Prekomerno zagađen Beograd u poslednja tri dana beleži visoke koncentracije štetnih materija u vazduhu. Juče je, prema podacima svetske agencije „Air Visual”, naš grad bio na petoj poziciji sa indeksom zagađenja 166, što je malo bolje nego pre dva dana kada je sa indeksom 188 bio drugi najzagađeniji grad u svetu. Ove zime glavni grad je danima nezdravo mesto za život, a među najopasnijim sastojcima aerozagađenja izmerene su velike količine suspendovanih čestica koje dostižu mnogo više od 50 prihvatljivih mikrograma po kubnom metru: čađi, dima, uz teške metale – olovo, arsen i kadmijum. Uzroci aerozagađenja su grejna sezona sa dosta ložišta na ugalj i drva, previše izduvnih gasova automobila i vremenski uslovi bez vetra, kažu u Agenciji za zaštitu životne sedine. Beograđanima, dakle, nema spasa dok ne stignu topli dani, košava i – elektroautomobili!
I dok odgovorni za zaštitu životne sredine smišljaju mere za poboljšanje situacije, mi smo od stručnjaka potražili informacije o stepenu ugroženosti zdravlja stanovnika velegrada, kao i odgovor na pitanje šta to zapravo udišemo.
– U javnosti se najviše pominju suspendovane čestice aerosola koje nisu dobrodošle plućima, ali daleko su opasniji gasovi sumpor-dioksid i ozon – ističe prof. dr Branimir Nestorović, pedijatar-pulmolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Gasovi u organizam ne ulaze samo udisanjem, već i kroz kožu pa tako dospevaju i u crevni sistem. Doktor Nestorović je naveo primer istraživanja aerozagađenja u Nemačkoj. Ispostavilo se da ljudi češće obolevaju od plućnih bolesti u razvijenijoj zapadnoj Nemačkoj nego u mnogo zagađenijoj istočnoj Nemačkoj koja ima prljave tehnologije i termoelektrane. Ključno je upravo to što u zapadnoj Nemačkoj zbog razvijenijeg saobraćaja ima daleko više sumpor-dioksida i ozona, koji su opasniji za čovekovo zdravlje od suspendovanih čestica kojih je mnogo u istočnoj Nemačkoj. Pulmolog smatra da ne možemo da se spasemo tipa aerozagađenja u Beogradu, ali savetuje da nošenjem šala preko usta i nosa sprečimo udisanje i do 70 odsto otrovnih čestica i gasova.
– U doba grejne sezone povećan je broj respiratornih tegoba i verovatno tome doprinosi aerozagađenje. Zagušljivci kao ugljen-monoksid, cijanovodonik, sumpor-dioksid, iritansi, alergeni, svi oni, svaki u svoje doba, štetno utiču na organizam i nije isto da li je čovek kratko ili dugo izložen tim supstancama. Najsitnije čestice su najopasnije jer mogu da prodru najdublje u disajne organe, pa i da pokrenu napad bronhijalne astme – kaže prim. dr Ljiljana Mitrović, pneumoftiziolog (specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu). Najosetljivija populacija su deca do deset godina, plućni i kardiovaskularni bolesnici. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se smrt oko dva miliona ljudi povezuje sa aerozagađenjem.
Doktor Ivan Gržetić, profesor i dekan Hemijskog fakulteta, kaže da je aktuelno zagađenje vazduha veoma štetno, ali da je situacija bila još gora do 2010. kada je ukinuta proizvodnja olovnog benzina. Danas u Evropi za automobile važi standard evro 6, a kod nas evro 3 i 4. Kasnimo za Evropom. Dodatni problem je što se dopušta uvoz dizel automobila standarda evro 3 i evro 4 proteranih iz Nemačke pa našim ulicama „jezde” vozila prosečno stara 15 godina koja i te kako zagađuju atmosferu. U hemijskom sastavu suspendovanih čestica čađi ima najviše, 50 odsto, ostalo su aerosoli, sulfati iz sumpora i goriva, nitrati iz izduvnih gasova automobila. Značajan izvor suspendovanih čestica su i individualna ložišta jer sagorevaju ugalj i drva koji proizvode mnogo suspendovanih čestica. Sve zajedno čini smog obogaćen izduvnim gasovima, suspendovanim česticama, ozonom i aerosolima.
Koncentracija čestica u vazduhu, iako se ne vide, dostižu vrednost od 10 do 100 milijardi po kubnom metru. Velika studija s početka 2000. godine pokazala je da su suspendovane čestice najopasnije jer uzrokuju astmu, kardiovaskularne bolesti i znatno povećavaju broj ukupno obolelih.
Kako da očistimo vazduh?
– Najpre bi valjalo da uvedemo automobile evro 6 standarda. U gradu će nastavak gasifikacije ugasiti individualna ložišta. Za to je neophodno mnogo novca, reći će nadležni. Jeste, ali mnogo novca može da se uštedi smanjenjem troškova zdravstvenog osiguranja kada se radi o tegobama izazvanim zatrovanim vazduhom: bolestima pluća i kardiovaskularnim oboljenjima. Tu je ogromna ušteda novca. Napredni svet baš zbog uštede kapitala sprečava aerozagađenje – ocenio je dr Gržetić.
