petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11
Ličnosti Marko Savić

Spremno u drugu sezonu

Nijedna od poznatih priča naših košarkaša nije uzeta za osnovu scenarija i to se vidi. Ali jeste sve ono što se dogodilo svima nama, pa i ljudima koji su igrali tu košarku u istim ekipama, istoj reprezentaciji. Naši likovi jesu simbolički nosioci jedne velike priče koja se svima nama dogodila. Ispričana na realan i ljudski način. Bez patetike i pretenzije da se tragedija istakne u prvi plan i bez vrednosnog suda, kaže Marko Savić, kreator serije „Žigosani u reketu”
Autor: Snežana Čikarićsubota, 23.02.2019. u 13:39
Марко Савић (Фото: Анђелко Васиљевић

Profesionalno polje kojim korača Marko Savić prilično je široko. Ovaj diplomirani pravnik i reditelj u životu se bavio sasvim različitim stvarima. Imao je produkcijsku kuću, radio u marketingu, sa grupom prijatelja osnovao internet magazin, uplovio u svet pisanja, kroz nekoliko vrlo posećenih projekata prikazao i svoju strast ka spajanju novih tehnologija i kulture. Jedino se nikada nije bavio pravom. Domaći gledaoci ga znaju sa odjavne špice serije „Žigosani u reketu”, gde je potpisan kao kreator serije.

Šta zapravo to znači i kako se rodila ideja za „Žigosane”?

Dragan Bjelogrlić je došao na ideju o toj temi, on je osmislio zaplet. A onda je mene zvao da budem šou raner ili, prevedeno kod nas, kreator serije.

Vi njegovu ideju treba da pretočite u reči, dijaloge...?

Kreator serije je osoba koja razvija ideju od belog papira do kraja. Znači, dobije određenu ideju, predstavi je producentima koji odobre neki budžet za taj projekat i onda on okupi tim ljudi i nadgleda sve kreativne procese od belog papira do postprodukcije, čak i izbor muzike. Praktično je neka vrsta spone između produkcije i svih kreativnih sektora sa kojima sarađuje, vrši neku vrstu supervizije, nadgleda njihov rad... Da ne bi bilo zabune, kreatori serija su i do sada postojali kod nas. Bjelogrlić je, recimo, bio kreator serije „Senke nad Balkanom”, „Montevideo”, Radoš Bajić serije „Selo gori, a baba se češlja” i da ne nabrajamo dalje.... Ali ono što jeste drugačije nego što je bilo ranije jeste da je neko dobio ideju, a onda je angažovao osobu u koju ima poverenja i smatra da ima dovoljno kapaciteta i znanja da može tu stvar da izvede do kraja. Znači, angažovan je profesionalni šou raner što na zapadnom tržištu postoji odavno kao praksa. I to je ono što sam ja radio u „Žigosanima”. Ideja je bila Bjelina, ali smo mi onda okupili tim pisaca i kroz našu sobu prošlo ih je čak 12. Tako da nije sve izašlo iz jedne glave i u tome i jeste prednost ovog načina rada.

Zapravo, koordinirate njihov rad i uklapate u priču?

Tačno tako. Mi, običnim rečnikom rečeno, damo kostur priče, a ostali pišu dijaloge, radnju, ono što se dešava. Mi im, zapravo, damo precizno uputstvo za svaku scenu, a oni su ti koji napišu tu scenu. Kada je napišu, vrate je meni, ja je pogledam, napišem šta bi eventualno trebalo korigovati, dam neku sugestiju, oni to opet srede, vrate meni... Na kraju tu scenu editujem, jer sam i neka vrsta urednika. I kada to, novinarskim rečnikom rečeno, pogledam, sredim, odobrim, dam rediteljima koji to razviju i daju svoj autorski pečat. I tako nastaje serija. Radio sam sa svim sektorima, sektorom režije, scenografije, kostima, šminke, dogovarao se sa glumcima koji su me zvali kada su imali neke nedoumice da li bi njihov lik postupio tako kako to kaže scenario ili ne. Ali sarađujem i sa sektorom postprodukcije. Jednom rečju, to radi kreator serije.

Koliko dugo ste radili na ovih prvih 45 epizoda?

Godinu dana, što je vrlo malo i što je podvig čitave ekipe. U suštini, praksa je da se za jednu kvalitetnu seriju od deset ili petnaest epizoda samo scenario radi od godinu i po do dve. A mi smo uspeli da scenario, produkciju i postprodukciju smestimo u godinu dana. Ako kažem da je to vrlo intenzivan tempo shvatićete da je to eufemizam. Istini za volju, to je ludački, iscrpljujući tempo. Tempo u kojem ja i mnogi moji saradnici, posebno pisci i ljudi iz produkcije, nismo imali nijedan jedini slobodan dan. Ja sam čak na Uskrs otišao samo na ručak sa porodicom i vratio se nazad u kancelariju. Često to ne razumeju ni ljudi koji su radili neke druge segmente posla sa nama u seriji. To nije sapunica već 45 epizoda ozbiljne dramske serije. Pri tom smo zbog dogovorenih rokova bili prinuđeni da uđemo u snimanje, a da nismo imali gotov scenario za sve. Svi smo dali svoj maksimum i uspeli kao tim da izguramo celu stvar i napravimo podvig u našim kinematografskim okvirima.

Očigledno, zadovoljni ste urađenim?

U svakoj vrsti autorstva znate da je to moglo da bude i bolje, a posebno kada je film u pitanju, kinematografija uopšteno, jer znate da niste sami u tom poslu. Ovo je posao u kojem učestvuje sto i više ljudi i svako daje neki svoj doprinos. Naravno da na kraju to ne bude onako kako ste zamišljali, nekada bude i bolje, ali smo generalno svi zadovoljni. I brojevi potvrđuju to naše zadovoljstvo. Koliko znam, reprizno emitovane epizode na TV Prva, uprkos tome što se ne prikazujemo u udarnom terminu već u 22 časa i uprkos činjenici da ih je određeni broj ljudi već odgledao na Top kanalu, imale su izuzetno veliku gledanost.

To je priča i o prijateljstvu i o razilaženju nekadašnjih saigrača. Ima li neka istinita priča iz prošlosti nekakve veze sa scenarijem?

Nijedna od poznatih priča naših košarkaša nije uzeta za osnovu scenarija i to se vidi. Ali jeste sve ono što se dogodilo svima nama, pa i ljudima koji su igrali tu košarku u istim ekipama, istoj reprezentaciji. Naši likovi jesu prosto simbolički nosioci jedne velike priče koja se svima nama dogodila. Ispričana na jedan realan i ljudski način. Bez patetike i pretenzije da se tragedija istakne u prvi plan i bez vrednosnog suda.

U planu je i druga sezona?

Ovo što se sada prikazuje jesu prvi i drugi deo prve sezone. Što se tiče druge sezone, ona je dogovorena i već smo počeli da radimo.

Biće novih likova?

Biće, biće i novih zapleta. Nismo još sigurni u kom pravcu će se razvijati ta druga sezona. Naša priča i naši likovi su se razvili do jedne određene tačke, preživeli su određene drame, naučili su određene lekcije i sada moraju da nastave dalje. Nema povratka nazad.

To je priča o drugoj šansi: Dobijaju li je ?

To je priča o iskupljenju, o potrazi i smislu u životu. Mi imamo glavnog lika Voju Todorovića, koji je najuspešniji košarkaški menadžer na ovim prostorima, možda i u Evropi, čovek ostvaren i kao košarkaš i kao menadžer, imućan, a opet nezadovoljan. Shvata da je morao da pravi suviše mnogo kompromisa u životu da bi došao tu gde jeste. Zamislili smo ga kao čoveka koji, pored svega toga, ipak ima dobro srce.

Koliko sam shvatila, većina likova su dobri ljudi, ali ovi tabloidni novinari su karikaturalno prikazani. To ste namerno uradili?

Mnogo ljudi nam se javilo, gledaoci pre svega, ali i vaše kolege, koji smatraju da je realno prikazana situacija u novinarstvu. Nije nam bila namera da po svaku cenu realno portretišemo današnje novinarstvo u Srbiji. To je neka vrsta parodije sa elementima crnog humora. A to što ljudi prepoznaju neku sliku stvarnosti u toj parodiji govori o tome šta je naš život. To je bila neka vrsta karikature, neka vrsta ventila kroz neke komične situacije i mislim da smo i u tome uspeli na neki način.

Hrvatski i srpski glumci sarađuju kao da su imali mnogo zajedničkih projekata ranije.

Saradnja je bila fenomenalna, a formula je vrlo jednostavna. To su dobri glumci i dobri ljudi. Zaista je tako. Glumce iz Zagreba često su čekala kola da ih posle odigrane pozorišne predstave voze u Beograd i da odmah uđu na set na noćno snimanje, da rade bez prestanka, pa da se to pretoči u dnevno snimanje. I da tek potom odu do hotelske sobe da se odmore. Nekada ni to nisu mogli, već bi ponovo seli u kola i vraćali se u Zagreb. I tako godinu dana. Bjelogrlić, kao da je znao šta nas čeka, odabrao je dobre, pouzdane profesionalce i izuzetne glumce. Filip Šovagović i Nebojša Dugalić ne samo što su istog časa kliknuli kao ljudi nego su stvorili izuzetno upečatljive, uverljive likove. Naravno, tu je i čitava plejada mladih glumaca koja se pokazala šta ume.

Da li ćete se u „Žigosanima” predstaviti i kao reditelj?

U prvo vreme Bjela me je zvao da sarađujem sa piscima i to sam ostao da radim do kraja. Posle sam preuzeo ulogu kreatora za „Žigosane”, pa nisam mogao da dođem u poziciju da režiram. Ali trebalo bi u drugoj sezoni i da režiram.

Planovi za neka buduća vremena?

Spremam svoja tri projekta. Takođe su serije u pitanju. Videćemo šta će biti. Tempo mi ne dozvoljava da bilo koji od ta tri projekta finiširam. Ali lagano radim na njima. Jedan je istorijsko-političko-špijunski triler smešten u 19. vek, vreme razvoja moderne srpske države.

 


Komentari0
bae06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja