nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
GODIŠNjICA ROĐENjA MIŠE ANASTASIJEVIĆA

Ktitor srpskog dvora prosvete

Riznica najbogatijeg Srbina 19. veka vazda je bila otvorena za prosvetne potrebe: smatrao je, a to i ličnim primerom potvrđivao, da su imućni ljudi dužni da pomažu uzdizanje naroda
Autor: Darko Pejovićnedelja, 24.02.2019. u 20:30
Капетан Миша Ана­ста­си­је­ви­ћ: од сирочета до власника прве мултинационалне компаније и добротвора српског народа

Da je 1859. godine Svetoandrejska skupština okončana drugačije, raskošno zdanje u centru Beograda bilo bi dvor kneza Đorđa Karađorđevića i kneginje Sare, zaslugom njenog oca Miše Anastasijevića, najbogatijeg Srbina u 19. veku. Ovako, velelepna građevina, u kojoj je danas Rektorat Beogradskog univerziteta, postala je 1863. dvor srpske prosvećenosti – voljom Miše Anastasijevića, jednog od najvećih dobročinitelja svog naroda.

Rođen je na današnji dan 1803. godine, u mestu Poreč u Đerdapskoj klisuri, na granici turskog i austrijskog carstva. Majka mu je umrla nekoliko meseci po porođaju, a otac je preminuo pre Mišinog trećeg rođendana. Tokom burnih godina Prvog i Drugog srpskog ustanka, dečaka je odgajila pomajka Milja. Njena je zasluga što je Miša u Poreču 1808. stekao prvi „kapital”: upisala ga je u osnovnu školu, jednu od prvih u Karađorđevoj Srbiji, gde je izučio „bukvar, psaltir i računicu”. Zahvaljujući stečenim znanjima, postavljen je 1814. za privremenog učitelja u Poreču – imao je tada nepunih 12 godina. Radio je potom kao pisar i trgovački pomoćnik, svugde se dokazujući kao otresit, bistar i marljiv momak. Zato ne čudi da je 1817. knjaz Miloš golobradog Mišu postavio za carinika na Dunavu, što je bila izuzetno odgovorna i uticajna dužnost. Službovao je narednih pet godina, a onda zaplovio trgovačkim vodama. Od tada započinje životopis nalik američkom snu. Siroče koje je dobar deo detinjstva provelo po zbegovima, pre navršene tridesete godine postaje vlasnik prave multinacionalne kompanije. Uprava je bila u Beogradu, a glavna kancelarija u Bukureštu. Poslovna imperija, izrasla na monopolskoj trgovini stokom i solju, upošljavala je 10.000 ljudi u 23 velika stovarišta u podunavskim i posavskim gradovima, Mišina flota brojala je osamdesetak brodova, a posedovao je i devet spahiluka u Vlaškoj.

Riznica Miše Anastasijevića vazda je bila otvorena za prosvetne potrebe. Smatrao je, a to i ličnim primerom potvrđivao, da su imućni ljudi dužni da pomažu uzdizanje naroda. Pisce je novčano podupirao, plaćao im štampanje i distribuciju knjiga. Kada je 1846. osnovano Beogradsko čitalište, zdušno je finansijski podržao njegov rad. Široke ruke bio je i kada je davao priloge za škole, crkve i sirotišta u Srbiji i Rumuniji.

Ličnost s tolikim bogatstvom i uticajem nužno je bila uključena i u politički život. Na tom polju, imao je jednu veliku, ali neostvarenu ambiciju. Naime, najmlađa od njegovih pet kćeri, Sara, bila je udata za Đorđa Karađorđevića, voždovog unuka i sinovca Aleksandra Karađorđevića, kneza Srbije od 1842. do 1858. godine. Anastasijevićeva plan je bio da svog zeta dovede na presto, umesto kneza Aleksandra. Korak u ostvarenju te namere bio je i podizanje palate u centru Beograda, koja je trebalo da bude dom novog vladara i njegove ćerke mezimice. Sukob kneza Aleksandra i Državnog saveta kulminirao je sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je posle jednomesečnog zasedanja prinudila kneza na abdikaciju. Međutim, većina poslanika bila je za povratak knjaza Miloša na vlast, pa se Mišina zamisao izjalovila.

Anastasijević se nakon Svetoandrejske skupštine, čiji je predsedavajući bio, potpuno povukao iz političkog života Srbije. Preselio se u Rumuniju, a u Beograd je dolazio samo u posebnim prilikama. Jedna od takvih zbila se 13. februara 1863. godine. Tada je zastupniku ministra prosvete i crkvenih dela Kosti Cukiću predao zaveštajno pismo, u kome je naveo: „Rešio sam da poklonim za potrebe otečestva moju veliku novosagrađenu kuću na ovdašnjoj Velikoj pijaci podignutoj.”

Na Malu gospojinu iste godine, zgradu je u ime Velike škole, ondašnje najviše obrazovne institucije, primio njen rektor, profesor Konstantin Branković. Osim Velike škole, koju su činili Pravni, Filozofski i Tehnički fakultet, u najveću i najlepšu prestoničku zgradu uselila se i gimnazija, Narodna biblioteka, muzej i ministarstvo prosvete. Kapetan Mišino zdanje, od tada do danas, prestoni je dom prosvete, nadživevši tako sve dinastičke, političke i ideološke mene u minulih vek i po srpske istorije.

Simbolički pečat na Anastasijevićeva pregnuća u pomaganju prosvećivanja naroda iz koga je potekao, stavila je smrt – kapetan Miša preminuo je na Svetog Savu, 1885. godine, u svom domu u Bukureštu. Sahranjen je u crkvi Svetog Arhangela Mihaila, koju je kao zadužbinu podigao na svom imanju u obližnjem selu Kležanj.


Komentari9
16e31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
artiljerac@ Jeste, ja sam iz Donjeg Milanovca. Porec je bio ostrvo , 1832. dekretom Kneza Milosa biva preseljen na kopno. Gradi se varosica po prvom urbanistickom planu. Kapetan Misa gradi sebi najlepsu kucu Kapetan Misino zdanje. To je bila predivna varosica sediste Porecke nahije, pod vojvodom Milenka Stojkovica, sediste Poreckog sreza. Tacno, izgradnjom hidroelektrane Djerdap sve je potopljeno, ali izgradjen je Donji Milanovac, najlepsi gradic na Dunavu, pravni sledbenik Poreca i Starog Donjeg Milanovca. Izgradjeno je reprint Misinog zdanja i citav kraj se i dalje zove Porecka Krajina po obliznjoj Poreckoj reci. Danasnji Donjomilanovcani jos tuguju za svojim potopljenim delom znacajnog istorijskog nasledja
Raca Milosavljevic
... e kako dobro podsecanje ... i par lepih sitnica o Donjem Milanovcu da znamo ...a ne treba tako lakonski uporedjivati Misu,Kolarca i Luku ... svi su bili na svoj nacin veliki,ucinili su mnogo za svoj narod,ostavili vredan za vecita vremena putokaz sta je zivot i sta je otadzbina ...
citalac
Мислим да су ово чланци драгуљи у новинама.Задужбина поклоњена народу а диван текст читаоцима.Коларац је личност великог формата. Задужбинарство се мора обновити јер то је ватра на којој се напаја душа народа. Ово су садржаји са којима се морају упознавати сви млади. Свака генерација. Довести их у здање и одржати јавни час. Било би им занимљив живот овог широкогрудог човека. За пример и поштовање. Тада не би било бојазни да ли треба Задужбину Илије М. Коларца чувати за народ, да траје и да му и даље служи. Честике за новинарско умеће и хумани текст. Младима пример доброте и људскости.Најбоља кратка лектира у школама Србије!
Милош Лазић
Када би Београдски универзитет пресавио табак и захтевао да му се врате све задужбине и легати који су му одузети на правди бога, завио би државу у црно, али би се установило и да је његов највећи добротвор био добри Лука Ћеловић Требињац, а не Миша Анастасијевић. Узгред, капетан Миша је по чину био пуковник, што је онда било чиновничко а не војно звање.
Петар,Загреб.
И као што бива у Србаља,отечество га заборавило. Према чланку у Политици од прије годину,двије његова црква маузолеј у селу Клежањ је девастирана и у жалосном стању.
mr
Па ми можемо да имамо луксуз и да заборавимо неког нашег, а неки немају тај луксуз да могу да забораве туђег. Но добро, није то тема, некима је просто суђено да буду поданици. Оно што јесте тема то је да овог човека није заборавила Србија, пошто је његово име видљиво на самој згради која је више пута обнављана, он је само још један случај деловања комуниста којима је био главни циљ прекид са прошлошћу.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja