subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Poreznici lane otkrili 168 fantomskih preduzeća

Novo značajnije napredovanje Srbije na listi zemalja s rizicima za pranje novca predstavlja korak ka skidanju naše zemlje s ovog spiska
Autor: J. Petrović-Stojanovićsreda, 27.02.2019. u 23:00
(Фото А. Васиљевић)

Od prošlogodišnje „crne liste”, na kojoj se Srbija prvi put našla kao zemlja sa rizicima za pranje novca, međunarodni kriminal i finansiranje terorizma, naša zemlja je napredovala „do režima pojačanog nadzora”, saopštila je pre dva dana FATF-a, međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. To je u najnovijem izveštaju ocenjeno kao značajno napredovanje.

Upravo je borba protiv pranja novca bila i razlog zašto je veliki broj banaka u Srbiji proteklih meseci tražio od svojih klijenata da potpišu izjavu da nisu bračni drugovi nekih od funkcionera, ili deo njihove porodice.

Upitani šta Srbija treba da uradi da bi joj rejting bio još bolji i koliko Poreska uprava može tome da doprinese, prof. dr Milica Bisić, poreski stručnjak, kaže za „Politiku”, da poreznici nemaju vodeću ulogu u borbi protiv pranja novca, već je to zadatak Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

– Imajući u vidu, međutim, da je pranje novca neodvojivo povezano sa poreskom utajom, otkrivanje i sankcionisanje poreskih utaja, u čemu Poreska uprava treba da ima vodeću ulogu, istovremeno predstavlja i snažno sredstvo borbe protiv pranja novca. Kolika je efikasnost poreznika u ovom poslu teško je reći, jer nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se ona mogla oceniti – kaže Bisićeva.

Ona potvrđuje da je potpisivanje izjava u bankama jedna od mera proistekla iz Zakona o sprečavanju pranja novca i podzakonskih akata koji uređuju pravila za poznavanje klijenata.

– Ovo je u svakom slučaju dobra vest, jer predstavlja korak ka skidanju Srbije sa ove liste, budući da nije dobro biti označen kao zemlja sa ozbiljnim nedostacima. U praksi takva ocena stvara ozbiljne prepreke u platnom prometu našim preduzećima u inostranstvu (svrstana su u visokorizična, jer im je sedište u zemlji sa ozbiljnim nedostacima) – kaže ona.

Kada je Srbija 2017. godine došla na sivu listu ocenjeno je da Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma nije dovoljan, pa su prošle godine doneti podzakonski akti, koji operacionalizuju preventivne i kontrolne postupke u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. U nadzor su, kaže Bisićeva, uključeni visoko rizični sektori (igre na sreću, promet nepokretnostima i slično), kao i advokati, notari i kasina. Takođe, u januaru ove godine je, na osnovu Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika donetog maja 2018. godine, uspostavljen registar stvarnih vlasnika koji vodi APR.

Otpočelo je sprovođenje navedenih zakona i podzakonskih akata, a u pojačanom nadzoru ostajemo dok se ne vide rezultati ovog sprovođenja.

Kako u praksi funkcionišu perači para? Tako što jedna firma, koja primera radi proizvodi drvene kućice, na računu ima 12 miliona dinara, a htela bi da ima gotovinu u rukama. Ona nalazi peračku firmu, koja će joj izdati fakturu na 7,5 miliona dinara, navodno za isporuku kućice. Tih 7,5 miliona sastoji se od šest miliona za kućicu i milion dinara za PDV. Za uplaćene pare ta firma će odbiti PDV u svojoj firmi, a peraču će isplatiti proviziju od, recimo, pet odsto za uslugu lažnog fakturisanja. Perač nakon uplate podiže gotovinu sa računa i vraća firmi koja proizvodi kućice i fakturu sa otpremnicom da je isporučila dve ili tri kućice. Perač ne uplaćuje milion dinara za PDV, već to zadržava za sebe i uz onu proviziju od pet odsto i uzima oko 1,5 miliona dinara.

Nacrt zakona o sprečavanju korupcije uskoro će se naći pred poslanicima, a da se država uhvatila u koštac sa korupcijom, govori i budžet agencije koji je ove godine veći oko 20 miliona dinara.

 Novi zakon trebalo bi da precizira nadležnosti agencije i njenu preventivnu ulogu u sistemu borbe protiv korupcije. Za ostvarenje tih namera biće potrebno da se zaposli dvostruko više ljudi.

Poreska uprava s druge strane nastavlja s otkrivanjem fantoma i perača para. Reč je o firmama koje se uredno i po zakonu registruju u APR-u sa minimalnim osnivačkim kapitalom, po pravilu bez zaposlenih ili sa samo jednim zaposlenim.

Kako je potvrđeno u Poreskoj upravi od januara do decembra 2018. godine Poreska policija je identifikovala 168 peračkih i fantomskih preduzeća, što je 28 odsto više u odnosu na 2017. godinu. U 2019. godini suzbijanje sive ekonomije i dalje će ostati kao jedan od prioriteta Sektora poreske policije. Svoje resurse usmerićemo na otkrivanje najsloženijih poreskih krivičnih dela, posebno na ranom identifikovanju organizovanog i povezanog delovanja fantomskih i peračkih firmi.


Komentari3
f79bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЦЗВРС
Феномен фантомских предузећа у Србији или како је преминула српска економија.
Zoran Djurić
Ovaj članak nažalost vrvi od netačnosti. Istina je da naša zemlja nije uopšte napredovala i da je i dalje na crnoj listi FATF - tj. listi zemalja sa strateškim manjkavostima,na kojoj je bila i ranije.Na poslednjem zasedanju FATF, 22 Februara ove godine konstatovano je da ima odredjenih pomaka ,ali su oni nedovoljni da se Srbija skine sa ove liste. Takodje, primer opisan u članku kao primer pranja novca,to uopšte nije,već je tu slučaj o utaji poreza. Pod pranjem novca smatra se pokušaj uvodjenja u legalne tokove novca koji je zaradjen na ilegalan način,tj. kriminalom.Bitno je poreklo novca, da bi se moglo definisati da li se radi o pranju novca ili utaji poreza.
Dusan
Ovaj clanak ima znacajne nedostatke. Najpre naslov nije u skladu sa tekstom, jer on govori o rezultatima rada poreske uprave na otkrivanju poreske utaje, a tekst u svojoj sustini o pranju novca. Autor se u jednom delu teksta se cak dotice i pitanja korupcije, ali bez jasne povezanosti sa naslovom ili pitanje pranja novca. Dalje, kosultovani strucnjak iznosi veoma nategnutu tvrdnju o povezanosti pranja novca i poreske utaje. Ovo su upravo dva suprotstavljena koncepta kriminalne aktivnosti. Pranje novca po svojoj sutini predstavlja uvodjenje novca iz kriminalnih radnji u legalne tokove. Dok poreska utaja predstavlja uskracivanje legalnih prihoda laznim prikazivanjem cinjenica o poslovanju. I sam primer koji autor navodi, a koji opisuje ulogu tih "perackih" firmi jer se iz primera vidi da kriminalna sema ima za cilj da se novac izvuce iz legalnih tokova. Dakle, suprotno od pranja novca. Idela svakog kriminalca je da plati porez na novac iz kriminalne aktivnosti i da ga ozakoni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja