sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

O besplatnim koncertima, bontonu i još ponečemu

subota, 02.03.2019. u 11:45
(Фото А. Васиљевић)

U nedelju, 24. februara, pre podne, u prepunoj sali Kolarca prisustvovali smo koncertu čelistkinje Irene Josifoske, violinistkinje Une Stanić i pijaniste Ivana Bašića. Svirali su dva trija Rahmanjinova (Elegični trio broj 1) i Čajkovskog (Trio a-mol, opus 50). Sam program je bio veoma vešto odabran, lep i interesantan, a troje mladih su ga izveli kao da godinama nastupaju zajedno, skladno, muzikalno, savršeno izbalansiranim zvukom i finim nijansama, iako su imali – kako smo čuli – samo mali broj zajedničkih proba. Možemo da budemo ponosni što Srbija ima tako talentovane mlade muzičare. Ne bi škodilo da postoji novogodišnja televizijska revija svih naših umetnika, koji su više cenjeni u svetu nego kod nas, kod svoje kuće. Tako bi ih svi građani širom zemlje upoznali, kao što znamo naše sjajne sportiste i glumce.

Beograd je zaista metropola, kad je reč o bogatom izboru najrazličitijih događanja na planu kulture i ima (još) uvek koncerata najvišeg nivoa za koje se ne plaćaju ulaznice. Vrhunska umetnost ovde je dostupna baš svima koji su zaista zainteresovani za koncerte klasične muzike, izložbe sjajnih likovnih umetnika ili naučna predavanja. Nadajmo se da će tako i ostati, jer je i to znak demokratije. Velike zasluge ima i Muzički centar Kolarca (na čelu sa Mimom Lazarević), koji svake nedelje pre podne ustupa svoju svečanu salu muzičarima, a na te koncertne matinee, na radost svih nas, ulaz je besplatan.

Sve bi bilo izvanredno, da naša, inače znatiželjna i zahvalna publika, nije pomalo neupućena kako treba da se ponaša na (makar i besplatnim) koncertima klasične muzike. Pravila su jednostavna, ali konačno treba da ih nauče svi koji ulaze u ozbiljnu salu na ozbiljan koncert. U salu se ulazi pre početka koncerta, a po prekoj potrebi (i ne po pravilu), ulazi se i izlazi samo između muzičkih dela, dok traje aplauz. Za vreme koncerta se ne grickaju bombone, ne razgovara se, ni tiho, ni glasno, ne prave se fotografije, ne šuška se najlonskim kesama, deci se izvadi iz ruke igračka koja pravi buku, a pre svega se isključuju mobilni telefoni. Prehlađen čovek ostane kod kuće, da ne bi kašljao usred pijanisima. Koncerti se često snimaju, a ti šumovi smetaju i publici koja je došla da na miru sluša muziku. Lepo je što se beogradska publika zaista sve više interesuje za koncerte klasične muzike, ali bi bilo još lepše da ceni to što bez plaćanja ulaznica može da posećuje vrhunske koncerte u našoj elitnoj muzičkoj sali.

Ana Kovenc Vujić,
arhitekta i ljubitelj muzike


Komentari2
8b14b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јелена Пантелић
Потпуно подржавам ставове Гђе Ковенц Вујић. Додајем да публика треба апсолутно да се уздржава од аплауза између ставова музичких комада. Тренуци важни за континуирану концентрацију извођача, али и за непомућено уживање публике, су тишина између ставова - или, уколико музичко дело захтева, тихи прелаз између ставова без заустављања (“атака” - “attacca subito) - напр. прелаз између другог (адађо) и трећег (рондо) става Бетовеновог V клавирског концерта (“Царски”) у Ес- дуру, Op. 73. Сви ови предлози се једноставно могу спровести као у великој већини најпознатијих светских дворана, а то је емитовањем снимљене поруке, или личном најавом организатора, у моменту када се сала замрачи, а музичари тек што нису изашли на сцену: “Молимо публику да искључи своје мобилне телефоне, не пљеска између ставова.” А за улазак/излазак током извођења задужени су “разводници!” Тако се полако гради култура слушања класичне музике у Србији. Некадашња “Музичка омладина” је била незаменљива у тој важној улози.
Defecto artist
Apsolutno tačan, lepo sročen tekst, a zapažanje autorke je skoro na profesionalnom nivou.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja