nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
BALKANSKI EVERGRIN

Momci iz Barija

Čudni su ti stari Zvezdini momci, pokupljeni iz svih delova bivše Juge, te ne čudi zašto su bili nešto najbolje što smo imali
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 24.02.2019. u 21:00

U drami o divljem fudbalu koji je zaostao kao pobačaj nekada slavne jugo-lige, sudbina jednog od glavnih likova nadilazi igru i postaje mnogo više od nje: ona je slika raspada jedne zemlje, sistema i razuma. Bio bi to film o jedinstvenom Siniši Mihajloviću. On je jedan od najvećih i najtragičnijih igrača koje je porodio jugoslovenski fudbal.

Za italijansku „Gazetu”, povodom svog 50. rođendana, priznao je da bi želeo samo da je njegov otac pored njega. Siniša nije bio tu, kada mu je ćale odlazio sa ovog sveta. I ne razmišlja Siniša o osvajanju Skudeta ili Lige šampiona. Progone ga uspomene i proređena kosa. I san, da zagrli oca.

Nekadašnje neželjeno dete jugoslovenskog fudbala, grubijan s licem devojke i telom razjarenog bika, raspolućenog srca i porodičnog prokletstva, savršeno se uklapao u taj postmodernistički svet strave, užasa i crne komedije.

Šta se, posle toliko godina, dogodilo sa Sinišom? Teško je to otkriti, ako se ne iščitaju Frojd, Dostojevski, Mir Jam, Radašin i Šekspir. Zapravo je rat odredio njegovu sudbinu. Rođen je u Borovu Selu, nadomak Vukovara, kao polutan. Otac Srbin, majka Hrvatica. Dakle, tipičan jugoslovenski proizvod. Nikome drag, nikome potreban, u selu u kojem je započeo istinski raspad Jugoslavije.

Pet godina ranije, Siniša je igrao za lokalni tim iz Vukovara, potom za reprezentaciju socijalističke Hrvatske. Na horizontu se ne nazire krvavo sunce. Siniša odlazi u Dinamo iz Zagreba, na međunarodnom turniru proglašavaju ga za najboljeg igrača, ali Ćiro Blažević, paralelno, pregovara i s Radmilom Mihajlovićem, poznatijim kao Lineker iz Foče. Prevejani Ćiro osluškuje šumove koji dolaze, naslućuje nove vetrove, miriše mu na nesreću i shvata da su dva Mihajlovića isuviše za jedan Dinamo i jedan Zagreb. Samo mu je nedostajalo da su još jednog Mihajlovića, Dražu, iskopali na Maksimiru. Odriče se Siniše, gromovitog levog krila, s razornim udarcem.

Bio je to prvi znak za kovrdžavog dečaka da je obeležen svojim rođenjem. Odlazi razočaran u Vojvodinu, kod Osječanina Ljupka Petrovića, još jednog Srbina iz Hrvatske koji prelazi preko Save.

(D. Stojanović)

Kakav se strašan tandem stvara među ravničarima. Vojvodina osvaja titulu prvaka Jugoslavije, s mirnim strategom i dečakom koji se pod reflektorima pretvara u vukodlaka. Vojvodina je suviše mala da bi apsorbovala njegov bes. Prelazi u Zvezdu, gde ga čeka Robert Prosinečki, još jedan mešanac iz hrvatsko-srpskog braka, još jedan suvišni dečak za novi Dinamo, novog Ćiru i novu, Tuđmanovu Hrvatsku.

Sećam se kako sam jednog jutra, na Zelenom vencu, video Robija. Bio je već najbolji mladi igrač sveta, centralni vezni koji je preuzeo komandu Zvezdinog super tima koji je osvojio Kup šampiona. Šta je, pobogu, radio na Zelenjaku? Pratio je devojku, studentkinju, na prvi jutarnji autobus. Imao je tada Robi novca da joj plati i helikopter, ali romantičnom dečku se takav vid prevoza nije uklapao u njegov sistem vrednosti. Mahnuo joj je, a potom zapalio cigaretu. Priča se da je pušio i u poluvremenima najvećih utakmica. Palio je cigarete i dok se tuširao, pa ga je takav život odveo na operacioni sto. Nešto ga je, međutim, progonilo i samo je on znao o čemu je reč. Nije bio dovoljno čist Hrvat za Hrvate i dovoljno lojalan Srbin za Srbe, ali taj mirni, vaspitani momak pre nekoliko godina je, kao trener Zvezde, ponovo postao heroj severa. Nisu klinci, rođeni posle rata, s dovoljnim viškom adrenalina da polupaju tribine i policijske glave, dolazili da gledaju fudbal, već plavokosog Robija o kojem su slušali bajke od svojih očeva. Šetao je pored aut-linije, a oni su videli nešto drugo. Magiju koja nije nestala. Zato su mu klicali kao heroju, kao što to sada čine Sarajlije, gde Robi vodi reprezentaciju Bosne. Nekoliko puta je operisan poslednjih meseci – verovatno je pušio i pod anestezijom – ali čim je stao na noge, odmah je iz reprezentacije izbacio onog malog Vranješa koji je snimao smešne video klipove s Jelenom Karleušom.

Čudni su ti stari Zvezdini momci koji su osvojili Bari, pokupljeni iz svih delova bivše Juge, te ne čudi zašto su bili nešto najbolje što smo imali. Neki kao zvezde, neki kao otpad. Tako Darko Pančev kulira u svom kafiću u Skoplju i ne pada mu na pamet da se uključuje u severnomakedonske političke igrarije, baš kao i njegov zemljak, kostolomac Ilija Najdoski. Svesni su da su isuviše veliki da bi pod stare dane postali maskote malih političkih lutaka. Kao, uostalom, i Dejo Savićević. Genije je šef Fudbalskog saveza Crne Gore, ali dribler kojem je Silvio Berluskoni lično nosio tortu za rođendan i s njim duvao u svećice, nije rekao nijednu ružnu reč o Srbima ili Zvezdi, iako bi establišment Montenegrina i te kako voleo da čuje takvu besedu.

Momci iz Barija znaju da su njihove državice postale fudbalske kolonije, gde stranci otkupljuju dečake još kad prohodaju. I još više su svesni da su sadašnji klinci okruženi šavijama i ajfonkoma, silikonskim pokretnim gutačicama novca i još ponečega. I da se jedina galerija koju su posetili zove „Instagram”. Zato je Robi oterao Vranješa. Da se opameti, dok još ima vremena.

U moralnom rasulu, deca u kopačkama i njihovi roditelji žele novac odmah, kako bi pobegli u neke druge lige iz kojih se ne ispada. I možda ćemo puno čuti o njima, možda će neko od njih osvojiti svet, ali nikada neće osvojiti Bari. Postaće heroji, ali tuđi!


Komentari15
b32a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Dobro je da su se Srbi zasitili fudbala - najveca sreca koja im se dogodila od 1945.
Posmatrac iz NYC USA
Oprostite sto se mesam. Ja sam takodje navijac CZ druga generacija, sa ocem sam iz starog Donjeg Milanovca, koji vise ne postoji isao traktorom preko Prokletija ispod cirade za Beograd da bi gledali utakmicu CZ- Mancester Junajted. Ja sam tada imao 9 godina. Za mog danas poodavno preminulog oca Sekularac je bio i ostao centar sveta, a i za mene. Ne idem na utakmice posle Atine protiv Panatanaikosa. U Beogradu je Miljanic po politickoj direktivi prodao:tapkarosima karte, televiziji utakmicu a rezultat Grcima u oba pravca. Mislim da bez obzira na sve ne bi trebali da mesamo za dobrobit naroda ko je ko i kako se ko de ponasa obzirom da sport treba i MORA da ostane van politike. Ja sam danas ponosan pezos u NYC kao profesor koji ima dva unuka koji obozavaju sport. Misljenja sam da Gosp. A. Apostolovski treba da se okane ovih tema koje nicemu ne vode.Nazalost nisam shvatio poruku, pa izvolte "prosvetite me".
тетак
оно си шта одлучиш да будеш! замислите како је тешко дјечаку који трчи за лоптом по травњаку, да размишља о поријеклу, нацији, политици...а старе хијене од политичара, криминалаца и осталог шљама које је успузало жели да искористи њихову популарност и невину наивност за неке, касније се показало личне интересе!
Марко Латиновић
За сву тројицу наведених фузбалера било је најбоље да се држе фузбала… што баш и није случај. Синиша Михајловић био је у интервјуу "коректан", тачније врло "коректан" - осудио је српске злочине. Роберту Просинечком засметала тетоважа на Врањешовој руци, а Дејо Савичевић мучи брате много о периоду проведеном у Звезди, Србији, Југославији… Сва тројица били репрезентативци Југославије... Ц ц ц ц!
boki
Ko ne razume poentu ovog odličnog teksta, ne razume dramu kroz koju je prošla Srbija, ali ni tragediju u koju je ušla!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja