utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:21

Predatorski časopisi vrebaju naučnike

Izdavači sumnjivih naučnih „glasila” traže od autora novac za objavu radova, ne pridržavaju se recenzentskih procedura, a zarad lakše prohodnosti ne prezaju ni od otimanja identiteta renomiranih publikacija
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 24.02.2019. u 21:00
Некада су и године потребне за један квалитетан научни рад (Фото Драган Јевремовић)

Ponuda je naizgled zvučala idilično. „Veoma smo zainteresovani da objavimo vaš članak, molimo vas da nam pošaljete englesku verziju”, pisalo je, između ostalog, u podužem mejlu. Tim rečima, američki „Časopis za biznis i ekonomiju” (Journal of Business and Economics) samoinicijativno se i poimence obratio piscu ovog teksta, inače doktorandu sociologije.

Ako se izuzme pitanje zašto bi američku stručnu javnost interesovao prevod članka o uticaju tranzicije na beogradske kafane, izvorno objavljen u zborniku s jedne naučne konferencije u Srbiji, sam tekst mejla je ostavljao utisak aljkavosti, zbog kombinovanja fontova različitih veličina. Pretenciozno je zvučala i usputna ponuda da se pošalje radna biografija zarad moguće saradnje u uređivačkom odboru ovog „naučnog glasila”. A povrh svega, kad se ode na sajt izdavača, gotovo da nema opcije koja radi.

Brza pretraga po internetu je pokazala da je reč o „predatorskom” časopisu. Ovi publicistički svaštojedi nastaju pod okriljem volšebnih izdavača sumnjivog kvaliteta, zarad sticanja lične koristi. Funkcionišu tako što „pecaju” potencijalne autore slanjem tipskih mejlova na hiljade adresa da bi im, posle njihovog pristanka, zatražili novac za objavljivanje članka. U slučaju „Journal of Business and Economics” „tarifa” je pedeset dolara po strani teksta, a sve zbog tobožnjeg pokrivanja troškova štampe. Izdavači ovakvih publikacija najčešće lažiraju podatke o sopstvenom kredibilitetu, a po pravilu se ne pridržavaju ni recenzentskih procedura. Neki ne prezaju ni od toga da falsifikuju internet prezentacije postojećih, pa i renomiranih naučnih časopisa, otimajući im identitet zarad lakše prohodnosti.

Sve ove „metode” su pobrojane i u upozorenju Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu, u kojem se autorima skreće pažnja da objavljivanje u „predatorskim” časopisima može veoma negativno da utiče na karijeru mladih istraživača, odnosno na sistem vrednovanja naučnoistraživačkog rada.

„U takvim časopisima se na isti način tretiraju i rezultat skrupulozno izvedenog istraživanja i kompilacija opštih znanja ili trivijalni nalazi, s obzirom na to da je jedini kriterijum za objavljivanje uplata predviđenog iznosa novca”, navodi se u upozorenju, dostupnom na sajtu Rektorata Univerziteta.

Zato se autorima preporučuje da najpre provere da li časopis kojem šalju rad ima ISSN (međunarodni serijski broj), od kada izlazi, koliko brojeva godišnje se izdaje, ko su članovi uredništva i kakva je politika recenziranja. Ti podaci su dostupni na platformi „COBISS” ili portalu „Kobson”. Nastavnici, istraživači, saradnici i studenti kojima je potrebna dodatna konsultacija, kako se navodi, mogu da se obrate i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”.

Sve do januara 2017. najdetaljnija svetska baza podataka o „predatorskim” časopisima i izdavačima je bio sajt scholarloay.com, koji je 2010. godine pokrenuo Džefri Bil, bibliotekar s Univerziteta Kolorado u Denveru. A onda je „Bilova lista” naprasno trajno nestala, navodno zbog pretnji tužbama pojedinih prozvanih izdavača. Prema drugoj verziji, sajt je ugašen jer je kompanija „Cabell’s International” iz Teksasa, u kojoj je Bil radio kao konsultant, nameravala da objavi svoju „crnu listu”, što je kasnije i učinila, ali uz naplatu pristupa. Ipak, na pojedinim portalima i dalje se može naći izvorni spisak, koji su mahom anonimni urednici nastavili da dopunjavaju.

S druge strane, sumnja se da ima autora koji svesno šalju radove svaštojedima, ne bi li uknjižili bodove za napredovanje u naučnoj karijeri. Takve slutnje podgreva i statistika. Otkako je pre desetak godina krenula svetska ekspanzija spornih naučnih glasila, naučnici iz Srbije su u takvim časopisima samo do 2013. godine objavili 750 radova. Tako piše u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010–2013” Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Nije, pri tom, poznato da li je iko od tih autora trpeo bilo kakve posledice, iako se sumnja da su pojedini među njima objavljivali i po desetak radova, a jedan naučnik je imao čak 17 spornih publikacija.

Šilja raskrinkao „Metalurgiju”

Najpoznatiji slučaj raskrinkavanja „predatorskih” časopisa se desio pre nekoliko godina, kada su profesori beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Dragan Đurić i Boris Delibašić u „koautorstvu” sa saradnikom Stevicom Radišićem objavili „članak” u rumunskom glasilu „Metalurgija”. U lažnom radu, naslovljenom „Evaluacija transformativnih hermeneutičnih heuristika za procesiranje slučajnih podataka”, napisanom na „tarzan inglišu”, namerno su napravili zbrku od najrazličitijih pojmova – od informatičke terminologije, do EU i obrazovnog nivoa žena i religije. Od „referenci” su se pozivali na „najnovije” nalaze odavno preminulih naučnika, ali i na „Mikijev zabavnik”, odnosno na Diznijevog junaka Šilju. Autori su poslali i svoje fotografije s lažnim brkovima i perikama. I sve je to objavljeno, bez ijedne ispravke.


Komentari8
9327a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Професор др Драган Павловић
@Vladija Sarac. Моlim vas! још коју реч да додам јер видим да читаоци не разумеју суштину и хвале ваш коментар који је празан. Издавање часописа је СЛОБОДНО,свако може да прави какав часопис жели. Слобода штампе! Ми који их читамо можемо да неке од њих оцењујемо као недовољно квалитетне. Универзитет могу да не узимају у обзир то што је у неким од тих часописа штампано, али не могу да забрањују академском особљу да објављује у некима од тих часописа. Или чак да кажњавају за објављивање (као што је неко у Србији предлагао)! То је зато јер уз слободу коју сам споменуо, постоји и доста нејасноћа око квалитета часописа, јер се тривијалности објављују и у „најквалитетнијим“ часописима, а неки веома квалитетни текстови и у „предаторским“ часописима. Суштина је да је наука СЛОБОДНА. Да ли је сад јасније, господине Владија?
Dobitnik tranzicije
Није ми јасно о каквом предаторству може бити реч ако је накнада по објљављеној страници 50 долара. Не видим никакву економску рачуницу у свему томе.
PS
Sve je autor lepo napisao. Ja dobijam jednu takvu ponudu svake nedelje. Takvi casopisi uglavnom se lako mogu prepoznati po isuvise sirokom obuhvatu disciplina ("International Journal of Arts and Humanities" i slicno), po pretencioznom nazivu i pretencioznim tvrdnjama na svojim internet stranicama koje inace mahom izgledaju grozno. Na internet prezentacijama casopisa uglavnom nema podataka o urednistvu i uredjivackom odboru, a kada ih ima uvek je rec o naucnicima iz treceg sveta, mahom Indije, Pakistana, ili Malezije (uz ponekog zalutalog profesora sa cetvrtorazrednog zapadnog univerziteta). Izdaju ih fantomske organizacije poput 'Americkog medjunarodnog centra za promociju nauke" i slicno, a objavljivanje se naplacuje. Ko hoce ovo da izbegne lako to moze da ucini: ako casopis kontaktira vas a ne obratno, bezite; ako traze da platite, bezite glavom bez obzira.
joca
Profesore, uglavnom se piše kao jedna reč, a ne "u glavnom". Pozdrav.
Cato Minor
Niste u pravu, oba su jednako pravilna. A logički, samo bi razdvojeno pisanje bilo prihvatljivo.... naravno, osim za ljude koji se drže SANU-ovog tumačenja srpskog jezika kao nekog svetog pisma, bez uključivanja zdravog razuma i komparativne lingvistike.
Preporučujem 7
Професор др Драган Павловић
Много је часописа који објављују текстове које њихови издавачки одбори не контролишу, а некад одборе и немају. Ређе је то "из поверења" према ауторима (који већ сами имају обавезу да брину о квалитету сопственог рада) а чешће јер се траже неки финасијске користи. Нисам тражио да сазнам коју стручност поседује господин Буквић, мада бих по тексту закључио да се не бави науком. То кажем јер нам представља проблем "једнодимензионално". Сваки универзитет има свој научни одбор, свака катедра делегира чланове те се радови који се објављују не гомилају слепо у списковима објављених радова кандидата за напредовање у каријери и добијање посла, не гомилају се - а да нису читани и оцењивани. Кад та таква комисија то не ради, онда објављивање у слабим (не лошим већ слабим!) часописима може да буде злоупотребљено. А скандал око "Metalurgia International" је у главном била наша брука и то сам објашњавао у својим текстовима и књизи "Етика научног текста". Ал коме је сад до читања, господине Буквићу!?
Професор др Драган Павловић
@Vladija Sarac. Управо и говорим о "одређивању стручности" која се не може одредити на основу спискова радова већ садржаја радова. И не на основу титула и изјава (што ви сугеришете), већ поново на основу производа, значи научне активности где спадају садржај радова а не листе и поени, не њихов број. А моји текстови о "Metalurgia International" су готово сви били објављени и у "Политици" те нема потребе да купујете моју књигу. Све то се може данас наћи на Интернету. Превара са "Metalurgia International" је зато била само "превара", јер су вајне комисије нашег БУ увек могле да проверавају докторанде и научнике којима су наводно давали докторате на основу објављивања у предаторсјим часописима. Што нису читали радове кандидата? Тај скандал само маскира њихову одговорност. А објавити превару је најлакше, јер написати идеалан научни рад где све пасује, је необично лако. Тешко се пишу прави научни радови јер природа није тако "идеална" како је ми описујемо да би је лакше разумели.
Preporučujem 6
Vladija Sarac
Gospodin Bukvic vec u prvom pasusu objasnjava koja mu je strucnost (doktorand) i kojom se naukom bavi (sociologijom, to jest naukom o drustvu). Izgleda da ste pozurili da ga kritikujete a da njegov napis niste ni procitali. Uostalom, svrha vaseg komentara je reklama vase knjige.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja