nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Šta sve može zadruga

Ratari tvrde da bi selo najpre moglo da se oporavi udruživanjem sitnih gazdinstava, jer bi oni tako bili u stanju da se odupru konkurenciji
Autor: Đuro Đukićponedeljak, 25.02.2019. u 23:00
(Фото Ђ. Ђукић)

Zrenjanin – Može li se zaustaviti propadanje sela? Do sada se o tom pitanju godinama samo raspravljalo, ali se u poslednje vreme preduzimaju i neki konkretni koraci. Selo prvenstveno propada zato što iz njega odlaze mladi ljudi – ranije su se selili u gradove da bi našli posao, a danas u inostranstvo. Odlazak iz ruralnih sredina pospešivalo je i propadanje manjih gazdinstava koja su masovno gutali novopečeni biznismeni. Država sada podstiče osnivanje zadruga, ne bi li one okupile sitna gazdinstva koja bi udružena mogla da opstanu i time se omogućio opstanak na selu šireg kruga mlađih ljudi.

U Zrenjaninu se nedavno razgovaralo baš o spasavanju sela u svetlu oživljavanja zadruga koje su nekada, kako je rečeno, uz školu, crkvu i fudbalski klub, bile glavna obeležja naših seoskih naselja i nosilac njihovog ekonomskog razvoja. Sada su one u sumnjivim vlasničkim transformacijama uglavnom propale, a njihova su mesta zauzela pojedina privatna preduzeća čiji se vlasnici u selima i ne znaju.

Mali poljoprivredni proizvođači su nestajali, a mladi su počeli masovno da odlaze sa sela.

Nikola Božović, novinar koji je s ratarima proveo ceo radni vek, ukazao je da nekadašnje zadruge u Srbiji potražuju čak 220.000 hektara zemlje, što je na volšeban način nestala u tranziciji. Ilustrujući stanje s odlivom stanovništva sa sela, naveo je primer da se u prvom razredu osnovne škole u opštini Sečanj sada školuje 105 prvaka, a pre tri decenije ih je bilo sedam puta više. Dakle, sa gašenjem zemljoradničkih zadruga posao su izgubila sitnija gazdinstva koja su kroz kooperantske odnose sa njima sarađivale.

Pored reanimacije zadruga na drugačijim osnovama, za šta se zalaže država, u srednjem Banatu se osnivaju i privatne zadruge koje okupljaju baš kooperante iz svog okruženja i tako stvaraju uslove da se održe i posednici manjih imanja.

Na pomenutom skupu u Zrenjaninu govorio je i Nandor Vereš, direktor porodične Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine u opštini Sečanj. Oni obrađuju oko hiljadu hektara oranica i unazad nekoliko godina „Agrosoj” stalno beleži rast prometa i sa 300 kooperanata bliži se vrhuncu ove faze svog 13 godina dugog postojanja.

– U narednih sedam godina nameravamo da sistemima za navodnjavanje obuhvatimo 150 hektara, pa smo investirali u dva bunara i nastavljamo u tom pravcu. Na približno petini pomenute površine gajićemo voće (konzumnu višnju, dunju, šljivu, trešnju), a na ostalom zemljištu povrće. Višnju smo već posadili na četiri hektara, a u 2019. planiramo da joj namenimo još 12 hektara. Kao deo dugoročnog plana, prošle godine izgradili smo skladište kapaciteta 4.000 tona, a ove godine skoro trećinu tog prostora modifikovaćemo u hladnjaču – objašnjava mladi direktor Vereš, koji je diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka na smeru za menadžere, svoju procenu da se i u poljoprivredi valja okrenuti ekonomiji, to jest tržištu.

Sa izmenjenim uslovima računaju da će voće i povrće moći da prodaju kada ga na tržištu ima najmanje. Takođe, razvijaće se i u pravcu prerade i pakovanja proizvoda.

– Želimo da i naše manje kooperante ubedimo da se preorijentišu na proizvodnju povrća i voća. Ne u plastenicima već na otvorenom i pod sistemima za navodnjavanje. To traži više ljudskog rada, ali to je nešto za šta kapacitete poseduje skoro svaka porodica na selu. Mnogo je vrednih ljudi, samo im treba ponuditi pravac kojim će moći sigurno da krenu, znajući da njihovi napori neće biti uzalud. Treba da iskoristimo činjenicu da svet traži zdravu hranu i na nama je da tu šansu iskoristimo. Potrebna su nam nova znanja, prerada proizvoda, logistika, marketing. U prelaznom periodu u to se moraju uključiti i mesne zajednice, opštine, poljoprivredno stručne službe – kaže Nandor Vereš, koji smatra da bi takva praksa zadržala mlade ljude na selu.

On zaključuje da ljudima treba omogućiti da na delu vide kakve im se šanse predlažu. „Ono što smo postigli u ratarstvu pokušaćemo da ponovimo u povrtarstvu i voćarstvu. Na poljoprivrednicima je da proizvedu, a mi ćemo rešiti sve ostalo – veli Nandor Vereš, menadžer u poljoprivredi.


Komentari11
1cf5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Umesto prorocansva o zadrugama uciti od primera drugih. Holandija je jos pre rata formulisala ''zemljisnu politiku'' sa spajanjem (razbacanih) parcela u jedinstvene, pogodne za masinsku obradu. Isto tako specijalni tretman agrarnog zemljista za zemljoradnike bez poseda tako da su zakupi bili podnosljivi. Pored toga je osnovana ''zemljoradnicka banka'' (sadasnji RABO) za finansiranje zemljoradnika. Uvedeno je posebno pravno tumacenje ''rucne zaloge'' kako bi i pokretne stvari (masine,stoka ,itd) mogle biti predmet zaloge za kredte. Sa zalogama su naravno nize kamate. Rucna zaloga je ''prevedena'' u fiducijarni prenos svojine na pokretnim svarima). Holandska zemljoradnja je , posle Amerike, najvezi izvoznik zemljoradnickih proizvoda u svetu. Sa 70 milijardi evra prihoda godisnje; 10% holandskog nacionalnog proizvoda. Zemljoradnjom se bavi samo 2% stanovnistva dok su 95% proizvodjaca porodicne firme.
Леон Давидович
Мислим да су људи из три основна разлога напустали село: економског, школовања деце, и неизвесне старости.Још у првим деценијама социјализма сељаци су били дискриминисани у односу на раднике , У то време од сељака су тражили само порез и то значајан порез, а нису им давали никакве потстицаје, били су дискриминисани и у погледу здравственог осигурања и пензионог. Зато су већ тада масовно одлазили у градове јер су се осећали сигурније уз пензиони стаж и здравствену заштиту. Ипак то су биле генерације сељака које су стоички подносиле све тешкоће и некако опстајали али како су те генерације стариле тако је и село нестајало. Многи су одлазили у градове због школовања деце мада многима нарочито у задње време ни школа није донела успех. Неизвесност од старости многе је одвела са села. Можда је свим сељацима са одређеном старости требало обезбедити неку загарантовану пензију , мимо оног што се уплаћује јер би им то пружило већу сигурност за опстанак на селу.
Sotir Gardačić
Zadruga kao udruzenje sitnih gazdinstva je utopija jer dva brata u jednoj kuci ne mogu da se dogovore a kamoli celo selo. Fiktivne zadruge služe danas da se ispumpaju finansijska sredstva iz Brisela. Jedini spas za selo su stabilne otkupne cene proizvoda ali i borba protiv izvoznog monopola, odnosno oligarha.
Miki
Dva brata u zadruzi nemaju šta da se dogovaraju jer razgovor se vodi sa menađerom zadruge kome trebaju poljoprivredni proizvodi. Voleo bih da vidim brata koji će 3 tone jabuka da izveze u Rusiju. Pitaj gde je selo Karbulovo i dođi da vidiš ne dva brata već 100 brata koje jedino interesuje cena jabuka i kada će dobiti pare. Za monopol se u potpunosti slažem jer je neverovatno da Dragan J. Vučićević bude glavni izvoznik malina u Srbiji.
Preporučujem 1
Саша Јовановић
Задруга (Кркина или Митровићева, свеједно) може исто што и Парови. Да чува власт.
Milos miokovic
..... moze od vas da napravi estradnu licnost i da vas materijalno osigura.......

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja