subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 26.02.2019. u 11:00 Biljana Baković

Evropski put bez jasne perspektive

To nikako ne znači da proces unutrašnjih reformi u Srbiji treba zaustaviti ili obustaviti put ka članstvu, a ono će doći kada i Srbija i EU budu spremne, ukazuje Dragan Đukanović
(Илустрација Драган Стојановић)

Mi i ne očekujemo da postanemo sada članica Evropske unije, šta je sporno? Ovim pitanjem je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović odgovorila na zapitanost bar dela srpske javnosti o smislu evropskog puta naše zemlje, pošto je njena francuska koleginica Natali Loazo sa stranica našeg lista juče poručila da „sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica”. Izjava ministarke za evropske poslove u Vladi Francuske nije neočekivana i u skladu je sa onim što država Srbija deli s građanima kada je reč o članstvu u EU, izjavila je Joksimovićeva. Smatra, kako je istakla u izjavi Tanjugu, da je „2025. godina i dalje otvorena mogućnost, ako i Srbija i EU postave odnose na temelju nove odgovornosti prema reformama i kredibilnoj politici proširenja”. Sličan je i stav premijerke Ane Brnabić, koja je juče u razgovoru sa Natali Loazo izjavila da Srbija ostaje posvećena procesu evropskih integracija kao najefikasnijem načinu za unutrašnju transformaciju društva i podizanje kvaliteta života svih građana.

Francuska ministarka, koja je bila u poseti Beogradu, objasnila je svoju izjavu „Politici” – iskrenošću prijatelja. „Francuska želi da Srbija uspe u svom poduhvatu pristupanja EU, da ispuni tu ambiciju. Francuska govori jezikom prijatelja i govori iskreno. Iskrenost nas prisiljava da u trenutku kada EU preživljava odlazak Britanije kažemo da je suočena sa izazovima sa kojima mora da se ponese. Reći nešto suprotno tome bilo bi nepošteno”, rekla je Loazoova na konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji joj je zahvalio za iskrenost. „I tu nemam šta da dodam. To je sve ono što smo znali. To je korektan odnos, bolje da nam kažu istinu, nego da nas obmanjuju. To prijatelji rade”, rekao je Vučić. 

Uzimajući kao merilo prijateljstva otvorenost u pogledu evropske perspektive Srbije, francuski predsednik Emanuel Makron možda se i najbolje pokazao. On je još u aprilu prošle godine bez uvijanja rekao da neće biti proširenja EU dok se zajednička evropska kuća, čiji su temelji poljuljani bregzitom, migrantskom i finansijskom krizom i drugim problemima, ne konsoliduje. Opozicioni DSS juče je ocenio da je francuska ministarka svojom izjavom udarila „politički šamar evrofanaticima u Srbiji”, ali je ipak Makron još tada priredio prvi „hladan tuš” za „balkansku šestorku”. Posebno za Srbiju i Crnu Goru, koje su samo dva meseca ranije od Žan-Kloda Junkera dobile 2025. godinu kao „indikativnu” za ulazak u EU. Reč je, naravno, o Strategiji proširenja EU na zapadni Balkan, koju je uradila odlazeća Evropska komisija, a koja već u maju na Samitu u Sofiji – nije ni spomenuta. Umesto proširenja, tema je bila „konektiviti”, odnosno proces povezivanja zapadnobalkanske šestorke – najpre međusobno, a onda i sa EU.

Izveštaj EK o Srbiji na proleće, Mekalister u Beogradu sutra
Portparolka EU Maja Kocijančič rekla je juče da će paket izveštaja o zemljama u procesu pristupanja EU, uključujući i Srbiju, biti objavljen na proleće 2019. godine, kao što je i bilo planirano. „Trenutno nemamo tačan datum, ali paket će biti na proleće”, rekla je Kocijančičeva. EK svake godine u okviru tzv. paketa proširenja objavljuje izveštaje o napretku zemalja koje se nalaze u procesu evrointegracija, podseća Tanjug. A portal EVB najavljuje da će delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) boraviti u Beogradu i Prištini od 27. februara do 2. marta, s ciljem da proceni političku situaciju i njihove odnose sa EU, navedeno je u saopštenju AFET-a. Sedmočlana delegacija, predvođena predsedavajućim AFET-a Dejvidom Mekalisterom, koji je i parlamentarni izvestilac za Srbiju, sastaće se sa političkim vođstvom u Beogradu i Prištini, ali i sa poslanicima u nacionalnim parlamentima, opozicijom i predstavnicima civilnog društva.

„Mislim da je Samit u Sofiji organizovan samo iz straha da će se političke elite sa Balkana okrenuti drugima, a tu se najviše misli na Tursku, Rusiju i Kinu”, napominje za naš list politički analitičar Branko Radun, koji, kako kaže, već 15 godina tvrdi da nikada nećemo ući u EU, a sada se polako i drugi uveravaju u to. Pre svega zbog unutrašnjih prilika u Uniji. „Čak i da uđemo u NATO i priznamo Kosovo – nećemo ući u EU”, uveren je Radun, koji ukazuje da, i pored tog saznanja, ne možemo da „siđemo” s evropskog puta, jer bi usledile ozbiljne konsekvence.

Radunova (pr)ocena da je članstvo u EU samo san možda bi se mogla ostvariti, sudeći prema rečima Dragana Đukanovića, predsednika Centra za spoljnu politiku, ako na izborima u maju desnica i populisti prevladaju u Evropskom parlamentu. „Onda bi bio ugrožen čitav evropski projekat, a ne samo politika proširenja”, kaže Đukanović, odgovarajući na naše pitanje šta će se desiti s našim evropskim putem u slučaju promene strukture EP i atmosfere u EU. Đukanović, ipak, takve drastične promene – ne očekuje.

Ali jasno je, kako ističe, da je u ovom trenutku EU suočena sa svojom unutrašnjom krizom i da bez konsolidacije ne može da otvori jasnu perspektivu proširenja. „To nikako ne znači da proces unutrašnjih reformi u Srbiji treba zaustaviti ili obustaviti put ka članstvu. Veoma je značajno da se neki procesi intenziviraju, da se brojni poslovi završe na tom evropskom putu, a članstvo će doći onog trenutka kad i Srbija i EU budu spremne”, ukazuje Đukanović, čiji centar, zajedno sa Evropskim pokretom u Srbiji, danas predstavlja Novu spoljnopolitičku inicijativu koju potpisuje osamnaest organizacija civilnog društva.

Inicijativa je upućena predstavnicima vlasti i opozicije, a u njoj se traži postizanje konsenzusa oko spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije. Četiri tačke Inicijative odnose se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropske integracije Srbije, razvoj odnosa sa susedima u regionu i saradnje sa NATO-om. Kod četvrte tačke predlaže se intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO-om, jer to predstavlja „vitalni interes za Srbiju i njene građane”. Kako se navodi, potrebno je zaustaviti anti-NATO medijske kampanje... „Imajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO-om”, navodi se u ovoj inicijativi.

Zvaničnici Srbije u više navrata su isticali, a predsednik Vučić je i u nedelju, u okviru kampanje „Budućnost Srbije”, poručio da je Srbiji važan evropski put, ali da „nećemo u NATO i nećemo sankcije Rusiji, jer je to izbor naših građana”. Za NATO bi se možda nekako i moglo progledati kroz prste (Švedska i Austrija nisu u toj vojnoj alijansi, a jesu u EU), ali za Rusiju, izgleda, teško. Zbog odbijanja Beograda da, poput Crne Gore, uvede sankcije Moskvi ili da se prikloni raznim rezolucijama i deklaracija u kojima se osuđuju postupci Rusije, Srbija još nije dobila ni izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Stoga nije još ni blizu otvaranja, a kamoli zatvaranja tog poglavlja u pregovorima o pristupanju EU. Kako piše portal europeanwesternbalkans.com, pozivajući se na analizu ISAC fonda o spoljnopolitičkoj usklađenosti Srbije sa EU za 2018, Srbija se uskladila sa 28 od ukupno 54 deklaracije u kojima je unija prošle godine pozvala sve aktuelne i potencijalne kandidate, kao i zemlje koje pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru i Istočnom partnerstvu, da se usklade u vezi sa određenim spoljnopolitičkim pitanjima. To je usklađenost od 52 odsto, što predstavlja napredak u odnosu na 2017. godinu, kada smo imali 46 odsto usaglašenosti. Poređenja radi, Crna Gora i Albanija imaju stoprocentnu usaglašenost, a Severna Makedonija – 85,9 odsto usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Istraživači ISAC fonda ukazuju, navodi se u tekstu na portalu EVB, da u skorijoj budućnosti Srbija neće dostići te brojke upravo zbog toga što se ne usklađuje sa stavovima EU kad je reč o Rusiji i državama koje nisu priznale Kosovo (među kojima je i Venecuela).

Komentari51
bf565
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Матић
Мени је онај наш доскорашњи "бескомпромисни пут у боље социјалистичко сутра" изгледао реалнији и дохватљивији од овог садашњег "пута без алтернативе" у ЕУ. Европска Унија ми све више личи на једну фатаморгану, јер како јој се мало приближимо са неким од многобројних споро отварајућих "поглавља", она се све више расплињава и нестаје пред нашим очима. Често помислим да та ЕУ можда уопште и не постоји, већ је то више као некаква мисао која се сама створила у нашим главама ? И за онај комунизам смо увек знали да он заправо не постоји, али свеједно смо му тежили. Тако нам ја сада свима тешко да се одрекнемо нашег "пута у ЕУ", иако смо сви некако осећали да од тога ништа бити неће, а сада нам то и отворено говоре. Нека, ја сам ипак за "пут у ЕУ" иако знамо да је то ћорсокак, јер шта иначе да радимо ако ничему не тежимо?
Cune
Cvrc Milojka. Džaba krečite. Napisah ja pre desetak dana da treba ubaciti u ler i čekati Republiku Severnu Makedoniju da otvori pregovore. Dok se to ne desi podignuta je ručna gore, a posle toga ide sve jaaaaaaaako polaaaaaaako.
Bosko
Ako Srbija krene putem evroazijske unije i ovo malo pismenih i vestih ljudi ce napustiti zemlju. Nece imati ko ni casu vode da vam donese a kamoli leci ili isplati penzije.
Ovdasnja
Sto znaci da cemo i dalje biti osudjeni na ovakve vrcave komentare, jer se Vi ni po jednom kriterijumu ne kvalifikujete u tu grupu koja ce nas lisiti svog prisustva.
anaig
Sve dok Njemacka upravlja evropskom unijom, nama nema ulaska u tu zajednicu.
Ovdasnja
@ antibot: U čemu je problem sa Maltom? Jer postoje države prve, druge i treće klase? "Bot" se piše bez "anti".
antibot
Pa ko ce da upravljali, Malta??
Dakic Zeljko
Najbolje za Srbiju,je da odlozi put u EU,za deset godina,i nastavi mirtno i bez ucena da se samostalno razvija!Ta sargarepa,EU,pokrice je da se moraju stalno prihvatati ucene sa zapada,i to nepovoljne za Srbiju!A ako gdin Vucic govori istinu,razvoj u Srbiji je toliko uspesan,bar sada,pred izbore,da nas nista ne moze zaustaviti!Kina,vec sada ,prva sila sveta, je dobra zamena za investitore sa zapada!Dovoljno bi bilo,sa kineskim kreditima,masovnim javnim radovima,obnoviti zapustena sela!To bi zaposlilo mnogo ljudi i otvorilo nova radna mesta,a ne otvaranje nekih poglavlja EU !A i KINESKI automobili na struju ,sa nasim litijumom,su jako dobar projekt!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja