petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:20

„Vampirski tretmani” peglaju bore i kvare zdravlje

Za razliku od SAD, gde vlada pomama za tretmanima podmlađivanja uz pomoć transfuzije krvne plazme, u Srbiji se mnogi opredeljuju za borbu protiv starosti ubrizgavanjem sopstvene prerađene krvi
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 28.02.2019. u 23:00
(Фото EPA/Bas Czerwinski)

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) upozorila je starije osobe da ne posežu za transfuzijama i injekcijama sa krvnom plazmom mladih ljudi, terapijom koja se reklamira kao način borbe protiv starenja i oboljenja poput demencije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Čelnici agencije pojasnili su da ne postoje nikakvi klinički dokazi da od ovih „vampirskih tretmana”, kako se popularno nazivaju, ima koristi, naglasivši da oni mogu da budu štetni jer podižu rizik od infekcija, alergijskih reakcija, respiratornih i kardiovaskularnih problema.

Jedna od kompanija koje su nudile takvu terapiju u Americi, „Ambrozija helt”, odmah je iz svoje ponude uklonila „ubrizgavanje” plazme. Klijenti su inače plaćali 8.000 dolara kako bi dobili litar krvi mladih ljudi, a 12.000 dolara za dva litra.

Kod nas se takva vrsta tretmana nije nudila građanima, a lekari se čude kako bi neko uopšte mogao da poveruje da će transfuzijom krvi mlađe osobe moći da se izleči od demencije.

– Siguran sam da tako nešto ne može da pomogne obolelima. Takva vrsta terapije nije ni efikasna ni etična. Neurolozi to sigurno nisu preporučivali, a ljudi koji su išli na takve terapije uzalud su bacili novac – smatra prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

I prim. dr Nataša Vavić, specijalista transfuziolog Instituta za transfuziju krvi Srbije, kaže da je besmisleno govoriti o ovome, jer za transfuziju krvi postoje stroge terapijske indikacije, među kojima svakako nije ta „da bi se dobili snaga i osveženje”. U transfuziologiji se primenjuje princip usmerene hemoterapije, što znači da pacijent pravovremeno prima strogo indikovanu transfuziju samo one komponente krvi koja mu je potrebna (eritrociti, trombociti ili plazma), i to u dovoljnoj količini.

– Krv daju samo zdrave osobe u dobi od 18 do 65 godina i ne može se birati od koga će se ona dobiti – pojašnjava dr Vavić.

Trend iz Amerike šokirao je i dr Violetu Skorobać Ašanin, predsednicu Udruženja estetskih plastičnih hirurga Srbije, koja smatra da se nesvrsishodno davanje krvi transfuzijom može smatrati i zloupotrebom.

– Indikacije za transfuziju strogo su propisane, tako da spontano davanje krvi može da dovede do brojnih komplikacija, kao što su imunološke i alergijske reakcije, visoka temperatura ili kasna povećana koncentracija krvnih derivata, kao i oštećenje srca, bubrega, pluća, jetre i drugih organa. Ako govorimo hipotetički da starije osobe primaju krv mladih da bi se podmladile, šta možemo reći kod indikovanih transfuzija kada mladi ljudi primaju krv starijih? Da li to znači da će oni ubrzano stariti? Naravno da ne, tako da zloupotreba ovog tkiva ne može doneti ništa dobro korisnicima ovakve usluge i svakako nije opravdana – smatra dr Skorobać Ašanin.

Iako kod nas nije zavladala moda primanja zdrave krvi tinejdžera, deo trenda podmlađivanja i „peglanja bora” uz pomoć krvne plazme i trombocita – takozvane PRP (trombocitima bogata plazma) metode – kojima se ponekad dodaje i prirodna supstanca hijaluron, postao je hit kojem su se podvrgle i mnoge estradne zvezde u Srbiji.

Kako ističe dr Tanja Tirnanić, dermatolog Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, PRP tretman je zbog prisustva visokih koncentracija faktora rasta našao primenu u podmlađivanju kože. Prilikom ove terapije koristi se krv samog pacijenta, iz koje se centrifugiranjem izdvaja trombocitima bogata plazma. Dobijeni koncentrat se iglom ubrizgava u kožu. Brojnim studijama je potvrđeno, tvrdi ona, da PRP tretman ima značajnu ulogu u revitalizaciji kože, popravljanju njene strukture i elastičnosti, sa pozitivnim delovanjem na bore, znakove starenja i promene na koži.

– Sam mehanizam dejstva ovog tretmana još nije u potpunosti jasan. PRP se može koristiti u kombinaciji sa drugim antiejdžing tretmanima, pre i posle laserskih tretmana, liposukcije i lipotransfera – naglašava dr Tirnanić.

Ali, pitanje je ko se sve u Srbiji bavi ovom metodom, jer se ona reklamira i u kozmetičkim salonima, gde ne rade lekari. Koordinator Ministarstva zdravlja za oblast plastične hirurgije prof. dr Marijan Novaković je izričit: PRP mogu da primenjuju isključivo osobe koje su za to obučene – hirurzi plastičari i dermatolozi.

– Te tretmane ljudi dobro podnose, jer se koristi krv, pa se zato nazivaju „vampirski”. Tretmani osvežavaju lice osobe, ali moraju da se ponavljaju i ne mogu potpuno da izbrišu bore. U regenerativnoj medicini, zglobnoj hirurgiji i stomatologiji ovakva metoda ima efekta – kaže dr Novaković.

Dr Skorobać Ašanin podseća da danas gotovo svi žele instant podmlađivanje, tako da je ono što se nudi na tržištu, kao intervencija koja kratko traje i ne zahteva naporni oporavak jako poželjno i atraktivno za široku populaciju. Ipak, ona nije zagovornik ovakvih terapija.

– Retko ko razmišlja da li je to opravdano i ima li zaista efekta. Na zdravo tkivo, kao što je neoštećena koža lica, faktori rasta nemaju nikakav efekat. Samo ubadanje igle u kožu pokreće regeneraciju oštećene površine kože, pokretanjem brojnih mehanizama zarastanja. Tako da dodatna implementacija faktora rasta ne može dati ništa bolje od sopstvenih regenerativnih potencijala tkiva. Svakako, priča dobro zvuči, jer je reč o transplantaciji sopstvenog tkiva, ali njegovo lokalno dejstvo na kožu lica u ozbiljnoj naučnoj zajednici nije prihvaćeno. Ne može se porediti ni sa jednom procedurom u plastičnoj hirurgiji, a o zameni nema ni govora – tvrdi dr Skorobać Ašanin i dodaje da, s druge strane, PRP na oštećena tkiva i hronične rane, oštećenja zglobova i tetiva ima terapeutsko i veoma efikasno dejstvo.

„Vampirski tretmani” nikako ne smeju da se koriste kod obolelih od maligniteta, sistemskih oboljenja krvi, nedostatka trombocita, raznih infekcija, autoimunoloških oboljenja, trudnica, kao i kod ljudi koji su na antikoagulantnoj terapiji.

Šta je krvna plazma

Prim. dr Nataša Vavić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije objašnjava da je plazma tečni sastojak krvi sačinjen od vode, proteina, elektrolita, lipida i ugljenih hidrata. Smatra se transportnim medijumom za hranljive sastojke, hormone, štetne produkte, lekove, jer im omogućava transport kroz ceo organizam. Najzastupljeniji sastojak plazme je voda, koja čini oko 85 do 90 odsto. Različita istraživanja navode da humana plazma sadrži oko 700 do čak 10.000 proteina sa različitim fiziološkim karakteristikama i funkcijama. I pored velikog broja proteina, samo nekoliko su izolovani i imaju kliničku upotrebu, odnosno značajni su za transfuziju. Plazma, kao komponenta krvi koja se primenjuje za transfuziju, dobija se centrifugiranjem jedinice cele krvi dobijene od dobrovoljnog davaoca pri klasičnom davanju krvi ili postupkom plazmaferezom. Osim za transfuziju, plazma se koristi i za proizvodnju lekova iz krvi.

– Indikacije za transfuziju plazme su nadoknada deficita pojedinačnih činilaca koagulacije, ukoliko ne stoje na raspolaganju koncentrovani preparati, kada postoji opasnost od krvarenja, predoziranost oralnim antikoagulantnim lekovima, oboljenja jetre… Kontraindikovano je primenjivati plazmu za povećanje volumena krvi, za nadoknadu imunoglobulina i nutritivnu potporu – ističe dr Vavić.


Komentari5
ecdd4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mustafa Aga
Kamo sreche da bogatashi pribegavaju samo ovim legalnim podmladjivanjima...Ko zna shta sve toga ima na nekakvom crnom trzishtu...Za sigurno mnogo horor pricha...
Sasa Trajkovic
Od šume NE vidimo drvo- suštinu za nekoga to je samo još jedna fensi zabava za bogate za neke dobra trač priča ali suštinski to je samo posledica društva u kome vlada totalna histerija ili tiranija mladosti i LEPOTE. Čovek je estetsko biće a potreba za lepim prirodna ali od toga farmaceutska mafija i estetska hirurgija lepo zarađuju. Kada ćemo se vratiti svojoj prirodi jer starenje je proces kao i menjanje god. doba ili smo se toliko udaljili od sebe samih da i neznamo šta smo?
ВлаДо
Чуди ме овакав став трансфузиолога.Па зар они не знају да се у многим земљама света добровољно давање крви наплаћује.У истим тим земљама добровољно примање крви се наплаћује и индикације су мало другачије него код нас.Што се тиче деменција, одавно је позната чињеница да је дружење са младим особама, а не примање од њих трансфузија крви, најбољи вид превенције.Деменција највише погађа оне људе који неће да се бакћу ни својом децом а камоли са унуцима.А тек о раду после пензионисања да и не причам.
Aleksandra
Ne znam odakle vam tako misljenje o demenciji. Bilo ko moze da oboli od demencije - i starije osobe koji su usamljeni i oni koji se druze sa mladjim osobama. Ja cak znam jednu zenu koja je obolela od demencije, iako je bila veoma komunikativna sa mladjim ljudima i volela je da se druzi, ali nazalost bolest ne bira zrtve.
Preporučujem 16
Nikola Kiric
Pa ako zelite da izgledate kao Al Gore, samo naprijed!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja