petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
U SUSRET ŽREBU ZA MUNDOBASKET

Košarkaši prvi put u borbi za pehar od čistog zlata

Novi trofej namenjen svetskom prvaku jedan je od najviših u sportu (60 cm), a prvi put su na njemu ugravirana imena šampiona. – Od dana kad se preko Fonda za pehar skupljao novac za njegovu izradu, do trofeja od koga zastaje dah
Autor: Aleksandar Miletićčetvrtak, 28.02.2019. u 12:53
Кошаркашки асови са новим пехаром: Ји Ђинлијан (Кина), Ендрију Гејз (Аустралија), Скоти Пипен (САД) и Андреј Кириленко (Русија) (Фото: Фиба)

Posle napornih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u košarci, dolazi vreme glamura do početka šampionata (31. avgust – 15. septembar) u Kini, koji bi – kako svi očekuju – trebalo da postavi nove standarde kada je reč o najznačajnijem događaju u organizaciji Svetske košarkaške federacije (Fiba). Ona se nije proslavila sa nekim svojim novinama („prozori” – termini, za kvalifikacije) ali postoje neke stvari kojima će sigurno impresionirati mnoge. Jedna od njih je novi pehar za prvaka sveta na kome bi Fibi mogli da pozavide i najbogatiji egipatski faraoni. Tim pre što je njegov izgled ostao u duhu egipatske tradicije, samo što je sada veći, privlačniji i prvi put – maltene u celosti od čistog zlata. Kad već nema novčanih premija za svetske šampione, da makar na pobedničkom postolju prigrle suvo zlato…

Novi pehar, predstavljen pre dve godine, moći će da se vidi i na žrebu u Šendženu, 16. marta, koji će voditi legenda Lejkersa i NBA lige Kobi Brajant. Pehar je visok 60 centimetara i jedan je od najviših u svetskom sportu. Viši je za 13 centimetara od prethodnog koji je španski kralj Felipe predao kapitenu američke reprezentacije Džejmsu Hardenu pre pet godina u Madridu, posle finala SAD – Srbija 129:92.

Egipatski beli lotos, iz koga je prema verovanju starih Egipćana nastao bog sunca Ra, bio je u startu inspiracija za izgled pehara namenjenog najboljoj reprezentaciji sveta. O tome je svojevremeno pričao za „Politiku” počasni generalni sekretar Fibe Borislav Stanković:

– Prvi generalni sekretar Fibe Vilijam Džons došao je na tu ideju dok je bio u Egiptu 1964. godine, a kad su naši košarkaši prvi put osvojili početnu verziju tog pehara, u Ljubljani 1970. godine, uručio im ga je jedan Egipćanin – Abdel Monejm Vahbi, tadašnji predsednik Fibe.

Iako se svetski šampionati igraju od 1950, Fiba je trofej uvela tek za „Mundobasket 1967.” u Montevideu, kada je Sovjetski Savez bio prvi a naša reprezentacija druga. Na prva četiri prvenstva nije bilo pehara iz prostog razloga jer nije bilo para za to. Fiba je još bila amaterska organizacija. Džons je pre Drugog svetskog rata volontirao na čelu Fibe, a početkom pedesetih godina prošlog veka počeo je da radi za platu (polovinu su obezbeđivale uplate nacionalnih saveza iz Evrope). Centralni bord Fibe je 1950. ustanovio Nejsmitov trofej (Kanađanin Džejms Nejsmit izmislio je košarku 1891) ali nije otišao dalje od toga...

Aleksandar Đorđević kao kapiten reprezentacije na SP 1998. u Atini sa starom verzijom pehara (Foto: KS Srbije)

Fiba je tek 1964. osnovala Fond za pehar i za godinu dana zahvaljujući donacijama nacionalnih saveza skupila je 1.000 dolara. Dovoljno da se naruči izrada i ostalo je samo da se osmisli izgled pehara. Džons je hteo da to bude nešto jedinstveno. Za vreme Panarapskih igara u Egiptu 1965, dok je obilazio Luksor i Karnak sa čuvenom sekretaricom Fibe Ursulom Frank i egipatskim umetnikom Abdelom Azimom Ašrijem, sinula mu je ideja onog trenutka kad je na vrhu drevnog stuba ugledao kameni cvet belog lotosa. Ašri je bio zadužen za dizajn. Ubrzo je napravljen trofej od zlata, nazvan po Nejsmitu čije prezime je u osnovi ispisano na arapskom, latinskom, kineskom i egipatskim hijeroglifima. Originalni pehar se nalazi iza neprobojnog stakla u Kući slavnih u Springfildu (tu gde je Nejsmit izmislio košarku 1891), na univerzitetu na kojem je diplomirao i Vilijam Džons. Dok se šampionima sveta dodeljuju srebrne kopije.

U vreme dok je Bora Stanković vodio Fibu (1976–2002) napravljen je novi, malo veći pehar, oplemenjen poludragim kamenjem, ali je zadržana stara ideja. Napravio ga je nemački zlatar Ginter Šebel. Osnova je od španskog ružičastog granita, vrh ima obim 21 centimetar, a osnova 47 centimetara. Težak je oko devet kilograma. Na sredini je obavijen rotirajućim prstenom na kojem se nalazi deset polja gde je sa po dva predstavljen svaki od pet kontinenata, sa poludragim kamenjem koje odgovara bojama na olimpijskim krugovima: plavi topaz (Evropa), crveni garnet (Amerika), žuti citrin (Azija), crni oniks (Afrika) i zeleni hrisopraz (Okeanija).

Naš nacionalni tim je prvi osvojio novi pehar 1998. u Atini (Jugoslavija – Rusija 64:62), kada ga je Aleksandar Đorđević (današnji selektor) primio iz ruku predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Huana Antonija Samarana. Četiri godine kasnije u Indijanapolisu, nakon jednog od najvećih preokreta u istoriji mundobasketa (Jugoslavija – Argentina 84:77), tadašnji odlazeći predsednik Fibe Abdula Seje Moro predao je trofej našem kapitenu i junaku finala Dejanu Bodirogi.

Na novom peharu, za koji će se 32 reprezentacije boriti krajem leta u osam kineskih gradova, naći će se prvi put ispisana imena svih šampiona i godina šampionata (naša reprezentacija i američka rekorderi su sa po pet titula na dosadašnjih 17 mundobasketa), ali i originalno ime Fibe (Federation Internationale de Basketball Amateur) na zlatnom prstenu i oko postolja pehara. Amaterizam i zlato zajedno, kao odraz dva doba Fibe, skromnih početaka i sadašnjosti, naslonjene na NBA, moćno tržište Kine i Olimpijske igre (od kojih stiže pozamašni deo kolača od TV prava, zahvaljujući pojavi NBA igrača, čemu je ključno doprineo Bora Stanković).

Znajući temperament našeg selektora Đorđevića, koji uvek ide na zlato, ne sumnjamo da će učiniti sve da sa svojim saradnicima i igračima ponovo podigne pehar prvaka sveta, ovog puta kao trener. Ma koliko to izgledalo kao nemoguća misija posle dva ubedljiva poraza u finalima od selekcije SAD.

Oni su dizali „Nejsmitov pehar” u dresu naše reprezentacije

1970, Ljubljana          Ivo Daneu

1978, Manila Krešimir Ćosić

1990, Buenos Ajres    Dražen Petrović

1998, Atina   Aleksandar Đorđević

2002, Indijanapolis            Dejan Bodiroga


Komentari0
77380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja