petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:50
INTERVJU: DARKO RUNDEK, kantautor

Iz perspektive Pariza, drugačije se vidi Zagreb

Za pisanje pesama potrebno je puno posvećenosti, rada i truda, koji ponekad, ako se ima sreće, izrode i poneki biser
Autor: Jelena Koprivicasubota, 23.02.2019. u 20:59
(Фото Емир Сркаловић)

Pet nastupa za sedam dana na tri lokacije u beogradskom Domu omladine sa četiri različita prateća benda – ovako se ukratko mogu sumirati predstojeći „Dani Darka Rundeka”. Jedan od najvećih kantautora na prostoru bivše Jugoslavije Darko Rundek koncertno će „okupirati” Beograd od 1. do 7. marta, nastupajući sa različitim sastavima: „Rundek kargo trio”, „Ekipa”, „Kul de sak”, Andreja i „Ekipe”.

Posle četiri decenije karijere hrvatski muzičar, nekadašnji član „Haustora” i veliki borac za ekologiju, koji je pre nekoliko godina pokrenuo i poljoprivrednu zadrugu na ostrvu Brač, objašnjava u razgovoru za „Politiku” da je namera jedinstvene manifestacije, u organizaciji kuće „Long plej”, da „pokaže razne oblike u kojima se njegov muzičarski i kantautorski angažman iskazuje i da stavi zajedno njegove poznatije i manje poznate aspekte i projekte u nastajanju”. Na jednom od koncerata beogradskoj publici će predstaviti i novi album „Mura Mura”, inspirisan međimurskim pesmama:

– Međimurske narodne pesme su za mene, još od samih početaka, bile vrata prema starinskom muzičkom izvoru koji prepoznajem u duši. Kada je Sanda Hržić (rediteljka i Rundekova partnerka, prim. aut.) predložila da zajedno sa „Ekipom” uđemo u saradnju sa zagrebačkom pevačicom Andrejom Kurelec-Košavić, ukazala se prilika da se tom starom, tajanstvenom vezom konkretno pozabavim. Ta je saradnja bila izuzetno inspirativna i, naravno, stalo mi je da je podelim sa publikom.

U 63. godini nastupate istovremeno sa četiri potpuno različita benda. Kako mirite svoje i hitove „Haustora”, međimurske pesme i eksperimentalnu muziku?

Po meni, reč je o istoj muzici koja, u saradnji sa različitim saradnicima i žanrovskim orijentacijama, zadobija različite boje i forme. Za mene je ovo vrlo zahtevan poduhvat jer traži puno proba, rada, priprema i podeljenu koncentraciju.

Ove 2019. godine navršava se 40 godina od osnivanja „Haustora”. Kakvu je ulogu, po Vašem mišljenju, bend odigrao na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije?

„Haustor” smo osnovali Srđan Saher i ja. U formiranju stila grupe, Saher je, možda, odigrao i važniju ulogu od mene. Teško mi je da objektivno procenim ulogu „Haustora” na toj sceni i to radije prepuštam ljudima čija je takva kontekstualizacija posao.

„Zemlja za nas” je za poznavaoce muzike asocijacija na kultnu pesmu „Ekatarine Velike”, ali za Vas je simbol nečeg sasvim drugačijeg jednog poljoprivrednog poduhvata?

Taj je poduhvat i dobio ime po toj pesmi. To nije samo poljoprivredni poduhvat, nego je prevashodno pokušaj istraživanja jednog drugačijeg načina organizacije života koji je bliži ljudskoj prirodi. Takođe, života koji je u skladu sa prirodom, čiji su ljudi deo.

Poslednjih godina puno radite na podizanju ekološke svesti. Koliko je teško dopreti do ljudi, naročito ako uporedite nacističke logore sa klanicama u Čikagu ili ekološko pitanje nazovete duhovnim pitanjem?

Obe stvari mi se čine očiglednim i, kao takve, ne bi trebalo da bude teško da se objasne bilo kome. Nacistički logori, po priznanju samih nacista, i jesu bili organizovani po uzoru na čikaške klanice. Gubljenje veze sa prirodom i poštovanja prema celini, koja nas nadilazi, jeste izraz gubljenja veze sa izvorom svega postojećeg, što je, očigledno, duhovno pitanje. Za oko duha svaki kamen, cvet, životinja ili vazduh izraz su svetog. Pogledajte samo šta se događa sa rekama Stare planine…

Delite ili ste delili svoje vreme između Francuske, Brača i Zagreba. Gde se najbolje osećate?

Moje dobro ili loše osećanje se ne veže uz mesto. Nekad se dobro osećam tu, nekad tamo. Iz perspektive Pariza drugačije se vidi Zagreb i obratno. Iz perspektive sela se drugačije vidi grad. A kad se sve zbroji i oduzme, iz više perspektiva, bolje se vidi pripadnost planetarnom, a ne lokalnom prostoru. Misli globalno, deluj lokalno!

Umetničku inspiraciju često ste poredili sa transom iz davnih vremena, nazivajući je tajanstvenom stvari. Da li ste, posle toliko godina karijere, pronikli tajnu?

Da malo to spustimo na zemlju, rekao bih da je za pisanje pesama ili muzike, kao i za bilo koji drugi kreativni posao, potrebno, pre svega, puno posvećenosti, rada i truda koji ponekad, i ako se ima sreće, izrode i poneki biser. To se događa, kako su nas učili u psihologiji, u trenucima sublimacije koji po svojoj prirodi dolaze neočekivano i iznenada. U mom slučaju to je, najčešće, u trenucima krajnjeg očaja.

Radio-režiser, to prija

Darko Rundek je diplomirao na Akademiji za dramsku umjetnost u Zagrebu, na odseku za pozorišnu režiju. Tokom proteklih decenija oprobao se na filmu, radiju, televiziji i pozorištu. Iza njega je više od 50 režija radio-drama i dokumentaraca, tridesetak puta bio je autor muzike za pozorište gde se, uz film i televiziju, pojavljivao i kao glumac. Koji medij ili uloga su mu najviše prijali?

– Moram da priznam da mi je najviše prijalo da budem radio-režiser i kompozitor muzike za pozorište. U ostalim funkcijama sam se osećao izloženijim i morao sam da nosim teret javne ličnosti koji, ponekad, zna da bude težak.


Komentari6
aee34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Darko Rundek je bio personifikacija jednog vremena novog talasa koji je nosio jedan revolucionarni i kosmopolitski duh 80- ih, 90-ih je sa nestankom Jugoslavije i on postao beskućnik bez pasoša, državljanstva nacionalne ili bilo kakve Balkanske kvalifikacije osim onog što jeste UMETNIK. Svestran u muzici je uneo pozorište u pozorište muziku, divne Artističke crno-bele fotografije u svojim stihovima nosi nostalgiju prema jednom vremenu i jedne zemlje kojeg više nema i nekih ljudi koje više nema... Zato je on za sve nas koji smo 80 -ih rasli deo naše nostalgije i sete za onim što smo bili i tuge zbog onog što smo postali.
Sarajlija
Rundek voli da dodje u Srbiju. Ne vidim ga da svira po drugim mjestima. Gledao sam ga u osamdesetim u Sarajevu, nije mi se svidio koncert. Previse pozorista, premalo muzike. Azrini koncerti bili si mnogo bolji u to vrijeme. I Orgazam, Disciplina, EKV, svi su rado dolazili u Sarajevo. Lijepa vremena.
ipak...
Ipak je ovo megalomanija.
MilanM
Dobro je da ljudi koji slusaju turbo folk ponekad procitaju i ovakav intervju.
Preporučujem 19
Владија Шарац
Један од најзанимљивијих ликова са подручја бивше Југославије. И свуда радо виђен гост.
Bojan Zec
Obozavam Darka Rundeka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja