nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:58

Zašto BiH izbegava popis stanovništva

Stručnjaci upozoravaju da jednima ne odgovara da se 2021. vidi koliko je ljudi napustilo zemlju, a drugima odgovara privid da ih ima više u odnosu na stvarno stanje
Autor: Mladen Kremenovićsubota, 02.03.2019. u 16:45
Званично БиХ има 3,5 милиона становника: центар Бањалуке (Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zašto sve u vezi sa brojem žitelja BiH – pa time i popisivanjem građana – uvek postane problematično do mere da se ovo tehničko pitanje nametne kao sudbinsko? Može li se, kako neki veruju, deo odgovora skrivati u strepnji da bi novi popis stanovništva u BiH potvrdio najnovije podatke nevladinog sektora po kojima je zemlju i njena dva entiteta u proteklih pet godina napustilo 173.011 ljudi?

Ili su, uistinu, podaci koliko koga ima po nacionalnom ključu toliko utkani u ovdašnju svest, da na svim stranama rasplamsavaju strahove ili stremljenja?          

Mediji spekulišu da je prilično izvesno da popisa 2021. neće ni biti ili će to biti urađeno sa zakašnjenjem od dve godine u odnosu na zemlje Evropske unije i regije. Ali, kako su izvestile „Nezavisne”, moguće je da popis izostane i 2023. godine.

List se poziva na sagovornika koji je posvedočio da se u BiH na tom planu ništa ne preduzima, jer zakon nije donet, a nema planova ni za probni popis, metodologiju, bazu podataka...  

Srbija će sprovesti popis stanovništva od 1. do 30. aprila 2021, a probni popis u aprilu ove godine. U Hrvatskoj se ozbiljno radi na ovom pitanju...

Posle pisanja medija u RS, iz Republičkog zavoda za statistiku RS navode da bi naredni popis trebalo da bude održan 2021. te iznose svoj stav po kom „što pre treba početi pripreme za taj posao”.

Kažu da su u toku aktivnosti „koje bi trebalo da dovedu do odluke kada će popis biti sproveden”. No, i oni ističu da „važnu ulogu u tome imaju institucije vlasti”. Napomenuli su da tri statističke agencije u BiH (RS, FBiH i BiH) razmatraju kako sprovesti popis i otkloniti poteškoće iz prethodnog.  

No, pripreme za popisivanje traju od tri do pet godina, pišu mediji. Tako je bilo i u BiH jer se 2008. planiralo da popis u BiH bude održan 2011. U Agenciji za statistiku BiH naveli su da „ozbiljno razmišljaju o popisu 2021”, ali istovremeno iznose procenu da je „sada već kasno za to”, piše „Dnevni avaz”.

Demografi su za ovaj list izneli mišljenje kako bi naredni popis trebalo sprovesti 2023, to jest deset godina od prethodnog.

„Eksperti upozoravaju da BiH više ni približno nema onoliko stanovnika koliko ih je bilo 2013”, rekao je Amer Osmić, demograf sa FPN u Sarajevu. Da li sve to nagoveštava probleme slične onima na prethodnom popisu, zbog kojih je i prethodno prebrojavanje uz teške muke sprovedeno sa dve godine zakašnjenja, to jest 2013, a podaci verifikovani tek tri godine posle, i to „preglasavanjem”, kako su to tvrdili srpski predstavnici.

Pre prethodnog popisa stanovnika godinama su trajale političke rasprave kako treba da izgleda formular za popis. Kada je zaključeno da građanima treba da se ponudi i nacionalno i versko izjašnjavanje, prešlo se na debatu ko će činiti rezidente. Dogovoreno je da to ne mogu biti oni koji duže od godinu dana ne žive u BiH.

Ipak, kada je popis sproveden nastupili su problemi. U RS su ubeđeni da su podaci iz popisa netačni. Odluka doneta 2016. bez srpskih predstavnika da se i deo onih koji ne žive u BiH smatraju rezidentima, za predstavnike RS u organima BiH bio je „najozbiljniji primer preglasavanja”.

Veruje se da je takav obračun rezidenata uticao i na nacionalni omer, po kom je ispalo da u BiH trenutno živi preko 50 odsto Bošnjaka. Zvanično, BiH ima 3,5 miliona stanovnika, ali u stvarnosti ih je ipak manje, tvrde statističari.

Baratalo se nekim podacima o navodno nekoliko stotina hiljada popisanih stanovnika koji ne „zanoće” u BiH. Kako komentarišu mediji, očito je da jednima ne odgovara da se 2021. vidi koliko je ljudi napustilo BiH, a drugima odgovara privid da ih ima više u odnosu na stvarno stanje.


Komentari47
29b8c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
У документима Дубровачког архива, међу најстаријим и најбогатијим у Европи, као и у најстаријим дубровачким аналима, не спомињу се "Хрвати" и њихов језик. Али зато, други дио дубровачког Статута ( писан 1272) носи наслов - "Закон о Србима", док су реформације Малог, Великог и Вијећа умољених писане латинским, италијанским и "сербским словима" и у њима се чита да су "Астареа и сва земља Републике поклон српских владара". Треба читати Србе католике Туберона, Лукаревића и Орбинија (који нпр. 1601, у Краљевству Словена о Србима пише на 171 страни, а о Хрватима на две). Познато је да се у ДУ архиву чувају преднемањићке и повеље Немањића - српске тапије на Астареју, Конавле, Локрум, Приморје дубровачко, Мљет, Пељешац, Корчулу, макарско приморје, Неретву, Тихаљину. На крају, подсетимо се речи М. Решетара, рођеног дубровчанина, члана Српског католичког покрета у Дубровнику, филолога у Бечу, који каже "да свако мора признати да је Дубровник по језику и писаној заоставштини увијек био српски"...
Miodrag Markovic
Били су католици, али Срби католици, и то су јасно изражавали, од најученијих и наијстакнутијих Дубровчана, попут Медa Пуцићa, Балтазарa Богишићa, Матијe Банa, Петра Колендићa, Миланa Решетарa, Лујa Војновићa, дум Иванa Стојановићa, Перa Будманиja, Лукa Зоре итд., до обичног народа. Хрвата у Дубровнику практично да нема до 1941.
Како да не
Па то је опште познато да су сви католици на подручју данашње Хрватске у Аустро-Угарској па и у Добровнику били Срби! А оних 600 православаца у Дубровнику по попису из 1890. су ваљда Хрвати? Значи по вама међу 11 хиљада становника Дубровника из 1890. нема ниједног Хрвата? Интересантно. Где сте ви студирали?
Preporučujem 5
Odgovornost
Nikako mi nije jasno zbog cega Republika Srpska pristaje na zajednicki popis.
srba
Nije BiH jedina, RH pominje 4.5 miliona koliko su imali 91?Srbija nikad nije utvrdila broj Siptara tj. Albanaca kako na prostoru KiMa tako i na ostatku, isto vazi za RM s epitetom Sjeverna, CG broji koga hoce i brise koga hoce?Danas saznam s HRTa da je NIN stari hrvatski Kraljevski Grad s istorijom duzom od 3.000-god. pa dragi Srbi tj. doseljeni sloveni sto vas uci vasa Becka Skola vidite ko je ko i ko je dodos a ko oduvek na svetoj hrvatskoj zemlji jer ste se vi svoje svetinje odrekli!?
Зорица Аврамовић
@fjodor! Са којег то марса Ви падосте? Бошњаци, по Вама, по мени муслимани, живе на територији БиХ, Србије, Црне Горе...Зар то нису њихове домовине? Елементарно непознавање чињеница...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja