četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Organska hrana – hit u svetu i naša razvojna šansa

Autor: Branko Pejovićsubota, 23.02.2019. u 16:05
Са сајма у немачком граду Нирнбергу (Фотодокументација Центра за органску пољопривреду)

Užice – Puna utisaka vratila se grupa poljoprivrednika užičkog, čačanskog i požeškog kraja sa 29. Međunarodnog sajma organske hrane „Biofah” u nemačkom gradu Nirnbergu, najvećeg takvog u svetu, održanog minulog vikenda. Putovalo je 26 domaćina koji proizvode organsku hranu, a to njihovo putovanje pomogle su lokalne samouprave Užice, Čačak i Požega kao i RRA „Zlatibor”. Imali su, kažu, šta da vide i nauče, shvatili su da je organska poljoprivredna proizvodnja budućnost kojoj nema alternative.

Na ovom sajmu, organizovan je i nastup Srbije: naš nacionalni štand (na 63 kvadrata) predstavio je raznovrsne organske proizvode, od sušenog i zamrznutog voća do žitarica i snejkova. Taj sajamski nastup organizovale su Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije uz podršku asocijacije „Serbia organika” i nemačkog GIZ-a. Grupu proizvođača iz zapadne Srbije predvodio je direktor Centra za organsku poljoprivredu Užice prof. dr Nikola Bajić.

– Na sajmu u Nirnbergu učestvovalo je više od 140 država. Vidljiv je trend da se u celom svetu znatno povećava organska proizvodnja. Posebno to čine najrazvijeniji –Švajcarska, Nemačka, Danska, skandinavske zemlje... Organska hrana je hit u svetu, kupci je traže i dobro plaćaju, svuda se pakuje u izuzetno dizajniranu ambalažu. Ustanovili smo da je sve više proizvoda viših faza prerade – prenosi nam utiske iskusni prof. Bajić, kome ni u 83. godini nije bilo teško da putuje u Nirnberg, iako je neki dan pre sajma organizovao trodnevnu Zimsku školu za poljoprivrednike u kojoj je u Požegi okupio oko 100 domaćina iz ovog kraja, 30 doktora nauka i druge stručnjake.

On podseća da je u Srbiji svega 0,4 odsto ukupnih površina pod organskim zasadima, iako za to postoje dobri uslovi, posebno na području južno od Save i Dunava: zemljište je tu manje tretirano hemijom, čistije su nam vode, ima mnogo malih gazdinstava idealnih za organsku proizvodnju.

– Tržište za te proizvode postoji i kod nas, a izvoz je siguran. Posebno se traži organsko voće (malina, borovnica, kupina) i povrće (luk, grašak, šargarepa, krompir), velika je potražnja za organskim živinskim mesom i jajima... Manji su prinosi nego kod standardne poljoprivrede i veća ulaganja, s više ručnog rada, ali su cene proizvoda bitno veće. Ove godine je naše Ministarstvo poljoprivrede povećalo subvencije za organsku proizvodnju za 120 odsto po hektaru i za 40 odsto u stočarstvu. Naš užički centar radi na kozarstvu, a država za običnu proizvodnju koza daje 7.000 dinara subvencija po grlu, dok za organsku – 9.800 – napominje Bajić, dodajući da od naših proizvođača sada očekuje da primene ono što su tamo videli. – To su preduzimljivi ljudi, već na tezgama pijaca nekih naših gradova prodaju organske proizvode koje kupci uvek traže. Pomažemo im preko naše zadruge „Zdravac” organizujemo grupnu sertifikaciju njihovih proizvodnji.

Darko Milić iz Užica na imanju u obližnjem selu Bioska gaji koze i kokoške i čeka da dobije sertifikat o organskoj proizvodnji: „Kod živine čuvam stare rase koje nestaju, banatski gološijan i somborska kaporka, prodajem od njih organska jaja po ceni od 25 dinara po komadu. Pravim i prodajem kozji sir, kajmak i surutku, ima kupaca i dobra je cena. Imao sam znatnih ulaganja i troškova i smatram da je posebno važna i potrebna pomoć države u ovom poslu. Sada proširujem stado i jato, renoviram objekte i preduzimam sve što treba, a računam da će se to vremenom isplatiti – naglašava Milić, koji uz organsku proizvodnju namerava da život u gradu zameni životom u selu.


Komentari14
ab3c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Подржавамо !
Органска храна заиста јесте најтраженија у иностранству и плаћа се десетоструко више. Србија је одавно могла бити водећа у томе јер има изузетно кавлитетно воће и поврће каквог немате северније у Европи. То јесте наша велика могуност и треба радити на томе, а овако негативне и ускоумне коментаре као доле не треба увек ни објављивати јер ствара погрешну слику. Многим нашим младима производња еколошке хране био би много бољи животни избор него чишћење немачког ђубра.
Бранислав Станојловић
Шта је важније: произвести мало за парајлије или нахранити све гладне?
Бранислав Станојловић
Органско! Све расло на чистом стајском ђубрету!
Леон Давидович
Naravno, prirodnim procesom organske materije iz stajskog đubriva prelaze u mineralne materije to jest hranu za biljke. Ovo podrazumeva i da je stajsko đubrivo prirodno bez kakvih dodatnih materija koje bi mogle menjati njegov sastav.U veštačkim đubrivima pored korisnih materija za biljke nađu se i štetne materije poput teških metala i drugih materija. Naravno veštačka đubriva su još daleko manja kategorija zagađivača , a enormno povećavaju prinose,u odnosu na razne hemikalije kojim se pršću korovi, te zašzita od insekata, štetočina , bolesti itdNaravno da se sa stajskim đubrivom ne bi moglo danas proizvesti dovoljno hrane. U neku ruku organska hrana postaje i neka vrsta diskriminacije jer je mogu plaćati bogatiji stanovnici, a siromašnim daj šta daš.
Preporučujem 7
Muradin Rebronja
Mislim da bi luksuzni hoteli u Srbiji trebali, pored ostalog, da u svom sastavu imaju i jedan a la carte restoran sa ponudom organski gajenih namirnica: mesa, povrća, salata, voća...Direktno povezivanje proizvođača i hotela, bez posrednika bi te proizvode učinilo cenovno konkurentne a kvalitet vrhunski. Takvi hotelski gosti žele za sebe najbolje u svakom pogledu i spremni su da to i plate. Malo li je za početak?
Zoran
Ma kako da nije, potraznja ogromna u svetu. Garantujem da su proizvodnja i potraznja nikakvi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja