nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:32

Parlamentarna atmosfera i izbori

Autor: Mirjana Čekerevacsreda, 27.02.2019. u 23:00
Драган Стојановић

Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić nije isključio mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, a hoće li ih biti trebalo bi uskoro da bude prelomljeno. Ukoliko ih bude, deo opozicije će ih bojkotovati, to je, kažu, već odlučeno. Parlament već bojkotuju.

U očekivanju odluke o izborima, Vučić radi ono što je radio od dolaska na vlast – obilazi Srbiju uzduž i popreko, priča s narodom i drži govore narodu. „Bojkotaši” potpisuju sporazum s narodom ovdašnjim i objašnjavaju svetu zašto „Vučić mora da ode”. I jedni i drugi, prebrojavaju građane na protestima, koje ovaj deo opozicije svojata i „knjiži” na svoj konto, mada, tvrde, nikakve veze s njihovom organizacijom nemaju. I lete reči sve teže i teže s obe strane, od čega ni narod, ni država baš nikakve koristi nemaju, niti mogu imati.

Da je atmosfera u parlamentu loša mogao je da vidi svako ko je makar i na trenutak gledao prenos neke sednice, a za to su odgovorni i vlast i opozicija, naravno vlast je uvek odgovornija zato što je vlast. Deo opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju i nekoliko drugih opozicionih poslaničkih grupa bojkot parlamenta obrazložio je time da im je onemogućeno da govore i da je parlament potpuno obesmišljen. Tačno je da Skupština Srbije ne uživa bogzna kakav ugled kod građana, ali takvo stanje nije od juče.

Da ne idemo u neku daleku istoriju, da pogledamo saziv od 2008. do 2012. godine, kada je Demokratska stranka imala predsednika Srbije Borisa Tadića i, zajedno sa koalicionim partnerima, većinu u parlamentu. Da bi se ućutkala opozicija više puta je menjan poslovnik, da bi na kraju dobili toliko restriktivna pravila, koja, onima sa malo poslanika ne ostavljaju mnogo prostora da nešto kažu. Tadašnja vlast je imala tesnu većinu, pa su se opozicioni glasovi mnogo jače čuli, a da bi se „utišali” kazne su samo pljuštale. Vlast je, takođe, uglavnom ćutala i čekala da opozicija potroši svoje vreme, uz poruku: „Samo vi pričajte, pa kad završite mi ćemo da usvojimo vladine predloge.” Da li neki amandman ili zakon treba podržati, znalo se tako što bi šef najveće poslaničke grupe, dakle DS-a, podizao ruku.

Zbog velikog broja stranaka koje su činile skupštinsku većinu donošeni su raznorazni zakoni, šta je kome padalo na pamet, u suprotnom bi zainteresovani za taj zakon odbili da glasaju za nešto drugo. Tako smo, na primer, usvojili izmene Zakona o privrednim komorama, po meri Mlađana Dinkića, lidera G17 plus, i to po hitnom postupku, mada su izmene stupale na snagu za četiri godine. Da ne pominjemo Zakon o informisanju, takođe, po meri Mlađana Dinkića, koji je pretio da će srušiti vladu ako se ne usvoji, kako bi mogao da se obračuna sa medijima koji su mu se zamerili. Od sedam članova tog zakona, šest je proglašeno protivustavnim, sedmi član je propisivao kad zakon stupa na snagu. U tom sazivu je prvi i jedini put organizovano „suđenje” skupštinskim izveštačima, zato što se DS-u nije svideo način na koji je jedan novinar obradio zvanične podatke dobijene u parlamentu. Tako je to izgledalo da je i predstavnik G17 plus pobegao iz sale, odbivši da, kako je rekao, u tome učestvuje.

Umesto što nude narodu sporazum sa praznom pričom i obećanjem da će, ovog puta, majke mi, sve ispoštovati, trebalo bi da analiziraju zašto su izgubili svake izbore od Aleksandra Vučića. Možda bi mogli nešto i da „prepišu” od Vučića, kome nije mrsko da iz Brisela stigne u Majdanpek, ili iz Vašingtona u Gadžin Han i okolna sela, u koji ne ide samo u predizbornoj kampanji da mazi neku kravu

U prvom sazivu posle dolaska na vlast naprednjaka, dakle od 2012. do 2014. godine, bila je relativno normalna atmosfera, diskutovalo se, povremeno svađalo, ali bez nekih većih incidenata. Naprednjacima, dabome, na pamet nije palo da menjaju restriktivni poslovnik, pritom oni nisu ćutali i čekali da opozicija ispriča svoje, pa da izglasaju vladine predloge. Naprotiv, koristili su sve vreme koje su imali na raspolaganju da hvale predložena rešenja i pobijaju svaku zamerku opozicije. I u sazivu od 2014. do 2016. godine ponašali su se isto što se tiče diskusija, ali tada su i oni uveli pravilo za svoje poslanike da znaju kako da glasaju – to je čuveno „glasanje na zvonce”. Kad predsedavajući zvoni, glasajte  „za”.

Mada su bili znatno lošiji odnosi nego u prethodnom, i u ovom sazivu je šef skupštinskih naprednjaka umeo da se izvini kad upotrebi neku težu reč, a nijedan naprednjak nije smeo da „vija” novinare po skupštini, ako mu se ne sviđa njegovo pisanje. Aktuelni saziv ima najgoru atmosferu u „naprednjačkoj eri”, malobrojna opozicija je frustracije zbog malo vremena koje ima na raspolaganju bila sve oštrija u opisivanju „diktatora”, „diktature”, zamerajući Vučiću i što „svaki dan priča po medijima, niko od njega da dođe do reči”. Naprednjaci su počeli da pišu referate o „žutim lopovima”, nadevajući opozicionim liderima uvredljive nadimke. Niko tu ni sa kim i ni o čemu više nije želeo da razgovara argumentima.

Naprednjaci su počeli i da u TV emisijama u kojima gostuju sa političkim neistomišljenicima govore uglas s njima, ne dozvoljavajući im da bilo šta kažu. To je najgore što su mogli da osmisle, ne za opozicionare, već za njih same. Zato što to, kad postane praksa, počinje da nervira svakog normalnog čoveka. Početkom devedesetih godina, kad je stvarno vladao medijski mrak, mladi novinar je ispričao kolegama da ga je zvao otac iz unutrašnjosti maksimalno iznerviran zato što nigde ne može da pročita, ni da čuje šta je to Vuk Drašković rekao, sluša samo komentare toga. Otac je, inače, apsolutno podržavao Slobodana Miloševića i SPS i glasao za njih, za Draškovića ni mrtav ne bi glasao, ali je hteo da čuje šta govori. I samo zato je otišao na jedan Draškovićev miting, on nije promenio stav o njemu, neki drugi su možda otišli iz istih razloga i promenili stav.

Kad god bi se u parlamentu stvorila loša atmosfera, opozicija bi ga bojkotovala, tražeći nove izbore. Sadašnji „bojkotaši” neće ni da čuju za izbore, naprotiv bojkotovaće ih, jer, kažu, nema fer uslova, a i građani koji protestuju, tvrde, zahtevaju od njih da bojkotuju izbore. To su oni građani koji protestuju u Beogradu i nekoliko desetina gradova Srbije, s čijom organizacijom nemaju ništa, niti im je dozvoljeno da im se obrate. Tvrde da će „Vučić pokrasti izbore”, da su građani u strahu i zato ne smeju da izađu na ulicu. Niko ovde ne može da ukrade izbore, a da ne bude uhvaćen u krađi i da ne plati za to. U to smo se uverili.

Umesto što nude narodu sporazum sa praznom pričom i obećanjem da će, ovog puta, majke mi, sve ispoštovati, trebalo bi da analiziraju zašto su izgubili svake izbore od Aleksandra Vučića. Možda bi mogli nešto i da „prepišu” od Vučića, kome nije mrsko da iz Brisela stigne u Majdanpek, ili iz Vašingtona u Gadžin Han i okolna sela, u koji ne ide samo u predizbornoj kampanji da mazi neku kravu.


Komentari13
498c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milka Ćulić
Није право питање шта би неко могао ”да „препише” од Вучића”, коме чињеница је, није мрско да из Фекетића, после паузе, и у сезони грипа стигне у Службу за хематоонкологију Института за здравствену заштиту мајке и детета без заштитне маске на лицу; нису грађани који протествују на улицама искључиво лоши ђаци који преписују. Право је питање како они који добију изборе могу постићи да правда стигне оне који су учествовали у злочину у Штрпцима као и одговорне за опструкцију истраге, као и како да се објави у ”разумном року” полицијски извештај о саобраћајној несрећи на наплатној рампи на аутопуту код Дољевца када је супругу и мајку двоје деце смрскало и још пет особа тешко/лакше повредило возило које се кретало прекомерном брзином у коме се налазио вршилац дужности директора Коридора Србије.
Radovanka
Sta smo bogu zgresili da imamo ovakve politicke stranke !? Pa zar nismo mogli da imamo neke normalne ? Pogledajte samo plejadu likova u skupstini. Pogledajte ko tamo sedi i kako glasaju ? Pa ocigledno da nema boga jer bi on sve ovo rasterao i imali bi neke prihvatljive (da ne kazem normalne). Na sve njih mislim...i to djuture.
nikola andric
Ako je diskusija u parlamentu ''otezana'' brojem partija i brojem parlamentaraca onda se moze zamisliti problem evropskog parlamenta sa 750 clanova koji se svakog meseca sele iz Brisela u Strasburg i natrag. Ta okolnost odnosno cinjenica , koliko znam, nije ikad napomenjena u okviru diskusije o EZci. ''Od loseg u gore?''
Дејан.Р.Тошић
Сврха избора јесте да политичка партија или коалиција формира владу и донесе и усвоји Законе који ће уредити стање у држави, омогућити бољи стандард грађана а самим тим и одрживост владајуће партије на власти до следећих редовних избора. На жалост сви смо сведоци да се непрестано од 2012.године одржавају стално ванредни избори, да се Закон о пореклу имовине као фундаментални Закон о спречавању корупције у државном и јавном сектору, не доноси,опозиција је састављена од "лидера" који су се због непостојања Закона о пореклу имовине, слободни грађани са имовином која превазилази "зараде" лидера. Позиција не доноси фундаментални Закон, који би такође "лидере" позиције стрпао у затвор са одузимањем имовине, тако да је изгледа суштина Ванредних избора да се направи привид грађанских "избора" а на делу је "олигархија" грађанских "лидера"који се смењују на изборима између себе без икаквих санкција и без икакве провере "стечене имовине" за време обављања мандата на власти. Коме то одговара?
Konkretne mere za bolji život
Ove godine kada slavimo 800 godina samostalnosti SPC biće izbora, i uz Božiju pomoć pobediće stranke koje su za glavne demokratske principe (pravdu, solidarnost, ravnopravnost,...) i konkretne mere za bolji život : 1. ravnopravni nastup svih stranka na medijima; 2. veće minimalne plate i penzije (70% od prosečnih); 3. privilegovan položaj majki sa dvoje i više dece (skraćeni rad,..); 4.reginalizacija Srbije na 4 ravnopravne pokrajine; 5. neposredni izbori za sve skupštine i gradonačelnike; 6.nulta tačka tolerancije za kriminalce, huligane, primitivce,..
Porodična tradicija
Daj Bože da Svetosvaska tradicija ( 800 godina samostalnosti SPC), pomogne da se u Srbiji vrati evropski demokratski princip, zasnovan na srpskoj hrišćanskoj tradiciji, u kojoj je porodica ba prvom mestu.
Preporučujem 3
OBNOVIMO SEBE
Apsolutnos te u pravu, ali biće teško jer vladajući "lopovski i nemoralni" sistem je produkt 70 godina vladavine komunista svih boja (crvenih, žutih, crnih, pink,..) . Zato samo OBNOVA Parlamentarne kraljevine Srbije, po uzoru na skandinavske , omogućava bolji život običnim građanima , a da tajkuni plaćaju najveće poreze , kriminalci budu u zatvorima, na TV nema primitivaca i prostitutki,.. .
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja