nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
47. FEST

Vozeći gospođicu Dejzi

Večeras pred publikom dobitnik Oskara – film „Zelena knjiga” Pitera Farelija, poljski crno-beli „Hladni rat” za duže pamćenje, baš kao i dokumentarac Gorana Radovanovića
Autor: Dubravka Lakićsreda, 27.02.2019. u 12:37
Виго Мортенсен и Махершала Али у Оскаром награђеном филму „Зелена књига” (Фото Прес служба 47. Феста)

Dobitnik Oskara za najbolji film – „Zelena knjiga“ Pitera Farelija („Green Book”) večeras je (19 časova) u Sava centru pred publikom. Fest je, dakle, i aktuelan i pravovremen.

Pred gledaocima je simpatičan film. Nešto poput odraza u ogledalu Beresfordovog „Vozeći gospođicu Dejzi”, samo na farelijevski način. Vozač je sada Vigo Mortensen, a „gospođica Dejzi” bi bio izvrstan afroamerički glumac Maheršala Ali (Oskar za najbolju sporednu ulogu) u ulozi vrsnog pijaniste Dona Šerlija. Mortensen kao italoamerički izbacivač iz njujorških klubova, neobrazovani ali i dovitljivi Toni Velelonga zvani Lip i Ali kao daroviti i cenjeni crni muzičar Don Šerli, spojeni su slučajem i kreću na turneju po koncertnim dvoranama širom američkog Juga. Kreće tako još jedna romantizovana američka priča na temu mogućeg spoja „abonosa i slonovače”, kada se ima u vidu da su svi pre svega ljudi, pa tek onda eventualno i pripadnici neke od ljudskih rasa.

Međutim, nije to baš tako bilo lako objasniti američkom Jugu tih šezdesetih godina prošlog veka kada se i odvija radnja ovog filma. Dakle, u trenutku vrhunaca rasne segregacije u posleratnoj Americi. To i jeste najbitniji kontekst i ove američke filmske priče koja je kao još uvek bolna, nažalost, i još uvek i aktuelna tema u američkom društvu, sa lakoćom dirnula članove Američke akademije za film koji su u velikoj većini „Zelenu knjigu” i proglasili najboljim filmom. Piter Fareli se vešto poigrava sa stereotipima i predrasudama, za šta je imao čvrsto uporište u samom scenariju Nika Velelonge i Brajana Hejsa Karija, koji su i osvojili i Oskara za najbolji originalni scenario, napisan inače prema istinitoj priči. I da ne otkrivam više, film ćete večeras gledati.

Sinoć je na 47. Festu prikazan i višestruki dobitnik „evropskih oskara” – nagrada EFA Evropske akademije za film, nažalost ne i dobitnik Oskara za koji je bio nominovan u kategoriji najboljeg stranog filma. Reč je o poljskom crno-belom filmu „Hladni rat“ Pavela Pavlikovskog (dobitnik Oskara za film „Ida“), gorko-slatkoj ljubavnoj priči koja se gotovo sudbinski plete oko neusklađenog para u strasnoj i stresnoj vezi. Ovo je istovremeno i romantičan i realistički film o destruktivnoj moći erosa, čija se dramska radnja odvija u periodu od 1949. do 1960. godine, dakle u vreme kada je Poljska bila iza one hladnoratovske „gvozdene zavese”.

Glavni junaci ove melanholične i elegantno stilski izvedene sage su pijanista Viktor i pevačica i plesačica Zula, u fokusu je njihov slojeviti odnos, delimično inače inspirisan nesrećnim brakom između roditelja samog Pavlikovskog, džez muzika i klasične rapsodije i nacionalni folklor. „Hladni rat” Pavlikovskog ne ostavlja gledaoce ravnodušnim. U ovom filmu se uživa. I ovaj se film duže pamti.

Na Festu je toplo primljen „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, kao omaž Dušanu Makavejevu, njegovom filmu „WR: Misterija organizma” i jednom vremenu o kojem će konačni sud tek dati istorija. Radovanoviću je pošlo za rukom da samo na osnovu dugo skrivanih audio-traka i uz nešto arhivskog materijala, načini zanimljiv, dinamičan i uzbudljiv film koji se netremice gleda. Za poštovanje. Ali i za moguću raspravu o tome da li je Radovanović snimio „tendenciozno antikomunistički” ili bi pre reč bila o „antizabludnom” filmu. U svakom slučaju, o Radovanovićevom dokumentarcu će se govoriti. Mislim da bi se Dušanu Makavejevu ovaj film dopao...

Sutra veče u Kombank dvorani (u 22 sata) premijerno se prikazuje novi film Dragana Marinkovića „Pijavice“, sa Nikolom Đuričkom, Lazarom Ristovskim i Tonijem Mihajlovskim u glavnim ulogama...

Nikola Petrović (Foto Pres služba 47. Festa)

Nikola Petrović: Volim da putujem između nezavisnog i komercijalnog filma

U okviru takmičarskog programa Srpski film prikazan je i debitantski film mladog scenariste, reditelja, producenta i direktora fotografije Nikole Petrovića – „Psi umiru sami“.

Zanimljivo je da je Petrović studirao zvuk, a da je režijom počeo da se bavi izvan školskih kalupa, imajući pred sobom kao uzore Dejvida Finčera, Darena Aranofskog, Tarantina i Skorsezea. Govoreći o sebi i o svom filmu na Festu, Nikola Petrović između ostalog je rekao i sledeće: „Veliki sam poštovalac američke kinematografije, ona je veliku stvar uradila za srpsku kinematografiju. I zato, ne mogu samo zarad trenda da kažem da volim, na primer, rumunske filmove uz svo dužno poštovanje... Volim da je film zabava, mislim da ništa nema loše u tome da se film pravi za publiku. Ne želim da radim filmove koje će gledati samo petoro ljudi u dnevnoj sobi. Volim da putujem između nezavisnog i komercijalnog filma, a da se ne naginjem previše ni na jednu stranu...”.


Komentari1
0145a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zena mi kaze
Ne valja. Slusam svoju zenu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja