nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:48
INTERVJU: Pablo Trapero, argentinski reditelj

​Spokoj u prirodi, nemir u duši

Nasilje je deo istorije moje zemlje. Tu su ti stalni mali strahovi od diktature, od nasilnog prisvajanja imovine političkih zatvorenika i sličnih situacija koje nisu dovoljno poznate javnosti
Autor: Dubravka Lakićčetvrtak, 28.02.2019. u 12:00
Пабло Траперо гост Феста (фото: лична архива)

Gost ovogodišnjeg Festa je stari znanac, argentinski scenarista, reditelj i producent Pablo Trapero, autor filmova: „Mondo grua”, „Lavlja jazbina”, „Lešinar i beli slon”, „Klan”, dobro poznatim našoj publici i nagrađivanim na velikim svetskim festivalima.

Trapero je sinoć lično prisustvovao srpskoj premijeri svog najnovijeg filma „Spokoj”, u kojem glavne uloge sestara Eugenije i Mie tumače Martina Gusman (Traperova supruga) i Berenis Bežo koju je upravo rad na ovom filmu ponovo vratio u rodnu Argentinu.

I dok se svet u njegovom prethodnom filmu „Klan” može nazvati patrijarhatom, za njega se u „Spokoju” može reći da je čist matrijarhat. A taj svet je isti – nemila i do kraja neosvetljena argentinska prošlost, period vojne diktature o čemu Pablo Trapero govori u ovom intervjuu za „Politiku”...

I film „Spokoj” je, baš kao i „Klan”, refleksija prošlosti?

Jeste, jer mi smo rezultat onoga što nam se dogodilo i time smo uslovljeni. Meni je važno da razmislimo o našoj istoriji, o emocionalnim traumama iz prošlosti, o mnogim tajnama koje su zakopavane u vreme vojne diktature.

Taj deo argentinske istorije još uvek je nedovršena priča?

Baš zato i treba sa njom stalno da se suočavamo. Mi imamo taj dug i on se u mom filmu vidi kao jedini istinski trenutak u sadašnjosti. Možda najbolje u trenutku kada moja protagonistkinja Mia (Martina Gusman) preuzima kontrolu nad svojim životom i postavlja konačnu tačku u istoriji prošlosti i njene majke i Argentine.

Potrebno je stalno podsećati na period diktature kako se ne bi ponovilo?

Moj film zapravo govori i o tome kako sam tek kasnije mnogo toga saznao o diktaturi u Argentini i političkim vizijama tog vremena. Otac mi je o tome govorio, ali sam kao mali malo toga mogao da razumem. Godinama kasnije sam u potpunosti shvatio šta se dogodilo u mojoj zemlji. Već za generaciju moje dece diktatura je neka vrsta poslastice prošlosti u istorijskim čitankama i zato je važno zapamtiti i razmisliti o tome upravo zato da se to nikada ne ponovi. I to činiti ne samo kratkoročno, nego stalno i na što neposredniji način. I kroz filmove, televiziju i u pozorištima. Ali, ja sam optimista. Ne verujem da će se ova priča ponoviti u Argentini.

Iz filma „Spokoj” (foto: pres služba Festa)

Zanimljiva je vaša odluka da nam o svemu tome pričate kroz žensku vizuru?

To mi je bio pravi izazov. Kao ljudsko biće ispričati priču o ženama i stvaranju slike ženskog sveta značilo je da moram da izađem iz svojih muških perspektiva. To je bila dodatna poteškoća, ali i dodatni izazov. Ima mnogo filmova u kojima se priča odvija iz ženskog ugla, ali u većini njih zapravo muškarci govore iz neke svoje zamišljene „ženske vizure”. Moj izazov je bio da vam ispričam o ženskoj istoriji i moram da priznam da mi je u tome mnogo pomogla moja žena Martina. „Spokoj” je na neki način nastavak onoga što smo zajedno radili u projektu „Leonera” 2008. koji govori o ženama zatvorenim u svetu punom muških pravila.

U „Spokoju” se ta pravila lome?

Da, žene stvaraju nova pravila i na neki način lome patrijarhalno nasleđe i ja na taj način gradim intimni film o ženskom univerzumu i sestrinstvu. Na početku priče, gledano iz iste početne perspektive, moje glavne junakinje Eugenija i Mia su veoma slične, ali vi ćete, prateći priču, primetiti kako sve poprima različite pravce i kako su različiti putevi koje su ove žene izabrale tokom svog života i kako se na različiti način suočavaju sa uznemiravajućom prošlošću svojih roditelja.

I sve se to dešava na lepoj farmi nazvanoj Spokoj i u prelepoj prirodi?

Mnoge farme u Argentini dobile su imena poput ovog. Zovu se Spokoj, Tišina, Odmor i slično, a priče koje stoje iza mnogih takvih mesta u stvari su priče o nasilju koje je počelo još u doba španske kolonizacije. Nasilje je deo istorije moje zemlje. Tu su ti stalni mali strahovi od diktature, od nasilnog prisvajanja imovine političkih zatvorenika i sličnih situacija koje nisu dovoljno poznate javnosti. Tu su i ti mirni prelepi pejzaži danju i ta zaglušujuća tišina noću unutar četiri zida kada gledalac može da uroni u dubine ženskih likova i emotivne lavirinte u kojima će ti tužni i lepi likovi izneti svoju priču. I naziv farme i naziv mog filma očigledno su ironični. Ali, upravo su spokoj i mir ono što mi svi želimo u Argentini.

Tema vašeg filma je veoma ozbiljna, ali je vi iznosite i na neočekivano humoran način, blizak čak i telenovelama, zbog čega mnogi „Spokoj” smatraju i vašim najzabavnijim filmom?

Gde god je bio prikazan publika se smejala prepoznavši crni humor i samu poruku i to me čini veoma srećnim.


Komentari1
5f069
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Ima mnogo istorijske slicnosti izmedju Argentine i Jugoslavije.Kod njih i kod nas u muzici dominira "frula"'(procerdana proslost).Nije slucajno sto su nas na krajnjem zapadu zamenili kao ugostitelji.Koliko je jugoslovenskih restorana bilo u Belgiji,Danskoj,Holandiji,Lukseburgu,Sveckoj...-tacno toliko je danas argentinskih restorana.Mi smo izgubili gutvil jer je zemlja propala i oni su se ubacili u taj prazan ekonomski vrtlog.Preokrenuli su crveni(leskovacki) cilim naopako.Podebljali cevapcic i od njega napravili ''serizo",od sasljika "pinco''....Dobro je sto su im vecina personala bivsi Jugosloveni(jer poznaju poso).Lose je sto je svima gazda naredio da promene ime.Ako ih koji gost pita kako se zovu-odgovaraju na spanskom:Santos,Margarita,Karlos.....!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja