četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:52
MLADI POVRATNICI

Pružaju Srbiji drugu priliku

Mlade koji se posle školovanja u inostranstvu vrate u domovinu muče isti problemi kao i sve druge, ali su u prednosti jer znaju strani jezik, samostalniji su i hrabriji i mogu da osete nostalgiju za nečim što je bilo „preko”
Autor: Andrijana Cvetićaninnedelja, 03.03.2019. u 18:00
Ана Марија Маринковић
Милош Рашић, антрополог Етнографског института САНУ (Фото лична архива)

Tema odlaska mladih iz Srbije u poslednje vreme je sveprisutna. Upozoravajući su podaci istraživanja poput onog koje je uradio analitičko-istraživački centar Galup, po kojem skoro polovina mladih između 15 i 29 godina želi da ode iz zemlje i da istovetni stav ima trećina visokoobrazovanih. Poznate su procene koliko ih odlazi (samo u 2015. se odselilo 60.000 stanovnika), gde najčešće pronalaze novu adresu (Nemačka, Austrija, Slovenija, Švedska, SAD...), te drugačija vrsta migracija ostaje u senci ove alarmantne.

Šta je sa onima koji se vraćaju? Tek sporadični tekstovi u štampi, prilozi na televizijama osvetljavaju mlade povratnike, one koji su se nakon školovanja, sticanja prvih profesionalnih iskustava u inostranstvu, odlučili na povratak u domovinu.

Na pitanje da li se neko uopšte bavi, na istraživački način, mladim povratnicima, Miloš Rašić, antropolog Etnografskog instituta SANU, odgovara odrečno.

– Istraživanja o mladim povratnicima gotovo da ne postoje. U samo nekoliko naučnih radova autori su ovoj problematici pristupili iz perspektive kvantitativnih istraživanja – statističkim informacijama i brojkama. Kvalitativna istraživanja, koja bi antropologija mogla da ponudi na najbolji mogući način, nisu mi poznata. Ranijih godina tema su bili povratnici, ali gastarbajteri, generacije emigrirale iz Srbije početkom druge polovine 20. veka.

Globalni prosek

Nakon studiranja u Italiji, Belgiji, završetka mastera sa temom „Održivi teritorijalni razvoj” na prestižnoj Sorboni, Ana Marija Marinković, direktorka Ino agencije, već šest godina je „ponovo” stanovnica Srbije. Vratila se jer je, kako kaže, želela da živi u svojoj zemlji.

 – Vodila me je želja da pokrenem svoj posao, i za sada sam zadovoljna. Od studentskog bloga, gde je prenosila lično iskustvo potrage za stipendijom i realizacije tadašnje želje da uči u inostranstvu, postala je ekspert za akademsku mobilnost i mobilnost mladih.

Za „Magazin” ističe da zvaničnih podataka o broju mladih povratnika, nakon školovanja u svetu, u Srbiju, nema.

– Moja procena je da je se oko polovine njih vrati, što odgovara i globalnom proseku. Znate, i Amerikanci koji studiraju u Francuskoj ostaju u Evropi, Francuzi u Americi i slično. Među našim studentima u svetu često su deca preduzetnika, pa se vraćaju da nastave porodični posao.

Naša sagovornica dodaje da ne bi trebalo u grupu masovne migracije svrstavati današnje studente školovane u inostranstvu, jer ih nema u visokom procentu, više odlaze oni koji su diplome stekli kod kuće, poput lekara, medicinskih sestara, vozača…

Kako je sama prošla iskustvo odlaska i povratka, pitamo je šta je najveći problem kada se dođe nazad ?

 – To su isti problemi koji muče sve druge. Loš pravni sistem, zbunjujuća poreska rešenja, besmisleni nameti, slabe institucije, nedovoljno razvijena ekonomija. Oni koji su bili „preko” to jasnije i brže uočavaju. Ali, mi nemamo niti tražimo specijalni tretman. S druge strane, svako ko se školovao u inostranstvu, ima bolju početnu poziciju. Zna strani jezik, ima bolje praktične veštine, savremenije znanje. Ono što je najbitnije, bolje razume druge kulture i društva. Lakše napreduju u međunarodnim kompanijama – smatra ona, i dodaje da školovanja u tuđoj zemlji čeliči; samostalniji su, hrabriji. – Samim tim, lakše prevazilaze prepreke, ne interesuju ih izgovori – ističe Ana Marija.

Kada se javlja nostalgija

A da li se povremeno može javiti osećaj obrnute nostalgije za onim što je ostalo preko granice, tamo negde daleko? Istražujući različite grupe srpskih migranata, Miloš Rašić je uočio da ono za čime najviše čeznu jeste uređenost.

– Gastarbajteri ističu da u zapadnoevropskim zemljama ne moraju da stoje u redovima, ne čekaju formalne procedure u zdravstvenom ili nekom drugom sistemu. Takođe, nostalgični su za uređenim ulicama, parkovima. Ali, nostalgija je takva – uglavnom pamtimo prijatne događaje, iskustva, dok se loše zaboravlja.

Za razliku od emocija koje imaju kada odlaze iz domovine, pomešane pozicije turiste i iseljenika, bilo zbog rada, bilo zbog školovanja, moraju da se pripreme i na period navikavanja kada kofer konačno raspakuju u domovini. Ukoliko su tamo bili samo zarad školovanja, zadržavaju u svesti tu činjenicu da će se posle nekoliko meseci, godina vratiti u svoju zemlju. Bez obzira na to da li imaju u planu da ostanu, produže u drugu zemlju ili se vrate u domovinu, uvek prolaze taj tranzitorni period. Promene su u tom smislu neminovne. Navikavanje na novu sredinu, novi kontekst, način života; mora da se prođe svojevrsna integracija u potpuno drugačiji društveni sistem.

– Povratak kući je takođe integracija, tj. reintegracija u sistem u kome su nekada živeli i funkcionisali. Često može da bude teži od one prve, naročito ukoliko se vraćaju u kontekst koji je po bilo kom principu lošiji. Odnos našeg društva prema povratnicima je različit, možda individualizovan – svako se odnosi prema nekom svom ličnom nahođenju. Institucionalna podrška nije dovoljno razvijena. O tome možda najbolje svedoče komplikovane procedure nostrifikacije diploma, problemi pri zapošljavanju i slični – zaključuje Miloš Rašić.

Srpski klubovi

Svako izmeštanje iz određenog konteksta je promena, bilo da je reč o emotivnom stanju, bilo o funkcionisanju u svakodnevici. Zato osoba mora da prođe proces ponovnog navikavanja, prilagođavanja. Kada odu u inostranstvo, nije redak slučaj da odlaze na mesta okupljanja sunarodnika. Kada je reč o narodima bivše Jugoslavije, to su bili klubovi. Počeli su da se osnivaju u zapadnoevropskim zemljama od sedamdesetih godina 20. veka; osnivali su ih tadašnji gastarbajteri, upravo s ciljem da budu mesta samoidentifikacije. Tu su mogli da pričaju na svom maternjem jeziku, susretali su zemljake, delili iskustva o novom životu sa nekim ko je odrastao na istoj kulturološkoj matrici. Takvi klubovi i dalje postoje. Mada novi migranti ne žele da se u potpunosti odvoje od svojih prethodnih iskustava i da „izbrišu” svoje poreklo, te ih izbegavaju. Okreću se sadržajima nove zemlje. Upravo od ličnog stava – da li je želeo da se u potpunosti uklopi, asimiluje ili pak samo da pokupi znanja i veštine koje će kasnije primenjivati u domovini – zavisi kako će osoba proći reintegraciju u domovini. U tim trenucima može da se javi nostalgija za onim prošlim životom u tuđoj, razvijenijoj zemlji, pogotovo ako su iskustva u toj zemlji bila bolja.

Prvo probati kod kuće

– Živimo u globalnom selu. Nije 18. vek, pa kad se pređe Atlantski okean mora da se zauvek ostane u Americi. Živim u Srbiji, ali ne znači da neću pokrenuti biznis na drugom mestu. Sa trideset i jednom godinom želim mnogo toga. Moj savet mladima je da probaju studije u inostranstvu, to je ulaganje za ceo život, privatno i poslovno. Drugi savet je da budu otvoreni za prilike. Zagovornik sam cirkularne mobilnosti – da ideš, ali i da se vratiš. Uvek treba prvo probati kod kuće, u Srbiji, pa ako ne uspe, probaj još negde. Ali daj domovini šansu – smatra Ana Marija Marinković.


Komentari0
14ff9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja