Podnošenje zahteva, obrada i isplata kredita bez odlaska u ekspozituru. Oglasi banaka sve više ovako izgledaju, a digitalizacija, moderne tehnologije razlog su sve manjeg broja zaposlenih u ovom sektoru. Istini za volju, ne mogu se samo nove tehnologije kriviti za to, već i konsolidacija bankarskog sektora. Jer, u poslednjih nekoliko godina sa scene je nestalo nekoliko banaka, a taj proces još nije završen tako i da se po tom osnovu može očekivati da će se broj zaposlenih bankara smanjivati. Sada u Srbiji posluje 28 banaka.
Najviše zaposlenih u bankarskom sektoru bilo je 2008. godine kada je radilo 32.342 ljudi. Od tada broj se smanjuje pa je u bankama na kraju trećeg kvartala 2018. godine na evidenciji bilo 23.067 bankara. Znači oko devet hiljada njih je ostalo bez posla.
Narodna banka Srbije (NBS) u svom izveštaju o kontroli banaka navodi da se u trećem tromesečju 2018. godine broj zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije smanjio. Na kraju trećeg tromesečja, bankarski sektor zapošljavao je 71 zaposlenog manje nego u junu 2018. godine „što je posledica istovremenog povećanja broja zaposlenih kod 13 banaka za ukupno 123 lica i smanjenja broja zaposlenih evidentiranog kod 12 banaka za ukupno 194 zaposlena lica”.
Ako je za utehu, prosek plate u bankarskom sektoru je dva puta veći nego u ostatku zaposlenih u Srbiji. Jer, bankarski službenici prošle godine mesečno su u proseku zaradili 101.678 dinara, pokazuju zvanični podaci statistike.
Milan Alempijević, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije, kaže da prosek ne daje pravu sliku. Plate šalterskih službenika su tek oko 40.000 dinara, a upravo oni zbog digitalizacije masovno ostaju bez posla. Rade po devet, deset sati dnevno i tako je u svim bankama. Apsurdno je, kaže on, da oni imaju najmanje plate, a upravo oni banci donose prihod. Norme su im velike, a ako ih ne ispune dobijaju otkaz. Lako je dobiti otkaz na Zapadu, a gde ga ovde naći, kaže Alepijević.
– Zato njihovi rukovodioci imaju nenormalne plate za naše uslove. Plus bonuse. Niži direktor ima platu od dve hiljade evra, a oni na višim pozicijama kako vidimo, i do 8.000. Ogromne pare daju za razna sponzorstva – kaže ovaj sindikalac dodajući da u bankama nema sindikalnih organizacija. Izmenama Zakona o radu iz 2014. godine oni koji se sindikalno angažuju nisu zaštićeni od otkaza pa je otuda i propalo sindikalno organizovanje.
U bankama se zarađuje više nego u osiguranju. Bankarima je prošle godine s prosečnom platom nešto većom od 101.000 dinara najbolje išlo od svih zaposlenih u finansijskim delatnostima i osiguranju čiji je prosek zarade bio 90.553 dinara. U osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima prosek zarada je bio 84.441 dinar. Jasno je da prosek plata u svim finansijskim delatnostima dižu upravo banke.
Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, objašnjava da kad dolazi do preuzimanja ili spajanja banaka, smanjuje se broj zaposlenih, jer nema više potrebe za paralelnim računovodstvom, finansijama, to se sve spaja u jednu centralu, a klijenti se preuzimaju. Dodaje da je smanjenje broja radnika u bankama posledica digitalizacije. Banke povećavaju nivo kvaliteta svojih usluga jer klijenti više ne moraju da dolaze u banku, čekaju u redovima, već sve mogu da obave internetom. U mnogim bankama službenici već rade od kuće i zakazuju razgovore sa klijentima preko skajpa. Takođe, u nekim bankama već je trećina zahteva za kredite podneta internetom. Na taj način banka dodatno smanjuje svoje troškove.
– Banke više nemaju one zarade, obim aktivnosti i prihode koje su imale pre deset godina. Možemo očekivati da će se trend sve manjeg broja zaposlenih u bankarskom sektoru nastaviti – kaže Grubišić.
