sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.02.2019. u 23:30 Dubravka Lakić
47. FEST – INTERVJU: REJF FAJNS, britanski glumac i reditelj

Sloboda na vrhovima prstiju

U Evropi možemo da slavimo razlike u jeziku, kulturi, običajima, ali istovremeno i našu zajedničku humanost, i zaista smatram da treba da ostanemo deo Evrope
Рејфу Фајнсу је у Центру „Сава”, у оквиру 47. Феста, уручен „Београдски победник” за досадашње стваралаштво (Фо­то Танјуг)

Gost beogradskog Festa ponovo je britanski glumac i reditelj, oskarovac i vlasnik srpskog pasoša – Rejf Fajns. Sada povodom srpske premijere filma „Bela vrana” o legendarnom ruskom i svetskom baletanu Rudolfu Nurejevu.

Fajns ovaj film potpisuje kao reditelj. U njemu i glumi zajedno i s našim glumcima i baletanima: Nebojšom Dugalićem, Igorom Filipovićem, Jovom Maksićem, Radoslavom Raletom Milenkovićem, Pavlom Čemerikićem, Milutinom Miloševićem, Kostom Kostjukovim, Franom Lasićem... jer je film sniman i kao srpska koprodukcija i u Beogradu, o čemu Rejf Fajns ima samo reči hvale i zahvalnosti.

Nedavno je u Sevilji, gde se održavala 31. ceremonija dodela nagrada Evropske akademije za film, Fajnsu uručen „evropski oskar” za izuzetan doprinos upravo evropskom filmu, a u Teatru de Alameda se susreo s publikom kada je govorio i o svojim ulogama u „Šindlerovoj listi”, „Engleskom pacijentu”, „Hariju Poteru”, „Hotelu Budimpešta”, „Bondu”, ali i o „Beloj vrani”, koji je sinoć videla i beogradska publika, a koji je – kako to u razgovoru za „Politiku” kaže Rejf Fajns, „predstavljao poseban i producentski i rediteljski izazov”.

Otkuda interesovanje za priču o baletskoj legendi Rudolfu Nurejevu?

Nisam imao neko preveliko interesovanje za balet kao balet, već sam bio impresioniran silom i duhom mladog umetnika iz siromašne sredine, s njegovim dubokim uverenjem u sopstvenu sudbinu umetnika i plesača. Mnogo je biografija napisano o Nurejevu, a ja sam se oslonio na onu koju je napisala Džuli Kavana, u kojoj je fokus na odlazak Nurejeva iz Sovjetskog Saveza 16. juna 1961. godine. To jeste i fokus mog filma.

Za razliku od dva prethodna filma koji ste režirali ovaj je nekako, s te svoje tri vremenske linije, ispao najklasičniji?

Velika pomoć Srbije
I ovaj film ste dobrim delom snimili u Srbiji, imali ste podršku?
I vama mogu samo da potvrdim da smo film „Bela vrana” snimili zahvaljujući Beogradu, s ogromnom podrškom producentske kuće „Work in progress”. Film je bilo jako teško snimiti, a ovaj grad, vlada i mnogi vaši ljudi pružili su neverovatnu podršku bez koje filma ne bi bilo. Treba da znate da vaša zemlja ima izvanredan kapacitet da podrži i pomogne međunarodnoj filmskoj industriji. Imao sam već divna iskustva s veoma profesionalnom srpskom filmskom ekipom, snimajući i „Koriolana” u Beogradu.

Kada sam se suočio sa scenarijem nisam imao onu svesnu želju da režiram, a nisam ni pomišljao da bih mogao da igram Nurejeva. Te tri vremenske linije: detinjstvo, studentske godine i prebeg Nurejeva, zajedno, čine jedno neobično životno putovanje umetnika i neobičnu filmsku priču. Čista linearna priča ne bi bila toliko zanimljiva. Smatrao sam da je delotvornije načiniti portret duha Rudolfa Nurejeva, a to sam mogao da postignem samo suprotstavljanjem njegovog detinjstva, studentskih dana s tim nedeljama provedenim u Parizu, gde je i odlučio da se ne vrati u Sovjetski Savez. Gradio sam različite aspekte njegove ličnosti usklađujući ta tri vremenska okvira, bez ikakvih flešbekova.

Za ulogu Nurejeva niste odabrali glumca nego baletana Olega Ivenka. Da li je to mogao da bude i rizik?

Od početka sam bio prilično ubeđen da nam treba plesač koji ume da glumi i počeli smo da ga tražimo. I dugo smo to činili dok nismo na audiciji našli Olega, Ukrajinca koji igra u Kazanskom pozorištu u Rusiji, gde je jedna od vodećih baletskih zvezda. Takođe sam želeo i da plesač koji će glumiti Nurejeva ne bude lice koje filmski gledaoci već poznaju iako sam bio svestan da time mogu da ugrozim distribuciju filma, jer distributeri uvek radije žele filmske zvezde.

Imate i srpski pasoš, jeste li ga do sada koristili?

Nisam, nije bilo prilike.

Nedavno ste u Sevilji, na dodeli „evropskih oskara”, održali pravi politički govor?

Samo sam govorio ono što mi je na srcu, ne bavim se politikom, bio bih grozan političar.

Rekli ste da je depresivno i uznemirujuće svedočiti debatama u vašoj zemlji na temu ko ste vi Britanci u odnosu na Evropu?

I jeste depresivno. U Engleskoj postoji samo taj šum podele i mislim da je većina ljudi u Engleskoj veoma zabrinuta. Ne mislim da je Evropa neki sveti gral ili zajednica bez problema, ali zaista smatram da treba da ostanemo deo Evrope i da ćemo mnogo izgubiti ukoliko ne ostanemo zajedno.

Bregzit nije i vaš izbor?

Nije. Frustrira me kada se kaže „pa većina je glasala za to”. Koja većina? Većina stanovništva, nije tačno. Samo većina od onih koji su izašli da glasaju na referendumu, a i to je samo 52 spram 48 odsto. Sve to me veoma ljuti, mislim da nije uopšte trebalo da imamo takav referendum.

Ali, imali ste ga i šta sada?

Sada je Engleska podeljena, retorika naše premijerke (Tereza Mej) takva je da se ona prikazuje kao faktor ujedinjenja, prava istina je da je ona pod velikim uticajem ljudi koji žele bregzit, a oni nisu budućnost. Posle svega što nam se desilo, ukoliko bi sada došlo do novog referenduma, siguran sam da bi većina u Velikoj Britaniji glasala za ostanak u Evropi. Bregzit bi samo ostao dobra tema za film.

Vi ste i dobili nagradu za izuzetan doprinos evropskom filmu?

I na to sam ponosan. Film i filmski izraz može da bude naš prozor da vidimo drugo ljudsko biće, drugačije iskustvo. U Evropi možemo da slavimo razlike u jeziku, kulturi, običajima, ali istovremeno i našu zajedničku humanost. Čin gledanja filma je i čin svedočenja, gledanja na sebe samog kroz drugačije sočivo i mi koji se bavimo filmom to dobro znamo i zato među nama može da postoji istinska veza i razumevanje. Mi možemo da budemo i subverzivni, i anarhični, i provokatori, i idealisti, ali ne smemo da izgubimo naš poetski glas. Naši filmovi mogu da budu pesme koje svojim harmonijama u obliku svetla i zvuka sa svojim slikama prelaze nametnute granice i druge jezike.

Film može i tamo gde slobodan život ne može?

Može, ali mislim da sada živimo u klimi u kojoj je ideja slobodnog življenja dovedena u opasnost da bude izazvana. Ne samo od strane narastajućih populističkih osećanja, već i od sporotinjajuće političke korektnosti i sve uočljivije manipulacije društvenim medijima. Mi filmski stvaraoci i radnici treba to stalno da imamo u vidu kako bismo izbegli zamke i sledili ideju slobodnog življenja.

U to ime snimili ste „Belu vranu” i na ruskom i na engleskom jeziku?

Želeo sam da film bude autentičan u smislu jezika. Ruski se govori tamo gde se i govorilo, a činjenica je da je Nurejev uzimao časove engleskog jezika i da je u Parizu s francuskim kolegama govorio na engleskom jeziku. Mislim da nam je to pomalo pomoglo u našoj komercijalnoj privlačnosti.

Osećate li se potpuno sigurni kao reditelj?

Još se učim režiji, još se više oslanjam na svoja glumačka iskustva rada s velikim rediteljima. Kada režiram osećam se čudno, postajem uporan, ali imam još mnogo toga da otkrivam na temu šta znači biti reditelj. Režirao sam tri filma, ali sam još početnik. Režiraću i dalje, pa ćemo videti hoću li se osnažiti.

Komentari0
21eab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja