčanica, konačno je zastarela 5. februara 1921, a u praksi se zadržala u opticaju do Prvog svetskog rata. Ukupno je pušteno u opticaj 50.000 komada. Nije zabeležen nijedan njen falsifikat.

Godine 1914. izdate su novčanice od 50 dinara plative u srebru, štampane u Parizu, i zajedno sa doštampanim tiražima već postojećih novčanica u opticaju, ratnim brodom preko Soluna dospele su u Srbiju.

Da bi se uspostavila jedinstvena moneta na prostoru Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca država 1919. uvodi u opticaj novčanice u apoenima od pola dinara i dinara, koje će zatim biti štampane i sa označenom vrednošću u krunama kako bi bile lakše prihvaćene kod stanovništva.

Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije 1920. prerasta u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a prve novčanice koje iste godine izdaje jesu novčanice od 10, 100 i 1000 dinara. Izrada novčanice od 10 dinara poverena je američkoj kompaniji iz Njujorka, dok su novčanice od 100 i 1.000 dinara, koje su osmislili francuski umetnici, nastale u štampariji Francuske banke u Parizu.

Novčanica od 10 dinara koja nosi datum 1. decembar 1929. bila je prva novčanica štampana u Zavodu za izradu novčanica Kraljevine Jugoslavije, koji je 1930. započeo proizvodnju papirnog novca.

R. M.

Komentari0
6d0b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja