Jaja japanske prepelice mnogi uzimaju samo kao lek ne shvatajući da u ruci drže superhranu. Ova jaja, iako mala po veličini, u odnosu na mnoga druga jaja pravi su mali rudnik blagotvornih minerala i vitamina. Ono što ih čini superhranom jeste činjenica da gotovo sve minerale i vitamine sadrže u mnogostruko većoj količini.
Ova mala pegava jaja po ceni su slična kokošijim jajima (komad prepeličijih jaja je 14 dinara u maloprodaji), a kalorijski su takođe uporediva sa 155 kilokalorija na 100g, odnosno po komadu 14 kilokalorija. Jedno jaje japanske prepelice ima svega 9 grama, ali u njemu se nalazu čak 75 mg holesterola, što je 25 odsto od preporučenog dnevnog unosa. Prema tome, ne treba preterivati sa unosom ovih malih pegavih jaja.
Blagotvorna lekovita svojstva prvi su uočili dalekoistočni narodi u davnoj prošlosti, a i danas se u narodnoj medicini koriste jaja japanske prepelice u lečenju srca i kardiovaskularnog sistema, bolesti pluća, nervnog sistema, bolesti bubrega i jetre.
Pre nekoliko godina, pa čak i danas, uzgajanje prepeličijih jaja smatralo se za dobar biznis, pa su u kratkom roku mnogi pokušali da se bave ovim poslom. Izbor pravog dobavljača prepeličijih jaja veoma je važan, jer ako koristite jaja kao lek, sigurno vam nije svejedno da li taj lek zaista i deluje. Rizik od salmonele uvek je moguć (iako proizvođači to negiraju), ali dobra proizvođačka praksa i naročito HASSP (Hasap) standard može ga svesti na minimum.
Neoplođena jaja nemaju lekovita svojstva i dobra su samo kao hrana. Jaja japanske prepelice obično možete držati u frižideru do mesec dana, dakle, do kada su i najbolja. Naravno, svaki ozbiljan proizvođač ima deklaraciju na kojoj je utisnut i rok upotrebe.
Jaja japanske prepelice piju se (sveža) pre obroka i to otprilike 30 minuta ranije. Naravno, ukoliko osoba boluje od neke bolesti, prethodno je poželjna konsultacija sa izabranim lekarom. Kao i kod svakog leka, ni sa prepeličijim jajima se ne pije alkohol.
Prepeličija jaja najviše koriste osobe na oporavku, dakle rekovalescenti, sportisti, deca i starije osobe, kako za popravljanje zdravstvenog stanja, tako i preventivno. Naravno, ako mislite da prepeličija jaja imaju svojstva da izleče hronične neizlečive bolesti (astma, dijabetes itd), kako to neki propagiraju, varate se – to zvanično (još) nije potvrđeno.
U raznoj literaturi pominju se količine jaja japanske prepelice koje je potrebno popiti kao bi se izlečili od ove ili one bolesti, što naravno nije tačno, jer ova superhrana deluje tako što daje organizmu veću nutritivnu vrednost od uobičajene hrane i tako ga uslovno rečeno dovodi u sklad. Moguće je da kod bolesnika sa blažim simptomima (recimo astme) dođe do toga da se napadi veoma retko javljaju, pa osoba pomisli da je izlečena.
Ovakva promena ishrane uvođenjem prepeličijih jaja kojom se menja i tok bolesti svakako je pozitivna, ali kao što je rečeno, uvek je potrebno konsultovati se sa lekarom pre otpočinjanja bilo koje promene u ishrani. Govoriti da jaja japanske prepelice leče dijabetes ista je obmana potrošača (i pacijenta), kao što je pre nekoliko meseci iznesena tvrdnja da tonus hleb leči dijabetes, usled čega je proizvođač hleba morao da promeni ambalažu na kojoj je to pisalo.
Za obolele osobe važno je još jednom naglasiti – uzimanje jaja japanske prepelice ne podrazumeva odustajanje od zvanične terapije dobijene od vašeg lekara.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
