ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
U BIBLIOTECI „DR MILAN BUDIMIR”

Knjige za slepe – od Šeldona do Tolstoja

Ustanova ima oko 80.000 izdanja različitih žanrova. – Korisnici su ljudi iz Srbije, ali i inostranstva, a uslov za člansku kartu u biblioteci je članstvo u Savezu slepih Srbije
(Фото А. Вуковић)

„Čitaj da bi živeo”, poručio je svojevremeno Flober, Ujević je knjige nazivao poslasticom, dok ih je Sokrat smatrao hladnim, ali pouzdanim prijateljima. A koliko bi život zapravo bio težak bez znanja baštinjenog u ovim riznicama mudrosti, možda najbolje znaju korisnici biblioteke „Dr Milan Budimir” Saveza slepih Srbije. Uprkos tome što ne vide, i današnji Nacionalni dan knjige dočekuju ne odričući se svoje omiljene zanimacije – pozajmljuju knjige pisane Brajevom azbukom ili ih slušaju u audio-formatu.

Na policama u objektu u Jevrejskoj ulici broj 24 smešteno je oko 80.000 izdanja različitih žanrova, namenjenih za različite ukuse i uzraste. Imaju sve – od beletristike, preko naučnih knjiga, do udžbenika za učenike. Jedinstveni su po tome što imaju štampane notne zapise na Brajevom pismu, a baštine i filozofska dela, Bibliju, Kuran... Svake godine biblioteka proizvede oko 200 novih naslova, a zbog istog govornog područja radi i razmenu knjiga sa bibliotekama u Banjaluci i Podgorici. U saradnji sa izdavačima, proizvode se i udžbenici za decu iz inkluzivnog obrazovanja.

Kako kaže Milan Stošić, predsednik Saveza slepih, na njihovim policama nalaze se pisci „od Sidnija Šeldona do Tolstoja”.

Korisnici su ljudi iz zemlje, ali i inostranstva, a uslov za člansku kartu u biblioteci je članstvo u Savezu, iako im se, kako objašnjava Stošić, jednom čak javio i jedan naš sunarodnik, vozač kamiona u Americi, koji je tražio audio-knjigu koju bi slušao dok vozi. Desilo se, kaže on, i da su nekadašnjem resornom ministru Vulinu poklonili jedno od njegovih dela u audio-formatu. Posle nekog vremena, bivši ministar rada priznao je da mu knjiga više svidela dok ju je slušao nego kada je čitao.

– Biblioteka je pod nazivom „Dr Milan Budimir” osnovana 1971. godine i smatra se posebnom organizacionom jedinicom u okviru Saveza slepih Srbije koja se bavi izdavaštvom, štampanjem knjiga na Brajevom pismu i snimanjem u audio-formatima – objašnjava Stošić.

Knjige za slepe i slabovide kod nas su se štampale i mnogo ranije. Neke od njih nastale su za vreme Prvog svetskog rata. Kada su naši oslepeli ratnici bili na oporavku u Bizerti u Tunisu, objašnjava Stošić, kralj Aleksandar zadužio je Veljka Ramadanovića da ih rehabilituje. Tu je nastala i prva škola za slepe i štampani su prvi udžbenici za njih.

Imaju sve – od beletristike, preko naučnih knjiga, do udžbenika za učenike, jedinstveni su po tome što imaju štampane notne zapise na Brajevom pismu, a baštine i filozofska dela, Bibliju, Kuran... Svake godine biblioteka proizvede oko 200 novih naslova

Za te knjige, dodaje on, Ramadanović je koristio limenke od gasa. Šilom i čekićem na njima je ukucavao Brajevu azbuku i tako je nastao bukvar „Moje prvo radovanje”.

Danas je savremena tehnologija olakšala stvaranje publikacija namenjenih slepima. Savez ima dva Brajeva štampača, a angažuje i spikere za audio-knjige. Da svoje delo približe slepima tako što će ga pročitati i snimiti, javljaju se i brojni književnici, a rado pomažu i poznati glumci.

Da bi prilagođavanje tuđih autorskih dela išlo bez problema, ova biblioteka se, ističe Jelena Stojanović, sekretar Saveza, zalaže za ratifikaciju Marakeškog sporazuma.

– Reč je o sporazumu potpisanom 2013. godine koji bi nam omogućio i olakšao da knjige bez ikakvih smetnji radimo u različitim formatima. Dokument je potpisan u gradu Marakešu i sve zemlje Evropske unije su po toj konvenciji počele da rade od 1. januara. Potrebno je da se uključe ministarstva kulture i prosvete, kako bi se pripremio predlog zakona o ratifikaciji Marakeškog sporazuma. Od Zavoda za  intelektualnu svojinu dobili smo nagoveštaje da bi to moglo da se desi do kraja godine, ali ne možemo biti sigurni – objašnjava Jelena Stojanović i dodaje da Srbija ima dobar pravni okvir i da u postojećem Zakonu o autorskim pravima postoji član po kome se knjige mogu prilagođavati u adekvatne formate osobama sa invaliditetom.

Knjige su ranije najpre snimane na magnetofonskim trakama, a kasnije i na kasetama. U ovo digitalno doba to je potpuno prevaziđeno, ali je ogroman broj publikacija ostao u tom formatu.

– Već nekoliko godina smo u procesu digitalizacije knjižnog fonda koji je na trakama i kasetama u em-pe tri formatu. Gotovo dve trećine knjiga je digitalizovano, ali zbog obima posla to će sigurno trajati još nekoliko godina. Kada sve bude završeno, i mi ćemo biti u trendu sa bibliotekama u svetu – ističe Stošić i dodaje da biblioteka u svom radu ima podršku ministarstava kulture, rada, prosvete i pravde.

U biblioteci, inače najvećoj na Balkanu, radi petoro ljudi koji, nažalost, nemaju rešen radni status zbog toga što se ova ustanova finansira iz projekata. Bibliotekari korisnicima šalju knjige poštom, a na adrese čitača koji stanuju u Beogradu dostavlja ih specijalni automobil „bibliobus”. Deset godina je star, ali još radi i dva puta sedmično obraduje slepe i slabovide ljubitelje knjiga – nedeljno se tako razveze oko četrdesetak naslova. Za takav posao nije moguće koristiti običan auto jer knjige na Brajevom pismu prilično su velike – jedna strana obične, videće knjige, staje na čak četiri Brajeve strane.

Radi se i na razvijanju onlajn biblioteke što znači da postoje i audio-knjige koje čitalac može preuzeti sa interneta. Za to mu je potrebna samo šifra. Ta izdanja su malo drugačija od onih koja se mogu nabaviti u biblioteci – sadržaj u njima snima se pomoću govornih mašina, dok one koje se pozajmljuju u Jevrejskoj ulici snimaju spikeri.

Komеntari0
c3849
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja